Мина Ћурчић: Хрвати не слушају песму, Хрвати слушају “Олују“

Поделите:

 

Обележавање двадесет и треће годишњице “Олује“ у Хрватској почело је  у суботу, 4.августа у 13 сати и трајаће до 21 сат, а наставиће се и наредног дана. Како преносе хрватски медији, у оквиру прославе “Дана победе и домовинске захвалности“ над Книном ће летети израелски Ф16 које је Хрватска недавно купила.

“То је требало да буде изненађење, али нам слабо иде. Све кажете и сазнате пре нас. Да, имаћемо мимолет, израелски Ф16 ће летети изнад Книна заједно са нашим авионима.“, похвалио се Андреј Пленковић хрватским новинарима. Како је раније најављено, у оквиру програма председница Колинда Грабар Китаровић ће 5.августа уручити одликовања генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. Дан пре тога ће бити одиграна ревијална фудбалска утакмица између ратних ветерана, припадника хрватске војске и полиције и фудбалске репрезнтације на челу са селектором Златком Делићем. У прослави “Олује“ учествоваће и бројне политичке и јавне личности, као и великодостојници Католичке цркве. Према писању “Јутарњег листа“, бранитељска удружења и организатори-Министарство бранитеља, Министарство унутршњих послова и Министарство одбране се већ последњих десет дана споре око локације одржавања прославе у Книну. Организатори су хтели да се највећи део протокола, који укључује и говоре државног врха, одржи на платаоу книнске Тврђаве где долазе само позвани са акредитацијама. Међутим, бранитељска удружења су се побунила против тога, захтевајући да се главни део прославе обележи на централном градском тргу, јер како кажу, инсистирањем да се слави на Тврђави, хрватска влада заправо жели да избегне могуће звиждуке и непријатности, што није могуће избећи на централном тргу где се окупља већи број људи. Наравно, ово је само један од изговора; Чувени “бранитељи“ и сви други, који ће ове године величати злочиначку “Олују“, желе да у томе учествује што више људи, ако је икако могуће,  читав хрватски народ. Како наводе “неименовани извори Јутарњег листа“  у хрватској влади су се уплашили бранитељских притисака, па је због тога одлучено да се главни део прославе одржи у јутарњим часовима на централном градском тргу. Но, већ годинама уназад, знамо како се Хрвати односе према “Олуји“; Акцију у којој је протерано 250 хиљада Срба, а више хиљада убијено или се воде као нестали, славе као победу; Није тешко бити наизглед прост, а пре свега директан и рећи “чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“, ипак, боље би било да ове године ћутимо. Зашто? Зато што је прослава злочиначке “Олује“ почела много пре четвртог и петог августа, а Срби су и сами учествовали у њој.

Лоши домаћини, добри суседи

Иако је Светско првенство у фудбалу прошло, може се рећи да је Србима остао горак укус у устима. Не толико због игре на терену, колико због игре која је одавно превазишла спортско такмичање. Након двојице швајцарских репрезентативаца албанског порекла који су након постигнутих голова рукама направили “орла“ што је била провокација упућена српским играчима, навијачима, али и држави Србији, и која се није односила на оно што се дешава на фудбалском терену, већ на оно што се дешава у Бриселу, Косову и Метохији и на југу Србије. Но, оно о чему би требало размишљати јесу Хрвати, њихов однос према нама, наш однос према њима и наш однос према нама самима. Уочи утакмице између Хрватске и Енглеске многи од нас су се потрудили да буду добри суседи, те да навијају за хрватску репрезентацију и свима ставе до знања да је време мржње и сукоба прошло. Отприлике, ако не навијаш за Хрватску, ти мрзиш Хрвате. Ако не навијаш за Хрватску, навијаш за рат. Онда се десило оно што се дешава сваког петог августа на годишњицу “Олује“. Хрвати се веселе уз Томпсона, славе погром и етничко чишћење, поздрављају домобране и призивају рат тамо где га нема, користећи сваку прилику да се обрачунају са Србима, нарочито онима које су протерали из Хрватске. Одједном, сви се праве да су се изненадили: откуд Томпсон, кога је звао, откуд то да се дочек хрватских репрезентативаца претворио у параду усташтва и мржње?! Па, нико њега није звао, нити је било потребно да га зове, он је просто добродошао, подразумевало се да дође. Оно што је разочаравајуће за хрватске репрезентативце, који су играли више него добро, јесте што су у тој причи били најмање важни-они су били само повод за нешто сасвим друго.

