Лорна Штрбац: Ријалити – конструисање представе о Србији

Поделите:

Десетине аутора-социолога, филозофа, психолога, теолога, током последњих година, написали су озбиљне, критичке анализе о ријалити програмима, упозоравајући на њихове штетне последице по друштво. Потписиване су петиције којима се тражи укидање ових програма, чак су и организовани протести против њих. И све то није имало никаквог ефекта. Аутори који производе ове програме, преносећи их преко телевизија са националном фреквенцијом, нису одустали од свог “посла“.

У мноштву теза помоћу којих бране место ових програма у медијском систему Србије, три тезе су кључне. Прва: ријалити програми су огледало Србије, рефлексија њених кључних карактеристика које се артикулишу у: 1. психолошким профилима учесника ријалитија; 2. у моделу односа, комуникационих, емоционалних, социјалних међу учесницима; 3. у обрасцу понашања учесника; 4. у вредносном систему својственом учесницима итд. . Друга теза: ријалити програми део су глобалне културе, приказују се у “целом свету“, а њихово присуство у медијском систему Србије доказ је да је српска култура постала део глобалне културе и савременог света. Трећа теза: ријалити програми имају бројну публику и велику гледаност. Бројност публике и висока гледаност ријалитија наводно је доказ да медији, који их приказују, само излазе у сусрет тој публици, њеним културним укусима, културним потребама, социјалним, културолошким и социјално-психолошким својствима.

Првој тези, по којој ријалити програми представљају огледало Србије у којем српско друштво има прилику да види своје право лице, могуће је супроставити мишљење, које преовладава међу културолозима и теоретичарима медија, по којем ријалити програми представљају механизам посредством којег се не рефлектује, него напротив конструише слика о друштву. Произведена слика посредована медијима до масовне публике представља се као стварност и постаје фактор који утиче на свест, понашање, емоције гледалаца итд. Циљ ових сложених конструкција, манипулација и утицаја је вредносна делегитимизација друштва. Нешто што је, судећи по конструисаној слици друштва, са свих аспеката толико безвредно, нема никаквог легитимитета да захтева праведнију дистрибуцију капитала,праведније, социјално и политички стабилније друштво. Истовремено, помоћу медија конструишући представу о друштву, постојећа партократска класа удружена с крупним капиталом, индиректно, пребацује одговорност са себе на оне којима управља, и чији профил наводно рефлектује у “Фармама“, “Паровима“, “Задругама“..

Другој тези, по којој су ријалити програми доказ интегрисаности српске културе у глобаној медијској култури као и доказ прилагођавања Србије савременом свету, могуће је супроставити чињенице које говоре сасвим супротно. Није тачно да се ријалити програми приказују у свим земљама света. Напротив, већи део земаља у свету их не емитује, а у оних 40% земаља у свету у којима се приказују, постоје одређена правила којима се њихово приказивање регулише.

Трећа теза, којом се приказивање ријалитија оправдава високом гледаношћу,такође, није разлог да се настави са приказивањем ових програма на телевизијама са националном фреквенцијом. Бројност гледалаца ријалитија, заиста говори о томе да у Србији постоји део друштва који није критичан према насиљу, агресивности, провинцијализму приказаних у овим програмима, и који чак те садржаје интериоризује у своју свест, имитира их и подражава. (Кад је реч о структури гледалаца ријалитија, Ипсос је 2017. године истражио њихову публику (2000 испитаника), и по том истраживању редовни гледаоци ових програма су 60% жене, 50% старији од 50 година, 67% су пензионери, домаћице и незапослени, 50% гледаоца су са основном школом или без ње, итд., ), Но, друштвено огдоворни медији овај део друштва не би требало да искориштава, претварајући их у редовну публику садржаја које карактерише насиље, вулгарност, баналност, провинцијализам, итд.

Ријалити програмима у Србији тенденциозно се конструише представа о српском друштву, врши се утицај на ментално стање, емоције, поглед на свет, вредносни систем, подстичу се агресивност, малограђанска култура, како би се, у крајњем исходу, репродуковали постојећи социјални односи и друштвена ситуација чије су карактеристике висока незапосленост, оштре социјалне неједнакости, исељавање становништва, постојање непромењиве партократске класе, неправедна дистрибуција капитала, итд..

