Mina Ćurčić: Hrvati ne slušaju pesmu, Hrvati slušaju “Oluju“

Podelite:

 

Obeležavanje dvadeset i treće godišnjice “Oluje“ u Hrvatskoj počelo je  u subotu, 4.avgusta u 13 sati i trajaće do 21 sat, a nastaviće se i narednog dana. Kako prenose hrvatski mediji, u okviru proslave “Dana pobede i domovinske zahvalnosti“ nad Kninom će leteti izraelski F16 koje je Hrvatska nedavno kupila.

“To je trebalo da bude iznenađenje, ali nam slabo ide. Sve kažete i saznate pre nas. Da, imaćemo mimolet, izraelski F16 će leteti iznad Knina zajedno sa našim avionima.“, pohvalio se Andrej Plenković hrvatskim novinarima. Kako je ranije najavljeno, u okviru programa predsednica Kolinda Grabar Kitarović će 5.avgusta uručiti odlikovanja generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Dan pre toga će biti odigrana revijalna fudbalska utakmica između ratnih veterana, pripadnika hrvatske vojske i policije i fudbalske reprezntacije na čelu sa selektorom Zlatkom Delićem. U proslavi “Oluje“ učestvovaće i brojne političke i javne ličnosti, kao i velikodostojnici Katoličke crkve. Prema pisanju “Jutarnjeg lista“, braniteljska udruženja i organizatori-Ministarstvo branitelja, Ministarstvo unutršnjih poslova i Ministarstvo odbrane se već poslednjih deset dana spore oko lokacije održavanja proslave u Kninu. Organizatori su hteli da se najveći deo protokola, koji uključuje i govore državnog vrha, održi na plataou kninske Tvrđave gde dolaze samo pozvani sa akreditacijama. Međutim, braniteljska udruženja su se pobunila protiv toga, zahtevajući da se glavni deo proslave obeleži na centralnom gradskom trgu, jer kako kažu, insistiranjem da se slavi na Tvrđavi, hrvatska vlada zapravo želi da izbegne moguće zvižduke i neprijatnosti, što nije moguće izbeći na centralnom trgu gde se okuplja veći broj ljudi. Naravno, ovo je samo jedan od izgovora; Čuveni “branitelji“ i svi drugi, koji će ove godine veličati zločinačku “Oluju“, žele da u tome učestvuje što više ljudi, ako je ikako moguće,  čitav hrvatski narod. Kako navode “neimenovani izvori Jutarnjeg lista“  u hrvatskoj vladi su se uplašili braniteljskih pritisaka, pa je zbog toga odlučeno da se glavni deo proslave održi u jutarnjim časovima na centralnom gradskom trgu. No, već godinama unazad, znamo kako se Hrvati odnose prema “Oluji“; Akciju u kojoj je proterano 250 hiljada Srba, a više hiljada ubijeno ili se vode kao nestali, slave kao pobedu; Nije teško biti naizgled prost, a pre svega direktan i reći “čega se pametan stidi, time se budala ponosi“, ipak, bolje bi bilo da ove godine ćutimo. Zašto? Zato što je proslava zločinačke “Oluje“ počela mnogo pre četvrtog i petog avgusta, a Srbi su i sami učestvovali u njoj.

Loši domaćini, dobri susedi

Iako je Svetsko prvenstvo u fudbalu prošlo, može se reći da je Srbima ostao gorak ukus u ustima. Ne toliko zbog igre na terenu, koliko zbog igre koja je odavno prevazišla sportsko takmičanje. Nakon dvojice švajcarskih reprezentativaca albanskog porekla koji su nakon postignutih golova rukama napravili “orla“ što je bila provokacija upućena srpskim igračima, navijačima, ali i državi Srbiji, i koja se nije odnosila na ono što se dešava na fudbalskom terenu, već na ono što se dešava u Briselu, Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije. No, ono o čemu bi trebalo razmišljati jesu Hrvati, njihov odnos prema nama, naš odnos prema njima i naš odnos prema nama samima. Uoči utakmice između Hrvatske i Engleske mnogi od nas su se potrudili da budu dobri susedi, te da navijaju za hrvatsku reprezentaciju i svima stave do znanja da je vreme mržnje i sukoba prošlo. Otprilike, ako ne navijaš za Hrvatsku, ti mrziš Hrvate. Ako ne navijaš za Hrvatsku, navijaš za rat. Onda se desilo ono što se dešava svakog petog avgusta na godišnjicu “Oluje“. Hrvati se vesele uz Tompsona, slave pogrom i etničko čišćenje, pozdravljaju domobrane i prizivaju rat tamo gde ga nema, koristeći svaku priliku da se obračunaju sa Srbima, naročito onima koje su proterali iz Hrvatske. Odjednom, svi se prave da su se iznenadili: otkud Tompson, koga je zvao, otkud to da se doček hrvatskih reprezentativaca pretvorio u paradu ustaštva i mržnje?! Pa, niko njega nije zvao, niti je bilo potrebno da ga zove, on je prosto dobrodošao, podrazumevalo se da dođe. Ono što je razočaravajuće za hrvatske reprezentativce, koji su igrali više nego dobro, jeste što su u toj priči bili najmanje važni-oni su bili samo povod za nešto sasvim drugo.