“Немојте ми постављати таква питања. Што певач? Какав певач? То је хрватска песма “Лијепа ли си“. Ту није место за ваше питање, сад ме питате о певачима. Хрватска је друга у свету, а ви мене питате о певачима. Немојте ме провоцирати. Певао је певач који је наша химна.“, тврди селектор Златко Делић.

“Имам много пријатеља тамо и знам да навијају за нас. Неки наравно не, што због прошлости, што због садашњости. Хвала Србима што су навијали, надам се да ће и у финалу исто тако.“, изјавио је Лука Модрић. Но, они који нису навијали за тебе и твоје саиграче, Лука, нису то чинили само због прошлости, него због садашњости; Јер, ако бисмо се бавили ликом и делом оног кога селектор Делић зове “химном“, чули бисмо много више од “Лијепе наше“, чули бисмо химну Олуји.

“Због Анице и бокала вина запалићу Крајину до Книна. Еј, Анице, книнска краљице…“, гласи један од стихова популарног Марка Перковића Томпсона.

“У Загори на извору ријеке Циколе, стала браћа да одбране наше домове. Стоји Хрват до Хрвата, ми смо браћа сви; Нећете у Чавоглаве док смо живи ми; Пуче томсон, калашњиков, а и збројевко, баци бомбу, гони банду преко извора; Корак напријед, пушка готовс, и уз пјесму сви, за дом браћо, за слободу, боримо се ми; Чујте српски добровољци, бандо четници, стићи ће вас наша рука и у Србији; Стићи ће вас божја правда то већ сватко зна, судит ће вам бојовници из Чавоглава;“, пева Томпсон у једном од својих хитова “Бојна Чавоглаве“.

“Одакле ли си из које фронте стижеш, хеј ратнице, уморног корака; Одавно се овде бој не бије, зашто као дух овуда луташ; Ја сам душа хрватских ратника; Домовину тражим и стијег што се вије; И мојом је крвљу она натопљена, а душа нема мира, тражи је; Па ово је земља твоја, зар не видиш ти; Домовина коју смо сви снили; За њену слободу крв си своју дао и тисућљетни сан стварност је постао; “, вели Томпсон, кога би Јован Дучић вероватно назвао “сином тисућљетне културе“.

“Бијели витез крену натраг кроз небеска врата; Оставио лијепу нашу без глади и рата; Пред небеског оца клекне са ријечима од злата; Предао сам земљу свету у руке Хрвата’‘, гласи рефрен његове песме “Долазак Хрвата“.  То је само један од безброј могућих одговора зашто нисмо смели да  навијамо за Хрватску; Јер поред свих оних хрватских уметника који су могли дочекати репрезентативце, дочекао их је Марко Перковић Томпсон који је познат само по томе што у својим песмама пева о мржњи према Србима. Данас се слободно може рећи да је прослава “Олује“, ове године, почела много пре четвртог и петог августа; Почела је још током Светског првенства у фудбалу, када се хрватска држава(нажалост!) није поносила сјајном игром хрватских фудбалера, већ злочиначком “Олујом“. Но, поједини од нас, а како није на одмет избегавати поделе на “ове“ и “оне“, рећи ћемо “ми“, трудили су се да буду већи домобрани од хрватских домобрана; Трудили су се да буду добри суседи онима који их називају непријатељима; Навијали су свим срцем за Хрватску, не слутећи да навијају за “Олују“. Јер, ма колико тужно звучало, иако су нас Хрвати у неку руку победили, заувек протерали, Хрвати нису дочекали шести август. Они и данас живе четврти и пети август, они и данас живе “Олују“. Ако бисмо се вратили на почетак, сасвим је јасно да су хрватски домобрани желели да се овогодишња прослава “Олује“ одржи на централном градском тргу, како би у поменутој прослави учесвовало што више људи, јер је лакше да читав један народ учествује у томе; Иако Хрвати “Олују“ називају “Даном победе“, јасно је да  та “победа“ мирише на пораз; Зашто је “Олуја“ хрватски пораз? Једноставно, Срби из Хрватске су протерани, а Хрвати су остали у Хрватској, али никада нису дочекали шести август; Иако је Хрватска постала независна држава, чланица ЕУ и НАТО, Хрватска није дочекала тај  шести август. Хрватска је тамо где је била четвртог и петог августа 1995.године. Данас, 23 године касније, Хрватска се труди да спроведе “Олују“ где год се за то укаже прилика: на фудбалским теренима, концертима, стадионима; Хрватска није преживела, али Срби из Хрватске ипак јесу; Они данас никога неће мрзети, већ ће само упалити свеће за све оне чији су животи угашени, као и православне свеће, у Републици Српској Крајини, августа 1995.

