Комнен Коља Сератлић: Светско првенство судија у фудбалу

Поделите:

 

Траг у времену из црног шешира

СВЕТСКО ПРТВЕНСТВО СУДИЈА У ФУДБАЛУ

Поставља се у уводу питање: ко је крив што се фашисти немачки односе према Србима и дан данас као у Великом рату и Другом светском рату. Одговор је један – ми СРБИ. Из генерације у генерациј, у Немачкој и Швабији – Аустрији, су задојени мржњом према Србима. Сваки Бечлија ће вам рећи: „Ви Срби сте нам срушили царевину”. У дугој дипломатској каријери то су ми отворено говорили и Немци и Швабе. Господо, то су ми, и не само мени, nota bene , говорили дипломати (не каже се дипломате), што је трагично и неопростиво.

Хадје да подсетимо заборавне Србе на неке примере (Срби су једини народ на свету који је ушао у Двадесетпрви миленијум са најкраћим памћењем , јуче им је могао неко побити целу фамилију, данас би убицу потапшали по рамену, и рекли – где си брале):

Нико и никда није смео дозволити Немцима да уђу у Крагујевац, да својом прљавом ногом опогане хумке невиних жртава (“Било је то у једној земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чете ђака у истом дану“). Жути су то први дозволили, а након њих сви пожутели наставили, поготово данс црвеноцрножута коалиција, која сматра Штазијку и Немачку највећим пријатељима . Бивши антисрпски амбасадори у Берлину, Крват Висковић и Прибићевћ, из породице Прибићевић, која је у свим временима била антисрпска, јавно су говорили, гостујући у ТВ дневницима, да им је Штазијка рекла да је Косово држава, а онда су одмах то амортизовали речима „да нам Нмачка даје помоћ и да су Немци наши велики пријатељи“ (ово је прича о лудим и збуњеним).

Нико није смео дозволити, а посебно Срби, да немачка чизма стане на српско тле. Цели свет није смео дозволити Немцима да се наоружавају и да у кризним жариоштима разнох земаља „деле правду“ (када сам пре неколико година био на Космету на барикадама 4 дана, стајао сам двадесетак метара од Немца који је био на стражи и који је размишљао да ли да пуца у моју маленкост, скинуо је оружје са рамена на готовс, јер сам прешао црту коју нисам смео да пређем, у том моменту кроз ову моју луду главу пролетело је цело детињство без родитељаља, детињство милиона сирочића које су ти зликовци побили).

Немачка је била главни иницијатор и креатор крвавог верског и етничког рата на деловима бивше Југославије. Остварили су историјски сан и циљ да се домогну топлог Јадранског мора. Покуповали су све што је вредело на острвима и обали Кроације (хотеле, бродоградилишта, инфраструктуру), киоја нема никакве користи од њиховг присуства, поготово од туриста. Све довезу из Немачке у своје хотле – пиће и иће. Другим речима, џабе користе плаже и перу своје прљаве гузице у топлом мору.

Штазијка, Комсомолка је у доба жуте владавине, као познати немачки авион у Другом светском рату – Штука, у једном дану атерирала у Загребу, Београду, Приштини и Љубљани. У Београду је разговарала у четири ока са Бо Рисом (страшним Рисом). Након разговора, у ходнику зграде бившег ИВ стајали су постројени жалосни министри, очекујући разговор са Штазијком, о оној великој економскопј помоћи и сарадњи о којој су лапрдали антисрпски амбасадори. Међутим, прошла је поред њих без поздрава и отишла у један кабинет где је чекала најбогатија удовица у Европи, са којом је разговарала пуна два сата. Рис је рекао министрима : „На…. сам јој се матере“, а Штазијка је сиктала на конференцији за штаму у Љубљни, поручивши му да се не игра са Косовом: „Косово је суверена држава, те да са том државаом успостави нормалне односе“. У интервјуу „Дојче Веле“ је препричала скоро свеколики разговор са Рисом, нагласивши да му је одржала буквицу о држави Косово, посебно о корупцији и покраденим милијардама Евра, расутих по разним острвима.

