Остоја Војиновић: Тузланска колона смрти, некажњени злочин – 26 година после

Поделите:

 

 

После две и по деценије нема правде нити озбиљнијег наговештаја да би је могло и бити када је реч о злочину на Брчанској малти у Тузли.Прошло је 26 година од злочина који су починиле војне и паравојне муслиманске формације над припадницима ЈНА, који су 15.маја 1992.године према раније постигнутом договору напуштале Тузлу у повлачењу из касарне “Хусинска буна“.

За овај злочин, у којем је убијено најмање 59 војника, а 44 рањено, нико до данас није одговарао.Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл јер је све оно што се дешавало на Брчанској малти снимано од стране локалне телевизије “ФС3“.

Списак жртава није ни данас после 26 године утврђен, јер није постојала евиденција о добровољцима, цивилним лицима и старешинама који су са породицама избегли из Хрватске и боравили тих дана у касарни, очекујући да ће безбедно изаћи са војском из Тузле.

У колони која се повлачила из касарне „Хусинска буна“ у Тузли било je стотињак возила са oко 600 војника ЈНА, али и цивила, жена и деце, који су одлучили да са својом војском напусте овај град.

Злочин са Брчанске малте поновио се по сарајевском сценарију напада на колону ЈНА, након Добровољачке улице, и масакр у Скојевској улици пратиле су исте слике – мртви, угљенисани у паклу мржње и рањени, трајно обогаљени припадници ЈНА.У ноћи након злочина изгорели остаци убијених војника одвожени су на тузланску депонију и затрпавани гомилама смећа, а терен поравнат булдожером.

Наводно грађанска Тузла ни послије 26 година не омогућава српској страни да на мјесту страдања војника ЈНА постави спомен-плочу жртвама, него на истом месту поставља плочу која слави такозване „ослободиоце Тузле“.

Ситација у Тузли пред рат и по његвом избијању

Тузла, град у североисточном делу Босне и Херцеговине представљао је пре рата привредни, културни, спортски и образовни центар у овом делу БиХ. Као и сви други градови бивше СФРЈ у годинама после Другог светског рата доживљавао је убрзани индустријски и економски развој, што је као резултат имало велики прилив становништва из руралних подручја. На изборима 1990.године,Тузла је била једини град у БиХ где победу нису однеле националне странке, већ грађански и антинационалистички блок са двотрећинском већином. Но, ипак и поред тога, милитантне снаге код муслимана и Хравта су се илегално наоружавале и оформиле паравојне формације, Патриотску Лигу БиХ и Зелене беретке.

Према попису становништва из 1991.године, укупан број становника општине Тузла био је 131.618, од чега је је муслимана било 47,5 одсто, Срба 32 одста, Хрвата 16,5 одсто и осталих 4 одсто.

Тузла је од почетка распада СФРЈ представљала природну и успутну станицу свим конвојима ЈНА који су људство, наоружање и војну опрему у повлачењу евакуисали из Словеније и Хрватске. Захваљујући споразумима ЈНА и власти БиХ, тај део Босне је постао најпогоднији за транзит, јер Хрватска је била ризична, а касније и затворена као правац за евакуацију, док је и Босанска Посавина била врло често и све више угрожена нападима хрватских снага.Кроз Тузлу је тако пре 15.маја 1992.године прошло на десетине колона ЈНА без икаквих проблема.Сви ти конвоји били су дакле у транзиту из Словеније и Хравтске. Конвој од 15.маја требало је да евакуише локалну бригаду ЈНА. У то време је Полупредседништво СФРЈ обећало да ће наоружање и војну опрему ЈНА на територији БиХ разделити свим етничким групама “поштено“ чим се до 19.маја ЈНА повуче из БиХ. Као што су дан раније претходно основани припадници Хрватског вијећа обране (ХВО) у Кисељаку добили оружје из локалне касарне, тако су и Тузлаци сматрали да наоружање локалне Територијалне одбране “ припада њима, јер су га својим парама купили“

Напад на 92. моторизовану бригаду ЈНА која се у договору са цивилним и полицијским властима Тузле мирно повлачила из касарне ЈНА “Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 страепина и војника ЈНА., припадници муслиманског МУП-а и Територијалне одбране БиХ, и припадници Зелених беретки извели су из заседе приликом проласка кроз Тузлу у правцу Бијељине и даље према Србији, кршећи на тај начин одредбе међународног ратног права, као и претходно склопљени договор СР Југослације и муслиманских власти у Сарајеву којим је било договорено мирно повлачење ЈНА са подручја БиХ до 19.маја 1992.године.Колона са возилима ЈНА нападнута је на Брчанској малти са околних зграда, чак и са зграде болнице, док су дуж целог пута биле постављене мине и експлозивна средстава.Док су возила ЈНА горела, експлозије су одјекивала на све стране, а тај први напад трајао је пола ста, да би затим уследило појединачно убијање рањених и преживелих војника из колоне. Био је то у исто време и директан пренос напада јер је исти преносила локална телевизија “ФС3“ уз веома подругљиве и антисрпске коментаре.Једна врста медијског спектакла масакра над војницима.

