Миодраг Лукић: „Мањак информација“ под кровом Амбасаде Републике Србије у Берну

Поделите:

Како неко може да говори о мањку информација данас када смо препелављеини бујицама најразличитијих информација? Тај неко мора да зна о чему говори, нарочито ако мањком информација назове своје животно дело, издавачку кућу која слови као једина издавчка кућа у Швајцарској заснована на стварно либералним принципима.

Амбасада Републике Србије у Берну је у четвртак 26. априла угостила Фрица Фреја власника издавачке куће Информацион Луке (Мањак информација) и његових шест српских аутора чија дела је објавио у својој издвачкој кући. На позив дивних дама, госпође амбасадорке Снежане Јанковић и аташеа за културу Наталије Гуњић, Фриц Фреј се радо одазвао схвативши овај позив као почаст која му је указана  као једином швајцарском издвачу који објављује дела српских аугора..

Није никакво чудо да се на једном књижевном догађају сакупе шест српских аутора, ако се то дешава у Србији, па чак и у Швајцарској ако своје дела представљају на матерњем језику, али пронаћи шест аутора који су објавили дела на језику државе у којој живе, стално или привремено до јуче је било немогуће.

            Скоро три деценије нико не објављује дела српских писца на немачком језику у Швајцарској јер је бесомучна антисрпска кампања из деведестих година оставила дубоке трагове у умовима, како издавача тако и читалаца. Та кампања премда више није интезивна, још увијек траје и с’ времена на време медији освеже сећања конзументима информација сликама о злим Србима, па је зато право чудо да се један швајцарски издавач усудио да објави дела чак шест српских аутора.

            Фриц Фреј свакако није прототип успијешног бизнисемна, власника издвачке куће, какви су већина издавача како на западу тако и у Србији, него је човек који би се могао назвати бунтовником јер јасно види и гласно говори о неправилностима у свијету у коме живимо. Знајући кроз какав пакао пролазе Срби у последње три деценије, а такође знајући како функционише свет пропаганде, одлучио је да да прилику припадницима проказаног народа да кажу јавно оно што желе.

Амбасадорка Репбулике Србије госпођа Снежана Јанковић је пожељела да сазна како је дошло до тога да се један швајцарски издавач одважи о објавио дела чал шест српских аутора, кад већ годинама нико не објављује дела српских аутора у Швајцарској.

Фриц Фреј се захвалио се на указаној части што је заједно својим ауторима примљен у Српској амбасади. Захвалио се прије свега аутору Миодрагу Лукићу који је ово могућио. Он је после Јасне Милановић други аутор српског порекла чије су дела објавили у његовој издавачкој кући.

Захвалио се музичаркама Јохани и Сибили, које чине дуо Пјевајуће пастрмке „Lele Forelle“, Као и музичару Петру Голијанину, чија мајка Данијела је једна од ауторки.

Назив издавчке куће Мањак информација, скраћено у ИЛ-Ферлаг, није само једна лепа идеја него је остварена на тај начин да се објављују књиге које су вредне да буду објављене, али које су од других издавача, који су робови моде, јавног мнења и „главног тока“ одбијене или чак нису ни узете у разматрање.

Издвачка кућа „Мањак информација“ је једина издавчка кућа у Швајцарској која је у кулутрном смислу стварно либерелна. Ми сматрамо да се људски дух сме и може слободно развијати а да је притом индивидуална људска етика сачувана. Само такав морални индивидуализам одговара стварној људској природи.

Издвачка кућа вјерује да њен економски темељ, који се заснива на принципу братства, може да преживи. Братство мора бити засновано на слободи, па сматрамо да што већи број људи слободно за друге људе нешто чини, биће боље свим људима. Слобода културног стварања и заједничко остваривање на социјалним принципа би требало бити заштићено словом закона.

На овај начин спознајемо да либеразлизам има своје место у културном стваралаштву. Али ако лиеберализам увучемо у слободно тржиште, то постаје борба свакога против свакога и уништава заједнички живот човјечанства, самог човјека а са људима и природе. У овој сфери је братство међу људима, ако тако гледамо омогућава стварни социјализам, ако је он плод слободног избора и на слободи појединца заснован. Ако је наметнут силом мора на силу и да пропадне.

