Sveštenik Zoran Đurović: Otvoreno o HERCEGOVAČKOM KLANU U SPC!

Podelite:

HERCEGOVAČKI KLAN

Kako sam bio obećao, a zna se da ne pričam napamet, sada bih ukratko izneo kako su me diskvalifikovali na Bogoslovskom fakultetu. Reč je o kratkom portretu, skici ovih likova.

Napisao sam pritužbu povodom konkursa za jednog saradnika za užu naučnu oblast Patristika – predmet Patrologija 2, sa punim radnim vremenom, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je raspisao Univerzitet u Beogradu Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd, Mije Kovačevića 11b, dana 27. 01. 2010, i objavljenom u listu „Danas“, dodatak „Poslovi“.

Primedbe su se odnosile na referat komisije (primljeno 3.3.2010) koju su sačinjavali dr Maksim Vasiljević (docent), dr Vladan Perišić (vanredni profesor) i dr Dražen Perić (docent), a koji je zahvaljujući obmanama, netačnostima, i pristrasnošću doveo do izbora Andreja Jeftića na ovo mesto.

1. Na konkursu su učestvovali Dragan Jovanov, Z. Đurović i A. Jeftić.
Komisija na početku izveštaja odmah obmanjuje, ili na nedvosmislenom srpskom jeziku, laže, nastavno veće: «Odmah treba reći da od ova tri kandidata, dva ne ispunjavaju formalno-pravne uslove konkursa [Đurović i Jovanov], dok ih samo jedan u potpunosti ispunjava. No, mi ćemo ipak o svakom reći najvažnije».
Ovo je gnusna laž. Đurović ispunjava formalno-pravne uslove konkursa. Naime, u uslovima se veli: «student diplomskih akademskih studija teologije koji je studije prvog stepena završio sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje osam (8); student doktorskih studija teologije koji je prethodne nivoe studija završio sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje (8) i koji pokazuje smisao za nastavni rad; magistar teoloških nauka». Đurović je završio BF sa prosečnom ocenom 8, 57.
Profesorski kolegijum je u startu bio obmanut ovom lažju, tako da je ispalo da se bira samo 1 kandidat od 1 kandidata. Bacanje u oči prašine je «velikodušnost» komisije koja će «ipak o svakom reći najvažnije». Koji kolegijum bi odobrio da se primi neko ko ne ispunjava formalno-pravne uslove? Nijedan. Da ne računamo BF kolegijum…

2. Onda se ide u besmisleno obrazlaganje zašto Jovanov – opisan kao slobodni spisatelj, sa prosekom 7,97 – nije u igri (zahtevao se prosek 8). On je samo kolateralna šteta da bi se nastavnom veću zamazale oči kako postupaju po zakonu, jer je ovaj ispod proseka. Treba se nedvosmisleno pokazati kako dva ne ispunjavaju formalno-pravne uslove konkursa.