Тачан број официра, малдих војних и резервиста ЈНА који су убјени приликом повлачења из Тузле тог 15.маја 1992.године није утрврђен,а претпоставке иду и до броја 200.Посмртни остаци настрдалих још нису пронађени,а у спомен костурници у Бијељини сахрањено је 29 страдалих.

Злочин у „Тузланској колони“ извршен је 12 дана након сличног напада у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем су паравојне муслиманске снаге Зелене беретке, Патриотска лига и Територијална одбрана БиХ убиле 42 припадника ЈНА у повлачењу.
Читав смисао трагедије на Брчанској малти потврђује чињеницу да извршиоци јесу припадници муслиманских војних и паравојних формацција, али исто тако ништа мање одговоран за овај злочин јесте и пуковник Миле Дубајић, комадант бригаде која се повлачила и одговорно војно лице које је преговарало са локалним властима и оргнизовао излазак колоне из касарне и града.Организовао је на исти начин као и генерала Кукањац 12 дана раније у Сарајеву, у Добровољачкој тако што је био у возилу на чечу колоне које је избегло напад.


Хашки трибунал је у случају „тузланска колона“, за четири особе дао ознаку „А“, што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају. Међутим, Тужилаштво БиХ је, децембра 2009. прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других Старешина МУП-а БиХ Илија Јуришић је 2007. ухапшен је на територији Србије и за ратни злочин у Тузли првостепеном одлуком Окружног суда у Београду, септембра 2009. осуђен на 12 година затвора, а 2010. је ту одлуку поништио Апелациони суд.

Јуришић је првостепеном пресудом у Окружном суду био проглашен кривим због употребе недозвољених средстава борбе. Он се теретио је да је као старешина МУП-а и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла, по наредби надређеног официра, бошњачко-хрватским јединицама наредио напад на колону ЈНА која се мирно повлачила из тог града. Сви осумњичени за напад налазе се и дан данас, после 26 година на слободи.

Медији у Републици Српској наводили су да је, према подацима које су прикупиле власти РС утврђено да је у нападу на колону ЈНА на Брчанској малти убијено 59 војника. а 44 је рањено или заробљено. Према подацима појединих медија и других извора из Федерације БиХ, „биланс битке је 160 погинулих и 200 рањених војника ЈНА“.

Након злочина у Тузли, као и у Сарајеву, промењен је назив улице, па је некадашња Брчанска малта сада улица Армије БиХ. Такође, слично као и у Сарајеву, и на месту злочина у Тузли постављена је спомен плоча “браниоцима Тузле“ , док није дозвољено постављање спомен плоче жртвама злочина на Брчанској малти. У Тузли се 15.мај слави као Дан ослобођења.

Гледања на 5.мај не могу се приближити, и увек ће постојати две историје, са малим шансама да се приближимо истини.

Списак убијених припадника ЈНА приликом мирног и унапред договореног повлачења из Тузле:

  1. Благојевић (Анђелка) Радислав, из Мичијевића, рођ. 7. 7. 1970. године,
  2. Благојевић(Сима) Војо, из Поречјине рођ. 10. 10. 1959. године,
  3. Благојевић (Драга) Војо, из Подгоре — Лопаре, рођ. 16. 2. 1942. године,
  4. Божић (Илије) Гордан, из Комара — Лукавац, рођ. 23. 11. 1964. године,
  5. Васић (Ненада) Јово, из Пожарнице, рођ. 10. 10. 1953. године,
  6. Вујановић (Љубомира) Цвијетин, из Пожарнице, рођ. 17. 6. 1966. године,
  7. Вукојевић (Анђелка) Саво, из Кртова — Лукавац, рођ. 28. 1. 1965. године,
  8. Гогановић (Жарка) Васкрсије, рођ. 2. 5. 1937. године,
  9. Давидовић (Николе) Божо, из Видуше — Какањ, рођ. 7. 1. 1973. године,
  10. Деспотовић (Петра) Славко, из Бос. Петровог села, стар 34 године,
  11. Ђурановић (Сава) Роберт, из Комара — Лукавац,
  12. Ђурић (Илије) Живко, из Црног блата, рођ. 4. 7. 1968. године,
  13. Ђурић (Марка) Зоран, из Црног блата, рођ. 7. 5. 1961. године,
  14. Ђурић (Марка) Миленко, из Црног блата, рођ. 25. 3. 1963. године,
  15. Ђурић (Милана) Марко, из Црног блата, рођ. 23. 2. 1936. године,
  16. Зец (Бранислава) Драженко, из Приједора, рођен 11. 5. 1972. године,
  17. Илић (Стеве) Владо, из Тузле, рођ. 9. 10. 1952. године,
  18. Илић (Радована) Бошко, из Бријеснице — Лукавац, рођ. 8. 7. 1970. године,
  19. Јањић (Љуба) Драго, из Колимера — Тузла, рођ. 10. 10. 1956. године,
  20. Јовановић (Живана) Душко, из Пожарнице, рођ. 7. 5. 1973. године,
  21. Јовичић (Милорада) Мирослав, из Пурачића — Лукавац, рођ. 22. 4. 1968,
  22. Јокић (Ника) Горан, из Офенбаха — Немачка, рођ. 8. 11. 1972. године у Пожарници,
  23. Јосиповић (Крста) Младен, из Лукавца, рођ. 27. 7. 1965. године,
  24. Јурковић (Марка) Зоран, из Тузле, рођ. 24. 11. 1962. године,
  25. Кулишић (Васа) Милан, из Сижја — Лукавац, рођ. 12. 4. 1946. године,
  26. Лазић (Јована) Ранко, из Симин Хана, рођ. 29. 9. 1973. године,
  27. Латковић (Марка) Слободан, из Босанског Петровца, рођ. 19. 8. 1973. године,
  28. Лопатко (Данила) Мирослав, из Прњавора, рођ. 29. 9. 1972. године,
  29. Лукић (Милана) Илија, из Кртова – Лукавац, рођ. 28. 3. 1964. године,
  30. Љубојевић (Станимира) Ђорђе, из Ковачице — Тузла, рођ. 2. 9. 1962. године,
  31. Марковић (Цвијетина) Стојко, из Возуће — Завидовићи, рођ. 26. 3. 1962. године,
  32. Мекић (Миленка) Драган, из Живиница, рођ. 8. 9. 1959. године у Земуну,
  33. Мићановић (Мића) Владимир, из Тузле, рођ. 29. 9. 1968. године,
  34. Михајловић (Радована) Зоран, из Комара, рођ. 26. 6. 1966. године,
  35. Михајловић (Радована) Милан, из Комара,
  36. Мркоњић (Ранка) Ранко, зв. „Стојан“ из Сижја, рођ. 17. 5. 1948. године,
  37. Недић (Васкрсија) Милан, из Сижја, рођ. 16. 2. 1956. године,
  38. Недић (Неда) Радо, из Смолуће, рођ. 13. 8. 1955. године,
  39. Остојић (Јанка) Милорад, из Доње Потпеће, рођ. 21. 5. 1954. године,
  40. Перић (Ђорђија) Остоја, из Смолуће, рођ. 18. 2. 1969. године,
  41. Петровић (Сретка) Боро, из Кртова, рођ. 3. 6. 1971. године,
  42. Поповић (Радивоја) Ненад, из Калесије, рођ. 29. 11. 1954. године,
  43. Савић (Бранка) Миленко, из Пожарнице, рођ. 13. 10. 1959. године,
  44. Сорајић (Бранка) Божидар, из Љубињa, рођ. 10. 12. 1973. године,
  45. Стојановић (Бранка) Сретен, из Дубнице — Калесија, рођ. 1955. године,
  46. Тадић (Милорада) Боро, из Кртова, рођ. 25. 4. 1964. године,
  47. Тодоровић (Душана) Драган, из Кртова, рођ. 7. 2. 1964. године,
  48. Тодоровић (Луке) Радомир, из Кртова, рођ. 23. 9. 1954. године,
  49. Тубић (Јована) Јеленко, из Сижја, рођ. 22. 4. 1953. године,
  50. Цвјетковић (Мирка) Данило, из Доње Потпећа – Сребреник, рођ. 14. 2. 1972. године,
  51. Џолић (Николе) Јован, из Јајца, рођ. 7. 7. 1971. године

https://youtu.be/ https://youtu https://youtu.b https://youtu.be/Pg0qAa8CIO8e/Pg0qAa8CIO8.be/Pg0qAa8CIO8Pg0qAa8CIO8

Осумњичени за извршење ратног злочина

За организацију и извођење напада на тузланску војну колону од стране Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије 15. маја 1992. осумњичена су следећа лица:

  1. Беслагић Селим, градоначелник Тузле,
  2. Хаџић Изет, предсједник округа Тузла,
  3. Делибеговић Енвер, командант општинског штаба Тузла,
  4. Бајрић Мехмед звани Мешо, начелник Центра јавне безбједности Тузла,
  5. Зилић Мехмед звани Зила,
  6. Заимовић Схер, руководилац „Патриотске лиге у Тузли и организатор приватних завора за Србе,
  7. Прцић Фарук, директор Рударског института у Тузли,
  8. Ранчић Хазим, начелник ЦСБ Тузла,
  9. Кнез Зељко, био потпуковник у ЈНА,
  10. Дервишевић Хамза из Тузле,
  11. Павловић Адо рођен 1970. у Тузли,
  12. Павловић Јасмин из Тузле,
  13. Окановић Суљо, бивши возач ГСП из Тузле,
  14. Окановић Исмет,
  15. Дедић Мухамед из Тузле, командир милиције у Тузли,
  16. Хамзић Хамза, бивши припадник ДБ у Тузли,
  17. Пјанић Мефрудин из Тузле,
  18. Пјанић Мирсад из Тузле,
  19. Бекић Цуса из Тузле,
  20. Благојевић Зоран из Јасенића, са пребивалиштем у Тузли,
  21. Бассић Галиб, активни милиционер у Тузли,
  22. Златановић Јасмин, замјеник начелника СУП-а Тузла, шеф криминалистичке службе,
  23. Алиловић Цазим из Тузле,
  24. Чехајић Мусто из Плана код Тузле,
  25. Шепић Каме из Тузле, власник приватне продавнице ауто дијелова у селу Славиновићи,
  26. Брчвановић Јуро из Кризана код Тузле,
  27. Буковић Јакуб из села Славиновића код Тузле,
  28. Ђуг Кемал из Тузле,
  29. Шеховић Мирха из Тузле, снаха од доктора Шеховића,
  30. Фазлић Мунивера из Тузле, супруга доктора Фазлића,
  31. Бајић Осман, бивши потпуковник ЈНА саобраћајне службе,
  32. Шадић Азим из Тузле,
  33. Шарић Хамза, бивши поручник ЈНА,
  34. Шарић салих, бивши заставник ЈНА и управник пекаре у Тузли,
  35. Шљивић Асим,
  36. Делић Сеад, бивши мајор ЈНА,
  37. Зулић Салих, поручник у резерви,
  38. Делибеговић Мирсад, старији водник у резерви,
  39. Бркић Мухамед, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли,
  40. Николић Будимир, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли,
  41. Јуришић Илија, члан кризног стаба СЈБ у Тузли,
  42. Баџа Ђорђе, бивши поручник ЈНА, начелник техничке службе у 2. корпусу АРБиХ,
  43. Ливадић Нихад, бивши поручник ЈНА, начелник безбједности у Тузли,
  44. Видић Младен, бивши поручник ЈНА, командир специјалне маневарске бригаде МУП-а за напад на

колону, припадник 115. бригаде Хрватског вјећа одбране „Зрињски“ у Тузли,

  1. Пекарић Кадро, милиционер, командир интервентног вода маневарске чете МУП-а за напад на колону,
  2. Глигорић Симе Славко, бивши потпуковник ЈНА, рођен у Српцу 1942, замјеник команданта

логистичке базе у Тузли,

  1. Краснићи Халила Агим, бивши капетан 1. класе ЈНА, рођен 1956. у Пеци, сада у 2. корпусу АРБиХ,
  2. Гаши Алије Дамир, бивши старији водник ЈНА рођен 1956. у Србији, команданр минобацацке батерије у 2. корпусу АРБиХ,
  3. Зримић Јакова Мато, рођен 1963. у Ђакову, Хрват, старији водник у ЈНА,
  4. Бегановић Мустафа, бивши капетан 1. класе ЈНА,
  5. Бједић Махмут, капетан 1. класе у резерви,
  6. Мот Неда, снајпериста А БиХ,
  7. син Јукић Мије, снајпериста А БиХ,
  8. кћи Јукић Мије, снајпериста А БиХ,
  9. кћи Зарић Живана, снајпериста А БиХ из Пожарнице,
  10. Бајрића Садија, снајпериста А БиХ,
  11. Колар Иван, бивши подофицир ЈНА

Аутор: Остоја Војиновић

Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

1 COMMENT

  1. А ко је из ЈНА одговарао за Добровољачку и за Тузланску колону, за дебакл у Словенији, на крају крајева – за сецесију република? Како се уопште десило да једној моћној армији да је газе келнери и месари?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here