И тако поново нам суде Немци чак и у фудбалу. Швајцарска има 51 проценат Немаца и нико није имао право да одреди судију из Немачке (то је и сукоб интереса), поготово судију који је иначе познат по судијским скандалима. Да је ФСС имао м…, посебно национално и морално достојанство, не би дозволио националном тиму да изађе на терен. И гле чуда, мало ко зна да нека неморална бараба – Швајцарац, одређује који ће судија судити неку утакмицу.

Европа, та стара уседелица, је полудела, неморална, корумпирана, криминaлизована, болесна, прљава, мрзи Србе и православље (нормално, мрзи Русе и православље). Ко може очекивати да ФИФ-а буде другачија. ФИФ-а је у криминалу и корупцији, опхрвана великим финснсијским играма, проневерама, подмићивањем, казнама, честим аферама, као што је била она са Платинием, коју су, додуше, заташкали и др. (не знам колико ће ме хиљада Франака казнити, а могу ме ти криминалци и мало повући .. …..).

О томе шта је радио луди фашиста, немачки судија, све је виђено и написано. Играчима Србије сваки напад одсвирао је као фаул у нападу, а кечин кеч захват двојице играча Швајцарске над Митровићем, казнио је Митровића и побегао као неко подмукло пашче према центру. Није консултовао помоћнике ни новоуведену технику ВАР. На полувремену, на путу у свалчионицу, заприетио је Матићу да ће га избацити, односно доделити други жути каретон. У другом полувремену, Матић није ссмео прићи ниједном противничком играчу, поготово двојици шиптара.

Све је виђено на ТВ екранима шта су радили и друге судије, без изузетка. Један судија је на утакмици Немачка-Шведска продужио надокнадно време више од 8 минута, омогућивши Немцима да постигну гол, односно победе. Понево неки судија је покушао да омогући Немцима победу у сусрету са С. Корејом. Продужио је утакмицу ДЕВЕТ минута, али сами Бог је одлучио да им Корејанци (или како коментатори кажу Корејци) у надокнадном времену дају два гола. Затим јенморални судија одлучи да се Аргентина квалификује у другу фасу такмичења – Нигеријцима није досудио други пенал. Судије опраштају селективно жуте картоне за смртоносне стартове, уз опомену да ће му следећи пут дати жути, нико им није дао то право (нормално, то ради и у домаћим и инсотраним суђењима надобудни судија Мажић, а на овом првенству посебно на утакмици Сенегал-Костарика), а некима и за најмањи банални прекршај доделују. Зашто судија није опростио руском играчу један жути картон, а не да са два поцрвени и стотине других примера. Посебно су сурови према афричким и азијским реперезентацијама, све те репрезентације које су испале испале су одлуком судија.

Дакле, судије играју фудбал, а не играчи, такмиче се ко ће коју реперезентацију квалификовати у коју фазу и ко ће бити победник – светски првак.

Од 1932. Године ниједна земља – домаћин није организовала тако светско првенство као Русија. Све је на највишем нивоу: стадиони, смештај, протокол, церемонијал, најаве и почетак утакмица су величанствене, пренос на високом нивоу, ниједан камерман, односно миксер слике не завирује у гаћице повређеног играча, што иначе раде многе ТВ куће (посебно у Србији), односно патолошки типови у току националних првенстава (те вулгарности микисери слике посебно примењују када девојке играју кошарку, одбојку, рукомет, но, болест је свачија).

Јавља ми пријатељ из Русије, са којим сам своједобно радио у Москви, да су организатори са олакашањем дочекали испадање репрезентације Србије због необузданих навијача. Има и других лудака као што је Марадона, који показујује са обе руке прстима к…. навијачима Никарагве.