3. Zamazivanje očiju je bilo insistiranje da ja nemam nostrifikovan magistarski. Tačno. Ali to me ne diskvalifikuje kako je komisija rekla, da učestvujem na konkursu. Dakle, magistarski ili ne, jednako mogu da učestvujem na konkursu.
Komisija veli da je Đurović magistrirao na Avgustinijanumu i da tamo radi doktorsku tezu, a sa druge strane tvrdi da on nije magistirao jer tezu nije nostrifikovao u Srbiji, i da čak nije ni na doktorskim studjima jer ih ne pohađa u Srbiji! Nijedan od članova Zakona o visokom obrazovanju na koji se poziva konkurs ne zahteva prethodno nostrifikovanu diplomu, niti se to veli u tekstu konkursa. Takođe, kako je moguće da BF potpiše Konvenciju o razmeni docenata i studenata sa Lateranskim Univerzitetom, a ne prihvata njihove diplome? Kako je moguće da jedan lateranski profesor održi predavanje na BF, a za njega se posredno tvrdi da nema naučne kvalifikacije?
Komisija je, dakle, bila svesna da neko ko se specijalizuje (u mom slučaju 7 godina) u određenoj oblasti verovatno bi trebalo da ima prednosti u odnosu na druge kandidate. Zato je bilo nužno da se sa formalne tačke (uvek tumačene po ključu komisije) diskredituje moja specijalizacija.
Sledeći problem sa kojim se komisija srela je prostor koji okupiraju kurikulumi kandidata: Đuroviću je posvetila 42 reda, Jeftiću 14. Ako pogledamo paralelno šta se i kako pominje, retorika komisije će nedvosmisleno odati njenu sve samo ne nepristrasnost. Pominje se da Đurović nije dao podatke o osnovnoj školi (koji se konkursom nisu tražili), dok je Jeftić bio odličan u oš.! Irelevantnost ovog podatka, ali i priprema članova veća na oprez (Đurović nešto krije) su sasvim jasni, a uz to se ističe i kontinuirana vrlina Jeftićeva. Oko 30 naziva koje je Đurović naveo kao publikovane, u štampi ili u pripremi, komisija navodi in continuo svega 22, kako bi se dobilo na prostoru. Mea culpa se sastoji u tome što nisam znao da treba da priložim i same publikovane radove (u Italiji se tako nešto nikad ne traži) i što nisam pribavio dokaze za radove koji su primljeni u štampu. Nije mi, naime, palo na pamet da treba neki dokaz za npr. knjigu: WALTER KASPER (ed.), Il ministero petrino, cattolici e ortodossi in dialogo, iz koje sam preveo studije, uvode i rezimee na italijanskom (oko 90 strana), a naručilac je sam BF, koji mi je uredno i isplatio honorar po obavljenom poslu. Takođe sam po pozivu ITI i BF učestvovao na simposionu Srpska teologija danas, Beograd 29-30 maj 2009, izlaganje je bilo u štampi, no, potvrdu, da ponovim, nisam našao za shodno da uzmem. Komisija selektivno navodi šta je priloženo a šta nije: priloženi su na DVD svi tekstovi koji su u štampi, a takođe i neki za koje komisija veli da joj nisu dostavljeni. Da je komisija imala DVD u rukama vidi se iz toga što tvrdi da je priložen prvi deo knjige Jevanđelje po Marku. Prevod. Otački komentari. Moderni komentar (komisija ne propušta priliku da pomene kako je isti neobjavljen; ja sam i rekao da je u pripremi za štampu). No, istovremeno za tekstove, koji se nalaze na pomenutom DVD: W. KASPER (ed.), Il ministero petrino, i prvi članak iz knjige: Sveta slika na hrišćanskom Zapadu do 843., izvori, dokumenti, tvrdi da nisu priloženi! Za: Sveti Avgustin, O blaženom životu (De beata vita). Latinski tekst naporedo. Opšti i poseban uvod u predkrštenjske Dijaloge sv. Avgustina Nelo Ćiprijani. Kura, prevod (uvod sa it., De beata vita sa lat.), note i indeksi Zoran Đurović. Izdavač, Hinaki. Edicija, Izvori br. 1. Beograd 2008, vele, preskačući sve ovo, samo da je Đurović preveo Ćiprijanijeva predavanja sa italijanskog.
Pisac referata komisije nije bio u stanju ni da navede ispravno naslove mojih tekstova i čak je dao pogrešne reference, što bi me odmah diskreditovalo u očima pažljivog čitaoca. Isto važi i sa nedoslednošću načina citiranja mojih članaka: neke naslove stavlja pod navodnicima, druge piše obično, bez navodnika i ne u kurzivu. Komisija, na kraju, nije mogla da konsultuje moje prevode sa grčkog, jer nije imala u rukama Sabornost, časopis eparhije Požarevačko-Braničevske!