“Nemojte mi postavljati takva pitanja. Što pevač? Kakav pevač? To je hrvatska pesma “Lijepa li si“. Tu nije mesto za vaše pitanje, sad me pitate o pevačima. Hrvatska je druga u svetu, a vi mene pitate o pevačima. Nemojte me provocirati. Pevao je pevač koji je naša himna.“, tvrdi selektor Zlatko Delić.

“Imam mnogo prijatelja tamo i znam da navijaju za nas. Neki naravno ne, što zbog prošlosti, što zbog sadašnjosti. Hvala Srbima što su navijali, nadam se da će i u finalu isto tako.“, izjavio je Luka Modrić. No, oni koji nisu navijali za tebe i tvoje saigrače, Luka, nisu to činili samo zbog prošlosti, nego zbog sadašnjosti; Jer, ako bismo se bavili likom i delom onog koga selektor Delić zove “himnom“, čuli bismo mnogo više od “Lijepe naše“, čuli bismo himnu Oluji.

“Zbog Anice i bokala vina zapaliću Krajinu do Knina. Ej, Anice, kninska kraljice…“, glasi jedan od stihova popularnog Marka Perkovića Tompsona.

“U Zagori na izvoru rijeke Cikole, stala braća da odbrane naše domove. Stoji Hrvat do Hrvata, mi smo braća svi; Nećete u Čavoglave dok smo živi mi; Puče tomson, kalašnjikov, a i zbrojevko, baci bombu, goni bandu preko izvora; Korak naprijed, puška gotovs, i uz pjesmu svi, za dom braćo, za slobodu, borimo se mi; Čujte srpski dobrovoljci, bando četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji; Stići će vas božja pravda to već svatko zna, sudit će vam bojovnici iz Čavoglava;“, peva Tompson u jednom od svojih hitova “Bojna Čavoglave“.

“Odakle li si iz koje fronte stižeš, hej ratnice, umornog koraka; Odavno se ovde boj ne bije, zašto kao duh ovuda lutaš; Ja sam duša hrvatskih ratnika; Domovinu tražim i stijeg što se vije; I mojom je krvlju ona natopljena, a duša nema mira, traži je; Pa ovo je zemlja tvoja, zar ne vidiš ti; Domovina koju smo svi snili; Za njenu slobodu krv si svoju dao i tisućljetni san stvarnost je postao; “, veli Tompson, koga bi Jovan Dučić verovatno nazvao “sinom tisućljetne kulture“.

