Остоја Војиновић: Сећамо се и памтимо руске добровољце

Поделите:

Дванаестог априла, у Републици Српској, али и у Србији, обележава се Дан руских добровољаца, у част сећања на руске борце који су се храбро борили и дали своје животе за српску земљу и српски народ. На узвишицама Заглавак и Столац код Вишеграда одиграле су се 12.априла 1993.године битке у којима су погинула три руска добровољца, док је више њих рањено.

Животе су изгубили Владимир Сафонов и Дмитриј Попов, и најмлађи бранилац Константин Боголовски, који се сматра симболом страдања руских доборовољаца. У Републици Српској је 12.април проглашен за Дан сећања на руске доборовољце. Тачан број руских добровољаца који су ратовала на страни Срба ни данас није познат, говори се да их је било између 500 и 700. Нема ни тачног броја погинулих, а у Вишеграду, на споменику руским добровољцима који су ратовали на просторима преко Дрине, од 1992. до 1995. године уклесано је 37 имена.

Brccko, 1993. rat

Хашки трибунал је број добровољаца процењивао од 529 до 614, при чему је инсистирао да је у тим цифрама био један број Грка, Бугара и Румуна, користећи термин „православни добровољци“

На десету годишњицу ових битака на узвишицама Заглавак и Столац Отаџбински савез добровољаца Републике Српске (ветеранска организација руских добровољаца) прогласио је 12. април Даном сећања на руске добровољце који су положили своје животе за слободу братских народаДатум је везан и за 126. годишњицу када је руски самодржац Александар II објавио рат Отоманској империји и кренуо у помоћ ослободилачким покретима Срба и Бугара.
У Отаџбинским ратовима српског народа с краја XX века погинуло је преко 50 добровољаца из Русије, Бугарске, Румуније и Пољске. За те људе се може рећи да су у најтежа времена потпуног тријумфа потрошачке равнодушности својом добровољном жртвом показали искрену љубав међу православним народима.

Управо је о таквим људима светитељ Филарет Московски рекао следеће: „Охрабрено гледамо на вас који устајете у заштиту Отаџбине. Ви извршавате свету дужност, и тим је боље извршавате што вас је на тај подвиг слободно позвала ваша добра воља и љубав… Тим ће вас више благословити Бог који љуби добровољне жртве; тим ће вам захвалнија бити Отаџбина ако подвиг тако ревносно започет исто тако ревносно наставите и извршите”.

Први руски добровољци на територији бивших југословенских република, Хрватске и Босне и Херцеговине су били обични Руси који су се случајно затекли у зони борбених дејстава. На тим просторима они су боравили због трговине или неког другог посла, и спонатано су одлучили да се придруже српској браћи у борби коју су сматрали праведном.

Током 1992. и 1993. године у Републици Српској Крајини (РСК) било је неколико група добровољаца – или самоорганизованих, или организованих на иницијативу и уз учешће Срба. Међу њима су били добровољци са Урала, и неколицина из Казахстана и Москве и укупна бројност тих људи је била 20 – 30.

Почетком рата у Босни и Херцеговини, априла 1992.године, исто као у Хрватској, први руски добровољци постају они који су се тамо били затекли, да би се почетком лета исте године неколико група добровољаца пребацило са територије РСК у Босну и Херцеговину.Тада, у то време, сви добровољци су се прикључивали оргнизацији „Бели орлови“ Драгослава Бокана.

Већ у лето исте те, 1992.године када је постајало очигледно да рат у Босни постаје дуготрајан, а међународна изолација је јако утицала на морални дух народа, Срби су почели да заузимају нови став по питању руских добровољаца.Издвајају се знатнија средства за организацију доласка у РС знатног броја добровољаца из Русије, помаже и дијаспора, а мањи одреди се распоређују на најважнијим секторима фронта у источној Босни, непосредно уз границу са Србијом са једним циљем, да дижу и одржавају морални дух Срба. показујући им да нису сами.

