Томислав Кресовић: Куда иде СПЦ?

Поделите:

Нови Устав СПЦ и Kосово и Метохија?!

СРПСKИ патријарси убудуће ће бити бирани у Пећкој патријаршији јер је Пећка патријашија од историјске И духвне важности за СПЦ И српски народ. Поставља се питање Да ли је то одговор СПЦ кроз промену свог Устава и бирања патријарха одговор на независност Kосова и Метохије и “болни компромис” који Србија и њена власт треба да учине,или је реч да ће СПЦ бити хомогенизована на Kосову и Метохији као другом Српском Хиландару, територији или екстериторији друге државе Kосово по признању већег дела ЕУ,САД и око 100 држава као и већине балканских православних држава које су признале независност Kосово попут Црне Горе, Бугарске, Румуније. Будући назив у СПЦ: „Српска православна црква – Пећка патријаршија“ отвара низ питања позиције СПЦ односа према држави и начина унутрашњег функционисања који води облицима “федерализације” односно феудализације уз “демократски” принцип одлучивања. Данашња СПЦ црква обнављана је под именом Пећка патријаршија 1557. као и 1922. године.

Моћ владика и митрополија !?
Нови “демократски “ принцип избора и процедуре у СПЦ око патријарха по доступним информацијама биће поједностављена и он ће се бирати тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину владика. Нови Устав СПЦ предлаже да се уместо постојећих 13 епархија преименују у митрополије што ствара простор за већу моћ владика ,политизацију унутар СПЦ, видове утицаја разних струја и компромисе са световном односно државном влашћу и политиком И утицајима споља .По том принципу изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља .Велико је питање зашто се припремају Уставне промене СПЦ које се негде поклапају са променама Устава Србије, где се тражи због приступања ЕУ и нормализацији односа са властима у Приштини избацивање преамбуле о Kосову И Метохији као саставном делу државе Србије.Нови Устав СПЦ је у нацрту постојећег Устава из 1931 године и последње ревизије из из 1947 године.Устава СПЦ из 1931 године је негде усклађен са Уставом Kраљевине Југославије из 1931 године и тадашњом територијалном организацијом државе самим тим И СПЦ. Ако се планира “избацивање” Kосова И Метохије из новог Устава Србије онда је то одговор СПЦ на тај могући чин или је то прилагођавање реал-политици с тим да СПЦ на Kосову И Метохији буде једини аутономни заштитник српског народа због губитка ингеренција државности Србије на Kосову И Метохији И да делови Kосово И Метохија добијустатус Хиландара

Патријарх или “Председник” СПЦ?

Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућости предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Kарловцима, при чему се напушта досадашња пракса „апостолског жреба“ – насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата. Идеја о подели Архиепископије београдско-карловачке, и стварање две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду може да уводе модел регионалистичке концепције СПЦ односно њене децентрализације . Владике се бирају апсолутном, а патријарх двотрећинском већином чиме се положај Паттријарха своди на принцип избора Председника државе којег бира парламент а не на непосредним изборима.Тако Патријарх СПЦ добија више симболички утицај него што је био до сада ,и отвара пут моћи владика И митрополита који се могу прилагођавати И политичким и друштвеним утицајима као И оним међународним. По досадашњо пракси Устава СПЦ Апостолски жреб је уведен као баријера од утицаја световне власти на доношење одлука. После избора патријарха Германа установљена је пракса да се приликом после финалног круга изјашњавања, имена тројице кандидата ставе у идентичне коверте и ставе пред неког од случајно изабраних монаха. Овакав избор сматрао се заштитом од наметнутих решења из кругова блиским световним властима. Сада је могуће да се утицај световне власти И међународне политике на одређени начин “умеша” у интересе СПЦ. Предложеним прописима задржано је постојеће решење да патријарха бира Свети архијерејски сабор, с тим што у случају бирања црквеног поглавара добија епитет „изборни“.

Томислав Kресовић

Поделите:

5 Коментари

  1. СПЦ иде Христовим стопама, а ЦРКВЕНА ВРХУШКА
    ИДЕ СТОПАМА ЗЕЗАНЦИЈЕ И ЗАБАВАНЦИЈЕ, по
    учењу ЗИЗ/ЗЕЗ ЈУЛИЈАСА, догматичара ”НОВОГ ДОБА”’,
    а под ноге баца догматику Светог Аве Јустина.
    Јер, по новом Уставу неће бити дозвољена никаква
    критика!
    ”По новом Уставу СПЦ, клирицима ће бити забрањено
    “критиковање црквеног поретка и одлука надлежних
    црквених органа у јавности”. (чл. 171, ст. 6) ”?!
    Горе поменута одредба Устава “уводи на мала врата“
    принцип – “ПАПСКЕ НЕПОГРЕШИВОСТИ“, ако се
    добронамерна критика забрањује!
    Ко је тај или они који ће утврдити тај поредк – појединци,
    групица или Архијерејски Сабор – једногласно или
    “ДВОТРЕЋИНСКОМ“ ВЕЋИНОМ???
    А шта ћемо са народом, ваљда је и народ део Цркве, а нем га
    у Уставу СПЦ???
    Народ?!
    Па, он и не заслужује да буде у Уставу СПЦ, јер је и онако –
    САМО ”ЈЕДНА СТОКА ГРДНА”!!!
    Али:
    “МУЖ ЈЕ БРАНИЧ ЖЕНЕ И ЂЕТЕТА /породице –
    домаће цркве/, А НАРОД ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ“, било и биће,
    од када је свјета и вјека!

    Дрган Славнић

  2. da,ta odredba ustava SPC
    **zabranjeno je kritikovanje crkvenog poretka i odluka nadležni crkveni organa u JAVNOSTI..čl.171.st.6**
    to praktično znači da svi oni koji dođu ispred crkve i kažu pred ljudima otvoreno i javno da neko u crkvenoj hijerarhiji ne zaslužuje mesto koje uzurpira može biti anatemisan,prokužen,satanizovan i izbačen iz crkve kao jeretik,hulja ili **mačka koja krade slaninu** i lako mu se može zabraniti ulazak u bogoslužbene prostorije čak i u crkvenu portu..
    nepogrešivost jerarha se uvodi kao načelo božje službe bez mogućnosti kritike čak možda i dobronamerne??
    to nije bila praksa u SPC i u opšte u pravoslavnoj veri od kad je gavran pocrneo..
    uvek je hijerarhija bila uz narod i slušala kritike čak i one besmislene da bi služba bila nepogrešiva a ne zakoni..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here