Право, односно слово закона би требало да ово заштити, и то је задатак националне државе. Слобода културног стваралаштва међутим треба да да прелази границе као и братски однос међу људима у погледу привредне размијене, али слово закона мора да се овим бави у малим прегледним круговима и да све буде прлагођено менталитету и култури народа.

Желимо ли да широм Европе наметнемо исте законе онда се дешава да имамо свет онакав какав је данас. Најмоћнији покушавају да свима наметну своје схватање демократије, па кад им то не пође за руком економским притиском, онда посегну за бомбама.

Ако не схватимо да је заједнички живот међу људима могуђ само добровољно, да је заједнички живот условљен братском економијом и да оба ова квалитета у оквиру најамњих јединица, можда су то нације, можда региони, мора бити заштићен законом, долазиће до увијек нових социјаланих, културолошких и привредних катастрофа све док политичари не спознају да либеразлизам мора имати своје мјесто у култури, да је социјализам само као слободан избор прихватљив и да је конзервативан став у прихватању закона оправдан, и да је нужна законска заштита културног и привредног стварања. Како од унутрашњег разарања тако и  од напада споља.

Драга даме и господо из Српске амбасаде, драги аутори, драге музичарке и драги музичару, драги гости, из идеје на којој је заснован ИЛ-ферлаг произашло је и то да буду објављена дела српских аутора и ауторки јер из сваке ове књиге провејава дух слободе, чежња за братством међу људима и став да ово двоје морају бити правом затитићени, а не хиљадама тона бомби уништени.

Зато наша мала издавачка кућа жели, да да један сасвим мали мали допринос да би људи можда дошли до спознаје, да нам није потребна холивудска лимунада и да право јачег у привреди гура наш свет у огромну катастрофу и да су слобода и разноликост културног стваралашва једино богатство човјечанства. Зато желимо да наш рад буде схваћен управо у овом смислу, рекао је Фриц Фреј.

            Тако је прије неколико година Српкињи из Базела Јасни Милановић објавио роман „Мира“ дело које говори о жени која се заљубила у криминалца који касније постао један од шефова подземља у Београду све до његове насилне смрти. Нешто касније је објавио Јаснин роман „Сара“, такође истинуту причу о девојци која уместо да оде на лечење од рака препушта свој живот секти коју је водио доктор Хамер и умире у мукама. Јасна се кратко представила прочитавши кратак одоломак из романа Мира.

            Занимљиво је да је на првом предстаљању романа Мира био позван књижевник Миодраг Лукић да говори о Јаснином роману, али да се и сам представи као аутор. Човек који иза себе има дванаест романа, тридесетак драма и велики број, кратких прича, полемика, рецензија итд., одвано је био одустао од намере да неко од својих дела објави на немачком језику, јер је како каже, био одбијен од 33 швајцарска издавача. Лукић пише политичко некоректно у смислу да пише против „главног тока“, додирује у својим делима оно што се назива теоријом завере и гура прст у око индустији забаве, па није ни чудо да није прихваћен. Говорећи о Јаснином роману Мира привукао је пажњу издавача Фрица Фреја па је овај пожелио да чује нешто од оног што је Лукић написао. Те вечери је био присутан и сјајни прводилац Ралф Михаел и прочитао прве три странице преведене из Лукићевог романа Ајдук, што је било довољно да буде остварена сарадња између Лукића и Фреја.

            Лукић је прочитао само кратак уводни текст из романа Ајдук рекавши да је то упозорење људима који говоре неугодне истине у ствари његов лични опис и да сви они који се дрзну да саопштавају неугодне истине и упозоравају на опаснист, ризикују да буду проглашени лудим и буду изопштени из друштва.