Први руски добровољачки одред (РДО) бројао је 10-15 људи и био је базиран у Требињу, и постојао је од септембра до децембра 1992.године.Други руски добровољачки оред формиран је новембра ’92 у Вишеграду и престао је да постоји октобра 1993.године.Њега су сачињавали већином искусни добровољци, учесници авганистанког рата и рачуна се да је кроз овај одред прошло око 50 људи.У Скеланима код Братунца је новембра 1992.настао један мањи одред од 10-так људи, који се касније из источне Босне пребацио у регион Сарајева где је деловао до маја 1993. У јесен 1992. и зиму 1993.у РС су дејствовала два мања одреда, у Милићима у Босни, и у рејону Коњица у Херцеговини, укупне бројности 10-15 људи.

Почетком јануара 1993. у Вишеград је пристигла већа јединица козака, око 50-так људи, и од тог момента почиње како њихово, тако и осталих добровољаца веће укључивање у решавање сложенијих борбених задатака, нарочито уочи припремања крупнијих операција око Горажда и Сребренице.Руковођени овим Срби су знатно повећали и финансирање општих мера за пристизање добровољаца надајући се да у првој половини 1993.године повећају укупну бројност руских одреда до 150 људи дислоцираних у Требињу, Вишеграду и Скеланима.Основне снаге требале су да се налазе у Вишеграду са 100 – 120 људи и та група је била сачињена углавном од козака заједно са јуришним четама 3.бригаде ВРС ( Вишеградском, Горажданском и Рпгатичком ) вршећи упаде дуж реке Дрине према непријатељским положајима у енклави Горажде.

Организацију доласка козака радила су двојица добровољаца из Казахстана који су организовали долазак козака са Дона, из Саратова и Москве, а осим козака било је присутно и представника појединих родољубивих организација Русије.

У јесен 1993.после коначног распада другог руског добровољачког одреда, знатан број добровољаца се окупио у сарајевском рејону Јеврејско гробље, и тамо је у новембру исте године и основан 3.РДО.Тај одред је учестовао у великом броју операција, кроз њега је прошло много људи, али је убрзо након погибије његовог командира Александра Шкрабова и он престао да постоји.

У лето 1994. Године од 3.РДО отцепила се мања група добровољаца у сарајевској општини Добриња и од њих је настао мањи одред који је деловао до краја рата, новембра 1995.године.С јесени 1995. у завршним борбама пред крај рата у јуришној извиђачкој јединици „Бели Вукови“ учестовали су скоро сви добровољци из 3. РДО и одреда у Добрињи.Одред „Бели Вукови“ постао је најпознатија јединица са краја рата у којој су се окупили руски добровољци.Ова јединица је била базирана на Јахорини и успешно је учестовала у многим познатим операцијама, а у њеном саставу ратовало је око 50 – 80 руских добровољаца, као и десетак Бугара, Грка и Румуна.

Почетком борбених дејстава и агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, добровољци из Русије су у приличном броју придружили борбама српских снага против албанских терориста на Космету, и њихов број је износио око 200.Међу њима је био и знатан број добровољаца из Украјине, који су се заједно са осталим руским, налазили на најразличитијим местима на Косову и Метохији, у групама од 5-15 људи.Колико је познато, у борбама на Космету живот су изгубила три руска добровољца.

Састав добровољачких одреда није био сталан због специфичности положаја добровољаца на фронту.Добровољци нису били везани уговорима који би одређивали трајање службе, те су зато у сваком тренутку могли да прелазе из једног одреда у други, из руских у српске , и обрнуто. Исто тако, могли су у сваком тренутку да отпутују кући и у било ком тренутку да се врате.

Као и увек током целе историје, Руси су у разним облицима били присутни у свим активностима и свим борбама које је српски народ водио за своју слободу, Што је најзначајније, они су дошли управо из племенитих побуда, да помогну српском народу и били су веома срчани борци. Веома часно су испунили свој задатак заједно са свим осталим елементима Војске Републике Српске.

Власти Републике Српске су часно и храбро установиле Дан сећања на руске добровољце и уврстила га у календар значајних историјских догађаја.Ти руски добровољци су у темеље Републике Српске уградили своје младе животе и на тај начин њихову жртву заувек отргнула од заборава којим бивамо свакодневно засипани.Од пре три године се и у Србији помиње Дан руских добровољаца, када се у руском Храму Свете Тројице у Београду служи помен руским добровољцима погинулим у отаџбинским ратовима деведесетих година прошлог века.

Нека им је вечна слава и хвала, и нека 12.април, Дан руских добровољаца живи заувек у срцима Срба и Руса.

Остоја Војиновић, Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here