Mina Ćurčić: Velika Albanija ili kako je mit postao stvarnost!

Podelite:

Da projekat Velika Albanija nije samo mit i sredstvo propagande kojim se služe balkanski političari kada žele da ohrabre ili zaplaše narod, shvatili smo još dvadeset i osmog novembra 2016.godine kada je u Tirani formirana Unija glavnih opština kojom rukovode Albanci iz regiona. Povodom Dana nezavisnosti Albanije ili “Dana albanske zastave“, tog 28.novembra, gradonačelnik Tirane, Erjon Veliaj, primio je gradonačelnike Prištine, Tetova, Ulcinja i Preševa sa kojima se dogovorio o osnivanju Unije. Ova asocijacija ima za cilj stvaranje potrebnih mehanizama za međusobnu saradnju. Albanci iz regiona, kada god im se za to ukaže prilika, podsećaju nas da nikada nisu odustali od ideje o stvaranju velikoalbanske države. Primera radi, Preševo, Medveđu i Bujonovac, albanski lideri sa Kosmeta nazivaju “Istočnim Kosovom“, obećavajući Albancima iz ove oblasti “kosovske“ pasoše, dok je pokojni Jonuz Musliu, predsednik albanskog nacionalnog veća sa sedištem u Bujanovcu, isticao je da je Edi Rama njegov predsednik, jer je i po Ustavu Albanije Rama predsednik svih Albanaca, ma gde oni živeli. Naročito u Srbiji, postoji veliki broj ljudi koji ne pridaju mnogo značaja pretnjama Albanaca, smatrajući da Velika Albanija nije potrebna nikome osim Albancima, pa samim tim nema razloga za brigu. No, Albanci za sebe vole da kažu da su narod koji se “teško može porobiti, a još teže asimilovati“, što je jedna velika istina, uzimajući u obzir činjenicu da gde god da žive predstavljaju remetilački faktor. Međutim, baš zbog te činjenice oni su uvek bili strateški partner velikim svetskim silama što je slučaj i danas.

Kamp Bondstil, koji se nalazi nedaleko od Uroševca, jeste najveća američka vojna baza izgrađena posle Vijetnamskog rata bilo gde na svetu, a po nekim parametrima i najveća američka vojna baza u Evropi. Ova baza uživa eksteritorijalnost i potčinjena je samo Pentagonu. Izgradnja ovog vojnog kompleksa počela je 1999.godine, odmah nakon bombardovanja Jugoslavije od strane NATO i povlačenja srpskih policijskih i vojnih snaga sa Kosmeta. U ovoj bazi je trajno smešteno pet hiljada vojnika, a u slučaju da je potrebno, može da primi sedam hiljada vojnika, služi i kao helikopterska baza. Bondstil je vrlo značajan u okviru vojnopolitičke strategije SAD u jugoistočnoj Evropi, jer ovu bazu koriste i druge članice NATO, ne samo Amerikanci. Možda je važnija činjenica da se Bondstil nalazi na potezu koji se proteže od Italije prema Turskoj. Vojne baze na teritoriji Italije su glavni kompleksi tog tipa koje Pentagon ima u regionu Južne Evrope, a potencijal tih baza je bio korišćen za bombardovanje Jugoslavije 1999.godine. Bondstil omogućava Amerikancima da kontrolišu vode Sredozemnog i Crnog mora, kao i puteve ka Bliskom Istoku, Severnoj Africi i Kavkazu, ali i trase postojećih i budućih cevovoda iz regiona Kaspijskog jezera i Centralne Azije. U slučaju da na jugoističnom krilu NATO-a dođe do velikog oružanog sukoba, upravo će “Bondstil“ biti glavna baza za organizovanje i izvođenje operacija američke vojske. Takođe, ova američka baza ima zadatak da sprovodi tajne operacije koje ne mogu da kontrolišu ni UN, ni evropske i evroatlantske organizacije, uključujući i NATO. U novembru 2005.godine, komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Alvaro Hil Robels, predpostavio da se u ovoj vojnoj bazi nalazi tajni zatvor. U intervijuu za francuski “Mond“ rekao je kako je prilikom posete Kosmetu 2002.godine sa osmatračnice video umanjenu kopiju “Gvatanama“, drvene barake, opasane bodljikavom žicom i nekoliko destina zatvorenika u narandžastim uniformama, a sličan podatak se nalazi i u izveštaju Berlinskog instituta za evropsku politiku. U tom dokumentu se naglašava da se upravo “u postojanju tajnog zatvora CIA na teritoriji baze “Kamp Bondstil“ na Kosovu najočiglednije ispoljava istinska uloga SAD i njihovo odsustvo želje da učestvuju u istragama koje se sprovode u Evropi.“. Sedmog jula 2000.godine, Ramuš Haradinaj je teško ranjen u oružanom sukobu sa članovima porodice Musaj, navodno, radilo se o krvnoj osveti. Hitno je prebačen u “Bondstil“ gde je operisan, a odatle su ga prebacili u američku bazu “Ramštajn“ u Nemačkoj.