            После Лукићевог романа Ајдук, код издвача Информацион Луке објављена је збирка песама „Расути бисери“ Милете Симића Малог. Симић живи у Швајцарској већ више од педесет година и објавио је до сада осма књига; пеозија, афоризми, кратке приче. Прочитао је две песме из своје збирке и код друге заплакао је је била намењена његовом покојном брату. Уз пут је испричао да је у позним годинама почео поново да пише пеозију отишавши случајно са Лукићем и Зденком Нинковићем на једно књижевно вече, а касније и на скупштину Удружења српских писаца у Швајцарској, где је је још увек члан док су удружење напустили Лукић и Нинковић премда су били оснивачи истог.

            Дана Товић из Крушевца је један од оних људи чије детињство је прекинуто одласком у Швајцарску. Одрасла је школовала се у Швајцарској, али је у сећању његовала утопијску слику Југославије у којој је започела живот. У међувремену Југославија се распала у пожару ратова, а Јасна је као и сви други била бомбардоавна информацијама како из швајцарских и западних медија тако и из српских. Каже да је конструцкију за роман направила за један дан шетајући поред реке, а како је помало мегаломан није писала о војнику или неком нижем официру него је за главног јунака изабрала генерала. Роман је прича о забрањеној љубави у време рата у којем се распала Југославија.

            Евелина Кумер је чедо рођено из љубави Немаца и Српкиње. Немац из Берлина је срео Српкињу и одлучио се за оно за што се нико не би одлучио, осим оних који березервно воле, да се досели у Југославију одмах после Другог светског рата. Евелина је завршила германистику, и деведестих напустила Београд и дошла као и многи други странци у Швајцарску. Бити и остати странаца је тема њеног романа „Свирај ми песму живота“. Пре пар дана је објављен њен нови роман „Пуцањ у Палерму, крими прича у чијој основи је љубав, јер љубав је највећа снага у људској егзистеницји, каже Евелина.

            Шести аутор је Данијела Голијанин ауторка романа „Дете кофер“. Данијела је написала роман који је недостајао како у српској тако и у швајцарској књижевности. Из угла детета чије детињство је прекинуто одвођењем из Београда у Швајцарску. Из топле оазе детињства код деда и баке доведена је свет у коме носи кључ на врпци окаченој око врата, да би могла кад се врати у школе да уђе у стан пошто мајка ради читав дан. Родитељи њених пријатеља које стиче у Швајцарској раде и живе на исти начин. Нико се не враћа у постојбину јер су се сви задужили код банака да би у родним местима направили куће и изгледали успешно кад из печалбе на кратко дођу у завичај. Кад главна јунакиња стасава у девојку Југославија из које је дошла и у коју је желела да се врати нестаје са карте уништена низом крвавих ратова.

            Ове вечери се појавила и једна дама која ће вероватно бити седми српски аутор у  издвачкој кући Фрица Фреја. Др. Јасмина Вучић Пеев, аутор двотомног романа Квадратна психијатрија још није потиписaла уговoр са Фрицом, али је начелно договорено да ће се ускоро срести тим поводом.

            Фриц Фреј никад није био у Србији, али се нада да ће ускоро надокандити пропуштено јер шест његових аутора ће се свакако потрудити да га позову. Амбасадорка Снежана Јанковић верује да ће Фреја у догледно време позвати и држава Србија као човека којо чини незимерну услугу српској култури.

            За храну и пиће се побринуо Миодраг Насковић Налел, власник кетеринга Нале Парти, а запажено је присуство и господина Анђелка Граховца амбасадора Босне и Хереговине.

На фотографији су:

Анђелко Граховац амбасадор Бих, Снежана Јанковић амбасадор Републике Србије, Фриц Фреј, Дана Товић, Јасна Миловановић, Миодраг Лукић, Евелина Кумер, Милета Симић, Данијела Голијанин са дјецом, и дуо Леле Фореле, Сибила и Јохана

„Die Diktatoren Hitler und Stalin, so gefährlich sie gewesen sein mögen, hatten ein Gesicht und man wusste, gegen wen man zu kämpfen hatte. Der heutige Diktator hat kein Gesicht, er ist in einem Labyrinth, und dafür, wogegen man bei ihm zu kämpfen hätte, fehlt der Wegweiser …“ Ajduk…
http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/ajduk/…

http://www.legenda.co.rs/web/autor.php?ida=90
http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/

Миодраг Лукић, Видовдан

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here