“Bijeli vitez krenu natrag kroz nebeska vrata; Ostavio lijepu našu bez gladi i rata; Pred nebeskog oca klekne sa riječima od zlata; Predao sam zemlju svetu u ruke Hrvata’‘, glasi refren njegove pesme “Dolazak Hrvata“.  To je samo jedan od bezbroj mogućih odgovora zašto nismo smeli da  navijamo za Hrvatsku; Jer pored svih onih hrvatskih umetnika koji su mogli dočekati reprezentativce, dočekao ih je Marko Perković Tompson koji je poznat samo po tome što u svojim pesmama peva o mržnji prema Srbima. Danas se slobodno može reći da je proslava “Oluje“, ove godine, počela mnogo pre četvrtog i petog avgusta; Počela je još tokom Svetskog prvenstva u fudbalu, kada se hrvatska država(nažalost!) nije ponosila sjajnom igrom hrvatskih fudbalera, već zločinačkom “Olujom“. No, pojedini od nas, a kako nije na odmet izbegavati podele na “ove“ i “one“, reći ćemo “mi“, trudili su se da budu veći domobrani od hrvatskih domobrana; Trudili su se da budu dobri susedi onima koji ih nazivaju neprijateljima; Navijali su svim srcem za Hrvatsku, ne sluteći da navijaju za “Oluju“. Jer, ma koliko tužno zvučalo, iako su nas Hrvati u neku ruku pobedili, zauvek proterali, Hrvati nisu dočekali šesti avgust. Oni i danas žive četvrti i peti avgust, oni i danas žive “Oluju“. Ako bismo se vratili na početak, sasvim je jasno da su hrvatski domobrani želeli da se ovogodišnja proslava “Oluje“ održi na centralnom gradskom trgu, kako bi u pomenutoj proslavi učesvovalo što više ljudi, jer je lakše da čitav jedan narod učestvuje u tome; Iako Hrvati “Oluju“ nazivaju “Danom pobede“, jasno je da  ta “pobeda“ miriše na poraz; Zašto je “Oluja“ hrvatski poraz? Jednostavno, Srbi iz Hrvatske su proterani, a Hrvati su ostali u Hrvatskoj, ali nikada nisu dočekali šesti avgust; Iako je Hrvatska postala nezavisna država, članica EU i NATO, Hrvatska nije dočekala taj  šesti avgust. Hrvatska je tamo gde je bila četvrtog i petog avgusta 1995.godine. Danas, 23 godine kasnije, Hrvatska se trudi da sprovede “Oluju“ gde god se za to ukaže prilika: na fudbalskim terenima, koncertima, stadionima; Hrvatska nije preživela, ali Srbi iz Hrvatske ipak jesu; Oni danas nikoga neće mrzeti, već će samo upaliti sveće za sve one čiji su životi ugašeni, kao i pravoslavne sveće, u Republici Srpskoj Krajini, avgusta 1995.

M. Ćurčić, Vidovdan

Podelite:

12 Komentari

      • Bosnjaci su vas zaustavljali u patikama i farmericama,sa lovackim karabinima,trecu silu u Europi ste imali (JNA)“hrabri Srbi“ da je bila obrnuta situacija,vi bi svi bili u Bugarskoj,Rumuniji i Albaniji.😂

        • E bre Senjo, i ti prećera. Treća vojska, hahaha – još si TitIn pionir. A kolika je današnja teritorija onih koji bi, po tebi, bežali – uprkos NATOu? Da nije bilo Dejtona, bosanski Srbi, bez ičije pomoći, bi preuredili današnju BiH. Ali ne dadoše NATO bombe (a padale su od avgusta 1995. pa do 1999., različitom jačinom) i Hag…

          • palo bi sve sto su cetnici drzali u BiH,Bosnjaci uzeli Vlasic,Vozucu i Ozren strateski bitne lokacije,cime dolazi do prekretnice rata u BiH u nasu korist,Hrvati bi usli u Banja Luku a Bosnjaci u Prijedor i to bi bio kraj cetnika u BiH,ali svijet nije dao muslimansku drzavu u srcu Europe pa su sve ekspresno zaustavili i sklepali nekakav mirovni sporazum u dejtonu cime su fakticki nagradili genocidne srbe sa pola drzave gdje su pobili 60,000 Bosnjacki civila.

          • U kom veku ti živiš Senjo – ajd’ vicevi o Muji i Fati, al’ ti ih prevaziđe! Gde su Osmanlije danas – razmisli malo. Bosanski Srbi su ih razbijali gde god su stigli, dok su Turci vas ugalvu i napravili šejtane kao što si ti. Biće, more, da si ti rat gledao sa ekrana i frustrirao se… Poznajem srpske muslimane, časne ljude, koji su bili na neprijateljskoj strani, a sada gledaju svojim očima i misle svojom glavom. Najgora je nečista savest – poput, biće, tvoje savesti.

    • Vaso, uz dužno poštovanje: „pravljenje vašara“ je ČISTO srpski posao, tj., dokaz da su Senjo i njemu slični SRBI. Možeš da zamisliš Bajazita da tako nešto radi? Mi od kosovske bitke napravismo, malte ne, pobedu. Sa turske strane, to nije tako predstavljeno.

  1. Piceki (kako ih nazivaju moji prijatelji, Srbi muslimanske vere), slušaju „Njemce“ i Vatikan. Kad se pevalo među Srbokatolicima? Kako svedoči Dučić – nikada. Pesma se čula iz oba druga srpska tabora, Pravoslavnog i muslimanskog, ali srpski katolici pesmu ne upražnjavaju – osluškuju ko će im šta narediti.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here