Томислав Кресовић: Косово као национални „комплекс“ Србије !?

Поделите:

Како Срби постају „вирус“ на Балкану?

Мали је број народа и држава на Балкану и Европи који на основу анализе јавног мнења ,анкета или политичких и страначких интереса калкулишу,тргују или се одричу од своје територије као у Србији везано за Косово и Метохију.Хрватска се максимално потрудила да етнички „очисти“ своју државу од Срба и православца где су вековима били фактор државности и индентитета.Црна Гора се потрудила да умањи или редукује политички,правно и уставно Србе као народ и претворе их у мањину.БИХ се у крви добила недовршену државу под окриљем Дејтонског споразума , да „уравнотежи“ интересе три народа који су у турбуленцијама. БЈР Македонија створена на крви Срба у Балканским ратовима сматра Србе као своје окупаторе, иако се Србија борила за аутономност македонске нације и била „брана“ против бугаризације,албанизације или хелинизације БЈР Македоније.Грчка не дозвољава да БЈР Македонији да носи назив Македонија. а Бугарка врши сегрегацију знатног дела БРЈ Македоније.Турска испољава аспирације на делове Балкана пре свега Грчке који су били некада у саставу Отоманске империје.Веома слични национални ставови у ЕУ се могу видети по очувању етничких права и територија посебно у Шпанији око Каталоније или јединству Италије. Шта се дешава са Србијом и националном „комплексу“ који Косово и Метохију „поларизује“ међу грађанима и политчким партијама у Србији

Пораз Србије пред „великом Албанијом“!

Косово и Метохија се сматра да је отето од Србије од стране НАТО ,и да је дато у државвно „власништво“ Албанцима као демографској већини која никада није располагала право на државност на Косову.Албански покрет је од 1878 тежи да Косово постане део „велике Албаније“ посебно стварањем Албаније 1912 године.Србија је интегрисала Косово током другог балканског рата али од тада па преко рпвпг светског рата до другог светског рата није успела да на прави начин активира националну и државну самосвест о Косову као духовној вертикали српског народа.Други светски рат донео је етничко чишћење Срба на Косову,Долазак брозове политике која прати дух Коминтерне о велико- српској хегемонији утицао је забрану повратака више од 150 000 Срба на Косово у односу на план „колонизације“ Косова Србима у време Краља Александра Карађорђевића двадесетих година 20 века.Политика комунистичке власти у Србији и Југославији Косово је третирало као војно-полицијску управу од 1945-1966 ,и било је удаљено од глобалних интереса Србије и националне самобитности.Накин 1968 године на Косову долази до испољавања ирендентизма ,есктеменог албанског шовинизма и потребе да Косово из аутономије у Србији добије аутономију у Југосалвији и тиме има статус државности.

Косово као „вирус“ Србије и националне политике!

Доласком комунисте Слободана Милошевића на власт Косово постаје политички „улог“ у освајању власти и сукоба унутар комунистиче олигархије у Србији ,на Косову и Метохији и у Југославији.Деведсете године 20 века су године полтичко репресивне полтике на Косову која прати успон и међународну подршку радикалних стрктура Албанацва за независност и стварање „Републике Косова“ Србија у време Брозове али и постброзове и милошевићеве полиитке није направила сопствени биланс,ресурне потенцијале и власништво како би у пуном капацитету доказала своја права на Косову и Метохији.Косово је и у периоду 1991/1992 након унутрашњег референдума Албанаца о концепту независности уз Западну подршку било затворено и гетоизирано, без праве националне стратегије и политике.Период од 1991 до 1999 је наставак полицијско-војне „меке“ управе Србије над Косовом уз прихватање албанских политичких партија али и јачање албанске интифаде и отпора према Србији.

Косово као амерички и НАТО протекторат!

Војна интервенција НАТО која је дала подршку новој политичкој генерацији албанског покрета 1998/1999 године донела је НАТО окупацију Косова и пут косова ка „условној“ независности и удаљавања Србије са Косова.Све власти у Србији су се од 2000 године постепно али под притиском Запада удаљавале од држаавних и националних интереса на Косову и Метохији.Тако је било пасивно посматрање прогрома Срба од стране албанског сепаратизма и тероризма 2004 године,али и пасивност државе и нације на признање независности косова од стране САД и већег дела ЕУ 2008 године.Политичке власти у Србији су биле између пасивности,трговине и показивања немоћи када је реч о својим интересима на Косову и Метохији. Данас 2018 године када је „судбина“ Косова са СБУН и резолуције 1244СБУН препуштена ЕУ и САД остаје опште питање „Да ли су полтичке елите Косово отписале за рад власти и пута Србије у ЕУ“?.Управо због тога у Србији се износе анкете да пола Србије не жели да се бори за Косово што је знак опште националне инфериорности и поразних политика у Србији.Ни једна нација се на Балкану или у Европи не одриче својих права и интереса на својим територијама и онима за које се борила, а то је синдром у Србији у делу нације и политичких олигархија.Прихватање ове аутистичне и национално и државно атрофиране психологије води и у будући губитак или преформулисање рашке области-Санђака,Војводине али иинтереса других крајева Србије са маљинским заједницама и притиском суседних држава на полагање својих права. На овај начин полако али сигирно нестаје држава Србија,она се смањује територијално,демографски и Србија прихвата да су све победе од 1878 до 1918 биле национални порази и да се и након 1945 до 1990 године тај пораз проширио у 21 веку као извесни слом српског народа и државе.Косово и Метохија није изгубљено све до то држава Србија и дух нације не признају.!

Томислав Кресовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here