Kada pak pisac referata nabraja reference A. Jeftića, stavlja ih jednu ispod druge da bi vizuelno prijalo čitaocu, ali su one svega 3, što se pravda njegovom mladošću. Reč je o 2 manja prevoda sa engleskog, svega 21 strana (valjda se zato i ne navode u referatu strane objavljenog prevoda, koji je u fotokopiji predat komisiji). No, komisija se ne zaustavlja ovde već navodi da: «Iako je tek završio Fakultet, kandidat je uspeo da objavi jedan originalni rad: Prirodna teologija kod Otaca Crkve, Bogoslovlje, 2009». Ovo je laž: Bogoslovlje za 2009 u kome bi bio Jeftićev tekst nije postojalo 03.03.2009 kada je primljen Referat komisije (org. jed. 02, br. 37/9). Kada je u privatnom razgovoru, Vladan Perišić pokušao da mi objasni kako je objavljen rad isto što i rad primljen za štampu (na stranu što srpski ne zna za takvu upotrebu), problem ostaje zato što u Jeftićevoj dokumentaciji ne postoji niti kopija tog rada, ma u kakvoj formi, niti potvrda da je rad u štampi.
Predlog Referata da se glasa za Jeftića (jedinog na kraju predloženog), motivisan između ostalog mladošću kandidata, je upravo suprotan izglasanom (06.04.2009) Zakonu o zabrani diskriminacije (na snazi od 07.04.2009), član 2.1, koji zabranjuje diskriminaciju po starosnom dobu. Ni tekst konkursa nije predvideo starosno doba za ovo radno mesto. Obrazloženje da se mladost podrazumeva je, dakle, u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije, sa tekstom konkursa i čak sa praksom BF (veći deo asistenata-saradnika je oko mog starosnog doba).
Na kraju, Referat, koji je javne prirode, vređa i moju čast, jer veli da «čak i kada ostala dva kandidata [Đurović i Jovanov] ne bi imala pomenute formalno-pravne prepreke», oni bi izabrali Jeftića. Ovo je gruba uvreda celokupnog mog proteklog naučnog rada koji je prošao recepciju i overu ne samo ovdašnje akademske sredine, nego i inostrane. Čak da nisam objavio ništa do sada ostaju moj magistarski rad (preko 250 str.) i završene doktorske studije (doktorski rad bio pred odbranom, prošao pred-diskusiju). Da je komisija kazala da sam prekvalifikovan, nekako bi se i moglo progutati, ali reći da je neko ko je završio sa odličnim uspehom magistarske i doktorske studije na Lateranskom fakultetu, koji je jedan od najuglednijih u svetu, malo je mnogo.
Remizirajući, dovoljno je pomenuti samo sledeće:
– Imao sam 7 godina specijalističkih studija iz patrologije a g. Jeftić ni jedan dan;
– prilikom Konkursa kandidati su imali naučnog rada: Đurović 1137 stranica, gospodin Jeftić 51 – dakle, Đurović je imao 22 puta više materijala nego g. Jeftić;
– gospodin Jeftić ne može posedovati doktorat iz patrologije na PBF jer te specijalističke studije uopšte ne postoje.
Nažalost, ovo nije usamljena epizoda nego su se stalno dešavale neke „čudne okolnosti“ u vezi sa mojom malenkosti na PBF. Navešću samo dve epizode:
1) Desilo se da na misteriozan način nestanu zahtevi za stipendijom (moj i moje gospe, a ona je diplomirala na Gregorijani). Zahtevi su išli preko uvaženog gospodina Šijakovića, i tek, kroz neoborive dokaze, su u sekreterijatu PBF priznali da je neko „greškom“ pobrisao mejlove. Ta stipendija je na kraju stigla, ali je jedva bila za pokrivanje struje ili telefona. Neko je tamo sistematski radio protiv mene.
2) Opet, u to doba, sam dobio preporuke od mojih profesora, tadašnjeg dekana ep. Ignjatija kao i Mons. Hočevara da predajem post-diplomcima na Lateranskom teološkom fakultetu. Naime, to je zbog toga što smo mi i bibličari poseban soj, stoga, kada završimo sve doktorske ispite i kad nam se odobri pisanje teze, možemo da predajemo doktorantima. Nisu neki novci u pitanju, ali se sa karijerom počinje. Međutim, dekan tog fakulteta, koji me je lepo primio, tražio je da imam i sa beogradskog PBF jedno protokolarno pismo, jer je upravo on bio u komisiji koja je sklopila konvenciju o saradnji sa PBF. Uredno sam poslao zahtev sa propratnim materijalom, ali nikakav odgovor nisam dobio. Valjda je trebalo da šenim… Naravno da su dokumenta ponovo „dobila noge“. O. Perišić mi posle 2 godine kaza: Pa ti lepo pođeš tamo, ako si kvalitetan oni će te primiti. – Ovo je vrh cinizma! Upravo zato što sam bio sa PBF nisam mogao da apliciram kao svaki drugi kandidat.
U celoj priči je bila interesna zajednica, gde su se ovi likovi međusobno podržavali, gde je ep. Grigorije bio prijatelj sa Jeftićima, mecena sestre Andrejeve, talentovane Anje, koja je tragično preminula, ali što meni nije dovoljan razlog da nekome se upropasti više decenijski krvavi rad. Ovi ljudi su svesno to uradili, jer nije bilo posredi samo neznanje, nego namerno falsifikovanje svega i svačega.
Ovo je ukratko o modus operandi ovog klana. Da govorim istinu, vidi se iz proste činjenice da niko od ovih pasa me ne tuži za uvredu časti.