“Istina je, kad sam bio u teškoćama, oni su bili tu.“, kratko je odgovorio Haradinaj na srpskom jeziku,ne želeći da govori o detaljima, kad ga je jedan podgorički novinar pitao da li je tačno da je bio prebačen u američku vojnu bazu. Međutim, ni pretpostavke da u “Bondstilu“ postoji evropski “Gvatanamo“, ni činjenica da su u ovoj bazi zbrinuli Haradinaja, nije ono najgore, odnosno to nije najmračnija tajna “Bondstila“, već nešto drugo: u “Kampu Bondstil“ se nalazi operativni centar 525.američke borbeno-izviđačke brigade, poznate i kao “Munjevita“. Munja je simbol sposobnosti za komunikaciju i elktronsko ratovanje, brigada je jedinstvena kombinacija vojno obaveštajne službe, konjice, odnosno helikoptera i mogućnosti izviđanja na daljinu. Operativne snage brigade prikupljaju informacije, rade obaveštajne analize i nadzor na daljinu, imaju veliko iskustvo iz svih ratova i intervencija, naročito iz Iraka i Avganistana. Međutim, otkako su na teritoriju Kosmeta stupile međunarodne mirovne snage pod vođstvom Alijanse(KFOR), desili su se neki od najstrašnijih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom, ali i serija organizovanih terorističkih napada u martu 2004.godine. Jasno je da su te zločine počinili kosmetski Albanci, a još jasnije je da iza njih stoji “uniforma“, odnosno SAD, jer je suludo tvrditi da je “Munjevitoj“ promaklo da se sprema Martovski pogrom, primera radi, a još je teže objasniti da su žitelji sela Staro Gracko uvek dobijali pratnju KFOR-a, osim kobnog 23.jula kada je njih 14 ubijeno, jer tog dana KFOR nije bio u mogućnosti da im obezbedi pratnju koju su tražili pod izgovorom da nema dovoljno vozila, pa su oni bez pratnje otišli na njivu.

Albanci žele nezavisnu, etnički čistu državu na teritoriji Kosmeta koja će se u jednom trenutku pripojiti Albaniji. Kako znamo da oni baš to žele? Kada je u pitanju bitka na Košarama, Albanci ovu bitku nazivaju “moralnom pobedom“, ali i istorijskim trenutkom jer je ova bitka omogućila da se u jednom trenutku ukine granica između Kosova i Albanije. Danas je jasno da su baš zbog snova o Velikoj Albaniji, Albanci postali strateški partner SAD na Balkanu. Uostalom, nije nikakva tajna da tvrde da je tzv. Kosovo “naproameričkija država na svetu“, kao i da pokušavaju da se predstave kao oni koji su spremni da se bore protiv ruskog uticaja na Balkanu. Da bi pomogli Amerikancima da sruše Miloševićev režim, bilo je dovoljno da im ovi obećaju “Republiku Kosovo“, no, postavlja se pitanje šta bi bili spremni da urade u slučaju da im obećaju ujedinjenje teritorija na kojima žive Albanci? Mogli bismo da očekujemo nemire u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i ostalim gradovima gde žive Albanci, dok bi na Kosmetu prvo stradali Srbi koji žive južno od Ibra, a potom bi Albanci konačno pokušali da zauzmu severne delove Kosova i Metohije. Fatmir Đeka, dok je obavljao funkciju predsednika opštine Ulcinj, proglasio je Hašima Tačija i Edija Ramu počasnim građanima Ulcinja što je izazvalo različite reakcija u Crnoj Gori. Međutim, opasnost od stvaranja velikoalbanske države najbolje se vidi na primeru Makedonije: Tiranska platforma, dokument o zajedničkoj postizbornoj koaliciji albanskih političkih stranaka u Republici Makedoniji, potpisana je u Tirani, sedmog januara proošle godine, na pravoslavni Božić, a u ovom dokumentu se zahteva da albanski jezik postane drugi zvanični jezik u Makedoniji, što se i desilo, kao i da Makedonija uspostavi saradnju sa Albanijom i “Kosovom“ u smislu integrisanog graničnog upravljanja, a danas se govori o ulasku Makedonije u NATO, kao i o novom imenu Makedonije. Ova platforma je bila ozbiljan udarac na jedinstvo Makedonije, ali i uništavanje koncepta civilnog društva, kao i prvi korak ka federalizaciji Makedonije, a potpuno je jasno da ništa od toga ne bi bilo da tamo ne žive Albanci koji se nadaju da će jednog dana Makedonija biti ništa drugo nego deo Velike Albanije. Ulazak Makednije u NATO znači da bi Srbija bila okružena državama koje su članice Alijanse, a samim tim, pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, prizna “Kosovo“, ali i postane članica NATO-a, bili bi sve veći. No, kako su Albanci, ohrabreni snovima o Velikoj Albaniji, produžena ruka SAD, odnosno američki operativac na Balkanu, jasno je da su pred nama teški dani.

Mina Ćurčić

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here