ИЗБОРИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА ЈЕСЕН -Да ли нас се то тиче?

Поделите:

 

Колико је Срба, рођених у Босни, свој нови дом пронашло у Српској и другим земљама током и након последњих ратова у којима се крваво распадала бивша заједничка држава? Статистика каже око 500.000. Попис од пре неку годину избројао да у ентитету Федерација БиХ сада живи нешто преко 55.000 Срба, што је учешће од једва 2,5% у укупном броју тамошњих становника. Дакле, десет пута мање него пре рата. Расути по ентитетским кантонима не представљају бог зна какву снагу. Као мањина немају мањинска права загарантована у демократским друштвима. Какав је стварно положај тамошњих Срба говоре чињенице. Мало ко би за себе пожелео живот обесправљеног и дискриминисаног грађана у погеду: образовања, запошљавања, изградње и поправке основних инфраструктурних објеката, на зачељу свих листа о додели средстава за обнову кућа, повратак… Тешко и врло ретко се из федералног буџета цеди марка за Грахово, Дрвар, Гламоч у којима је већинско српско становништво (добро звучи „већинско“, али то је укупна бројности тек око 10.000). Из жупанијских буџета села са већинским српским становништвом (што се негде броји са пар старачких домаћинстава) тешко да ће бити финансирана изградња пута, водовод, редовна аутобуска линија, телефон, а интернет је већ велики луксуз… Ако нема пута, нема телефона, нема превоза онда они који су под силом рата, економских (не)прилика или било које друге потребе отишли пут других земаља тешко се одлучују да уживају дедовину, поправе кућу у којој су рођени, доведу децу, покосе гробове предака… Да српски није установљен као службени језик и ћирилица као службено писмо у половини од укупно десет федералних кантона то је добро позната чињеница.

Политички живот је такав да Срби нису чак ни формално-правно конститутиван народ јер им то ускраћују или кантонални устави или законодавни и извршни органи. Дом народа федералног Парламента има Клубове народа који се попуњавају од посланика кантоналне Скупштине. Клуб српског народа треба да има 17 делегата, а попуњен је са укупно 13, од чега је већеина изабрана на листама странака са седиштем у Сарајеву. Што се тиче Представничког дома федералног Парламента стање је слично у погледу представника Срба. Наиме, већена је изабрана на листама странака са седиштем у Сарајеву, а не оних са седишетм у Републици Српској. То је стање у коме није могуће изборити се за уставна права.

Избори у Босни и Херцеговини биће одржани 7. октобра 2018. године. По свему изнетом они ће бити одлучујући за опстанак Срба у Федерацији БиХ. Имамо ли право да се оглушимо и занемаримо своју право и своју дужност на гласање само зато што смо инертни и заузети неком дневном бригом? Имамо ли право да не мислимо на положај Срба који и даље тамо живе? Ако 7.октобра имамо важнија посла, да ли ћемо после тог дана имати било какво морално право да се жалимо на судбину, на околности, на ускраћна права која нам други не дају… да се жалимо на било кога што смо остали без дедовине? Рок за пријављивање за начин гласања из иностранства је прошао, али до октобра средите документа и планирајте пут у родни крај, на гласачко место. Јер, ови избори се веома тичу свих нас, свих Срба, а оловка је у вашим рукама!

Удружење Огњена Марија ливањска

 

Поделите:

3 Коментари

  1. gluperdo vlaska u FBiH je vlasko pitanje zavrseno,vi ste u Bosnjacko-Hrvatskom entitetu statisticka greska,mene brine druga polovina BiH gdje ste genocid pocinili,to treba vracat u sustav BiH.

    • Геноцидом до статистичке грешке. Сада би да поновите геноцид и у РС. Тај филм нећеш доживети.
      Ко о чему, неко о поштењу и балија о геноциду.

  2. Тај ваш бошњачко-хрватски ентитет је на климавим ногама, јер браћа католици копају и рукама и ногама да се растану са вама.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here