Izvor: FB profil Zorana Đurovića

Podelite:

7 COMMENTS

  1. Ne bih da komentarisem detaljnije, jer ovo su stvari van mog dometa, samo bih podvukao: Andrej Jeftic drzi Patrologiju 2 na pastirskom smeru, i malo je cudno da neko tako mlad dogura tako visokob iz patrologije. Sa druge strane je „civil“, dakle nema apsolutno nikavo svestenicko-liturgijsko iskustvo iz koga se crpi bogoslovlje. Patrologija je postala, nabubaci kataloski, i to je to

    Bas cu da pogledam, ako ima igde, Jefticevo „stvaralastvo“…uglavnom vecina tih docentica ima nekih par tekstica ovde-ondje. Matic ima dobu knjigu o razgovoru katolika i pravoslavaca, bas se potrudio.

    Vezano za ovaj „rat“ sve stavri: jako je ruzno da se rukopolozeni ljudi vredjaju, podmecu jedni drugima i sl., a ginu pricajuci narodu o ljubavi. I drugo…Sijakovic? Verujem da su stariji profesori onako „komotni“, pa da se ne trude mnogo oko administrativnih stvari i studenata, nego na brzaka propustaju stvari kroz ruke…ali bas da Sijakovic upada u ovakve stvari…

    • Mada, bas je cudno, Atanasije je veliki patrolog, i ajde, mozda je inspirisao najpre vladiku Maksima, pa onda i Andreja….ali nekako cudno da su najveci patrolozi u SPC, posle vl. Atanasija, bas Ercegovci…al ajde.

  2. Dobro je da o.Zoran Đurović ozbiljno postavio stvari jer je situacija ozbiljnija nego što izgleda.Odmah iskaču artemitski demoni da brane sumanute novotarce.Čudno.Ali zlo ima svoju logiku.

  3. Odmah iskaču prohrvatski ekumenisti da brane kriptokatolika Đurovića iz Bara, slikara kardinalskih portreta!!!

  4. Zeljka Jevtic iz Blica je zapravo pseudonim ep Grigorija preko koga se on sveti svojim oponentima a pre svega episkopu Irineju Backom

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here