М. Ћурчић, Видовдан

Поделите:

12 Коментари

    • Нису Срби као Бошњаци да од војног пораза праве вашаре. Најпознатији вашар у БиХ је онај 11. јула. :))))

      • Bosnjaci su vas zaustavljali u patikama i farmericama,sa lovackim karabinima,trecu silu u Europi ste imali (JNA)“hrabri Srbi“ da je bila obrnuta situacija,vi bi svi bili u Bugarskoj,Rumuniji i Albaniji.😂

        • Е бре Сењо, и ти прећера. Трећа војска, хахаха – још си ТитИн пионир. А колика је данашња територија оних који би, по теби, бежали – упркос НАТОу? Да није било Дејтона, босански Срби, без ичије помоћи, би преуредили данашњу БиХ. Али не дадоше НАТО бомбе (а падале су од августа 1995. па до 1999., различитом јачином) и Хаг…

          • palo bi sve sto su cetnici drzali u BiH,Bosnjaci uzeli Vlasic,Vozucu i Ozren strateski bitne lokacije,cime dolazi do prekretnice rata u BiH u nasu korist,Hrvati bi usli u Banja Luku a Bosnjaci u Prijedor i to bi bio kraj cetnika u BiH,ali svijet nije dao muslimansku drzavu u srcu Europe pa su sve ekspresno zaustavili i sklepali nekakav mirovni sporazum u dejtonu cime su fakticki nagradili genocidne srbe sa pola drzave gdje su pobili 60,000 Bosnjacki civila.

          • У ком веку ти живиш Сењо – ајд’ вицеви о Муји и Фати, ал’ ти их превазиђе! Где су Османлије данас – размисли мало. Босански Срби су их разбијали где год су стигли, док су Турци вас угалву и направили шејтане као што си ти. Биће, море, да си ти рат гледао са екрана и фрустрирао се… Познајем српске муслимане, часне људе, који су били на непријатељској страни, а сада гледају својим очима и мисле својом главом. Најгора је нечиста савест – попут, биће, твоје савести.

  1. Нису Срби као Бошњаци да од војног пораза праве вашаре. Најпознатији вашар у БиХ је онај 11. јула. :))))

    • Васо, уз дужно поштовање: „прављење вашара“ је ЧИСТО српски посао, тј., доказ да су Сењо и њему слични СРБИ. Можеш да замислиш Бајазита да тако нешто ради? Ми од косовске битке направисмо, малте не, победу. Са турске стране, то није тако представљено.

  2. Пицеки (како их називају моји пријатељи, Срби муслиманске вере), слушају „Њемце“ и Ватикан. Кад се певало међу Србокатолицима? Како сведочи Дучић – никада. Песма се чула из оба друга српска табора, Православног и муслиманског, али српски католици песму не упражњавају – ослушкују ко ће им шта наредити.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here