Имајући у виду садржај ријалити програма, као и озбиљне последице које они имају по друштво, Србија треба још једном да размисли о укидању ових програма, или њиховом регулисању да би се неутралисали ефекте које они производе.

Лорна Штрбац, Политика

Поделите:

6 Коментари

  1. Лорна, узми бави се озбиљнијим темама. Јес то Политика, па треба да стисне а да прѕне. Али од испразног попуњавања колумне среће нема.

  2. Šprdačina s srpskim narodom rijaliti programima na žalost nije nimalo neozbiljna tema. Kamo lepe sreće da je to nešto nebino. Na žalost, ova neumesna šala zvana rijaliti je jako,jako ozbiljan problem, a pisanje o njoj jako ozbiljna tema.

  3. Наши вајни стручњаци за разне друштвене науке, уместо што траже забране за ријалити програме много би корисније било да искористе те бесплатне за научнике огледе како би ваљано оценили обим оболелости српског друштва кроз понашања тих „ријалити играча“. Ријалити програми су, осим штете која се њима наноси друштву, корисни у том смислу што су они поразна слика нашег јадног друштва у коме је морал, истина и правда срозана на најниже гране у историји Срба. Ријалити програми предсказују и нашу тешку судбину и будућност нее почне ли ваљано лечење нашег друштва, не почну ли да функционишу на прави начин српске институције науке и државе и не почне ли васпитавање Срба уз повратак ваљаног образовања. Ријалити програми су корисни као упозорење докле смо доведени и да сми с главом пришли зиду о који треба још само да разбијемо своје главе. Ријалити показују, као што је, с уметничке стране, показао Шекспиров „Хамлет“ да је „нешто труло у држави Данској“. Труо је и цео насилни део света, али ми бисмо морали да се из те трулости извлачимо много друкчијим фубнкционисањем свега што је до сада наопако или ни8како функционисало. Ријалити су и корисни у томе што су они права огледна слика наше друштвене и људске пропасти. Лако је забранити ријалитије на ТВ-има. Хајде да ми променимо своју трулу и опасну стварност која је често и гора од ове у ријалитијима. У ријалитијима бар имају шта да једу и где да спавају. А у друштву често људи гладују и немају ни куће ни кућишта, него су протерани са својих огњишта и кућишта па код нас живе недостојно живота.

  4. 1. Наши вајни стручњаци и „интелектуална елита“ за разне друштвене науке, уместо што траже забране за ријалити програме много би корисније било да искористе те бесплатне за научнике огледе како би ваљано оценили обим оболелости српског друштва кроз понашања тих „ријалити играча“. Ријалити програми су, осим штете која се њима наноси друштву, корисни у том смислу што су они поразна слика нашег јадног друштва у коме је морал, истина и правда срозана на најниже гране у историји Срба. Ријалити програми предсказују и нашу тешку судбину и будућност нее почне ли ваљано лечење нашег друштва, не почну ли да функционишу на прави начин српске институције науке и државе и не почне ли васпитавање Срба уз повратак ваљаног образовања. Ријалити програми су корисни као упозорење докле смо доведени и да сми с главом пришли зиду о који треба још само да разбијемо своје главе. Ријалити показују, као што је, с уметничке стране, показао Шекспиров „Хамлет“ да је „нешто труло у држави Данској“.

  5. 2. Труо је и цео насилни део света, али ми бисмо морали да се из те трулости извлачимо много друкчијим функционисањем свега што је до сада наопако или никако функционисало. Ријалити су и корисни у томе што су они права огледна слика наше друштвене и људске пропасти. Лако је забранити ријалитије на ТВ-има. Хајде да ми променимо своју трулу и опасну стварност која је често и гора од ове у ријалитијима. У ријалитијима бар имају шта да једу и где да спавају. А у друштву често људи гладују и немају ни куће ни кућишта, него су протерани са својих огњишта и кућишта па код нас живе недостојно живота.

  6. Ма мени је глупо: те ријалитије намеће колонијална управа у програму дебилизације поданика. И сад се неко нађе довољно дебелог образа да изјави: како је то наша слика и прилика?! Наша слика и прилика јесте да смо колонија, али и да нам још нису израсли ђонови наместо образа.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here