И на крају, највеће чудо на овом светском првенству су тзв. коментатори. Деведестдевет посто нас гледалаца гледамо утакмице српске репрезентације без тона. Она девојчица са шишкицама, незамењиви „коментатор“ РТ Београд, када се постигне гол, почне да вришти, кришти, дере се, као да га неко дави или да га је је неко појахао. У току преноса прича такве глупости, попабирчене са компјутера, а утакмица тече ли тече, чак падне гол, а он и даље баљузга, ко је коме играчу био деда, ко је и како родио великог играча, сваку иначе глупу реченицу завршава са „ауе“, „еуе“. „Пола сата“ је покушао да саопшти ко седи поред предсеника фИФ-а, “те заменик, те председник, те потпреседник, те високи функционер„ (утакмица тече) – никако да каже прдседник Владе Медведев. Председмника фИФ-е и тај несрећник и др. новинарчићи, прогласили су за српског пријатеља. А тај се „пријатељ“ („ухвати“ га камера) смеје када је Бразил постигао гол. Тај „пријатељ“ је казнио ФСС, председникаи тренера двадесет пута више него Швајцарску и швајцарске шиптаре (Срби стално, посебно у политици, проглашавају неке иностране лутајуће цирлкусанте и србомрсце за пријатеље, никада нису чули за мудрост да је паметније више волети искреног непријатеља од неискреног, односно привременог пријатеља).

У антрфилеу – да се не заборави: Срби су, осим председника ФИФ-а, проглашавали за пријатеље, Солану, Бајдена, Лајчака, Клинтона, посебно „мало“ оболелу Хилари (два милиона долара је сиромашна Србија дала за њену кампању против Трампа), црну удовицу Марлен, Давутоглуа, султана Ердогана, Меркелову, Шредера, Бин Зајеба, Кушнера, Обаму, Черномидина, Ахтисариа, Холбрука, Курца и др. србомрсце.

Наши нешколовани спортски новинари (част двојици искусних и нормалних) толико се занесу у току утакмице да не знају шта причају, употребљавају погрешне речи, нагласак им је катастрофалан (један стално стење, као да је на шољи вецеа), погрешно изговарају имена играча, а што је недопустиво отворено навијају за неке тимоиве или репрезентације. Тако је на утакмици Бразил-Костарика, тај жалосни „коментатор“, навијао за Бразил (Неjмар се докопа лопте, а он почне да виче, Неjмар, Неjмар, Неjмар, а након што Неjмар шутне лопту узвикне – ЛЕП, ЛЕПО, ЛЕПО и почне да се дере од среће што је Неjмар постигао гол (иако би та нутакмица изузетно значила за српску репрезентацију да је остало нерешено, нормално, Костарика је у надокнаднмом времену пустила да Бразил да два гола, имају они између себе договорене рачуне); „осваја један део терена, а мора да одложи лопту“, „излази из игре једани тим који игра у шампионату своје земље“ (дакако, мислио је на играча); „ево Фалка са лоптом (није играч Фалк, он је Фалкао); „наставиће утакмицу голман Арсенала“; „утакмица је све не досадна“; „видео сам у његовом очима да ће промашити пенал“; „његова (неког играча) је породица са Кипра која је наклоњена Турцима“ (е, ово је врхунац будалаштине), „није било довољно интезитета да би се досудио пенал“; „играч је починио паметни фаул“ ; „тренер Француске води репрезентацију са клупе“; „није било довољно енергије у лопти да би савладала голмана“ итд, итд. итд.

И тако ћемо се данима још наслушати лапрдања, баљузгања. Зато, драги читаоци гледајте утакмице без тона. О репрезентацији Србије и тужном тренеру, нема смисла писати. И он и репрезентација су већ давна прошлост.

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

2 Коментари

  1. ПРАВЕДНОМ И ПОШТЕНОМ ЧОВЕКУ ОСТАЈЕ ДА СЕ ОЗБИЉНО УПИТА: ДА ЛИ ЋЕ СЕ ЗЛОТВОРИ МОЖДА ЈЕДНОМ УМОРИТИ ОД СОПСТВЕНЕ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА?

    Беспрекорно добра и тачна анализа онога шта се Србима догодило посебно на утакмици са Швајцарском. Професионални спортиста не би успео да напише овакву оцену суђења, јер је суђење било строго у складу с политиком каква се води према Србима од Првог светског рата до данас, а биће и много раније. Суђење је било у фудбалу тачно онакво какво је било суђење белосветске политике према Србима. Праведном и поштеном човеку остаје да се упита да ли ће се белосветски злотвори можда једном уморити од очигледне мржње према Србима.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here