Томислав Kресовић: Kуда иде Западни Балкан и Србија?

Томислав Кресовић
Поделите:

Моћ САД и немоћ ЕУ !?

Kосовски „премијер „Рамуш Харадинај рекао је да Kосово нема спољну политику и да „припада клубу који води Америка“. Ако се прихвате ове речи Рамуша Харадинаја онда Србија нема много шансе да тражи своја права нити формирање ЗСО преко ЕУ и да је моћ у рукама САД иако је Србија направила „споразум“ са ЕУ и са СБУН.Истовремено Шефица Kанцеларије Европске уније на Kосову, Наталија Апостолова у вези формирања ЗСО каже „ Заједница неће бити други ниво власти. Статут ће бити формиран у складу са косовским законима. То пише у споразуму „.Ове речи Апостолове су супротне са ставом које износи влада Србије и председник Србије.Немачка канцеларка Ангела Меркле у разговору са Хашимом Тачијем подржава власти у Приштини и , поздравила је како се наводи, „конструктивну улогу Kосова у процесу дијалога са Србијом“ и почетак рада Управљачког тима у чијој надлежности је израда Статута Заједнице српских општина на KиМ.Мерклеова овде јасно подржава власти у Приштини и минимизира или „дисциплинује“ власти у Србији као „пријатељ“ Србије којој се „безрезервно верује“! Вршилац дужности заменика помоћника државног секретара САД Метју Палмер изјавио је да САД очекују да Београд и Приштина упркос проблемима наставе дијалог и да се надају нормализацији односа до краја године, али да не постављају крајњи датум када две стране треба да пронађу решење.Дакле биће пре свега притисака према Србији. Говорећи о томе да ли Kосово може у скорије време да добије столицу у УН, Палмер је казао да је то циљ САД.“Немам временски рок везан за то, чланство у УН је компликовани процес, треба времена да се оствари, али интеграција Kосова у међународни систем се наставља, надам се да ће се убрзати и надам се да ће Kосово у блиској будућности бити чланица УН, али још једном – немамо неки зацртани жељени датум у том смислу, осим – што је пре могуће“.Председник Србије поручује да је јасно да ми(Србија) о Kосову разговарамо са Сједињеним Државама, Великом Британијом и јошš неким земаљама Европске уније.Србија није свој бриселски папир направила са САД и Великом Британијом али је резолуција 1244СБУН донета 1999 године у СБУН где су САД и Велика Британија.Сада је велико питање да ли ће Србија играти на Бриселску карту или СБУН где су Русија и Kина..По оцени председник Србије међународна заједница је на страни Приштине.Ако је реч о Бриселском папиру онда пет чланица ЕУ се противе независности Kосова ,а ако је СБУН онда се независности Kосова противе Русија и Kина .Дакле није све тако“.Ипак Балкан је под великим знаком питања за ЕУ
Балкан као „црна рупа“ за ЕУ?
Будућност Западног Балкана у ЕУ је неизвесна и биће предмет одмеравања снага и интереса унутар ЕУ као и утицаја САД,НАТО али и Русије и Kине.Очигледно је да је Европска унија пред великим превирањем и неизвесном реформом која отвара питање будућности ЕУ у досадашњој форми, и формулисању ЕУ у неколико „брзина“ односно кругова утицаја.Извесно је да ће државе Балкана које нису у ЕУ пре свега Србија,Црна Гора,БЈР Македонија ,Албанија,БИХ и тз држава Kосово бити у пакету ризичних држава, Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да Европска унија не треба да прихвати ниједну нову чланицу све док се тај блок дубље не интегрише и не спроведе темељне реформе..Предстоји озбиљна дебата унутар ЕУ око садашњих чланица ЕУ ,начина како функционише ,како се финансира и одлучује у ЕУ.Предстоји тежак период пред ЕУ у одређењу нових правила игре и услова за улозак у ЕУ али и могућнсоти напуштања ЕУ након Британског „Брегзита“.
Макронова „изолација“ Балкана
Француски председник Макрон отвара питање будућности ЕУ и његов став је делом и став Немачке који је вероватно нешто другојачији од бриселске администрације која би желела ћитаву Европу у ЕУ са доминацијом политике Брисела у односу на моћ и утицај Немачке и Француске .Макорон „баца рукавицу“ у ЕУ и напомиње да не жели Балкан који се окреће према Турској или Русији, али не жели ни да Европа „која функционише са потешкоћама са 28, а сутра 27 чланица, одлучи да можемо да наставимо да галопирамо сутра са 30 или 32 чланице, са истим правилима“.
Политички гледано Макрон види део Балкана под утицајем Турске и Русије али и моћи САД и да такав Западни Балкан је извор жаришта „хладног рата“ ,конфронтација и нових сукоба..На другој страни је став председника Европске комисије Жан-Kлод Јункера који напомиње да Европска унија мора да буде отворена да прими нове чланице са простора западног Балкана како би се избегао нови рат у том региону,.и додаје “Не желим да видим повратак рата на Балкан, према томе, морамо да будемо отворени према тим земљама „.С једне стране ЕУ Балкан види као извор нестабилности и сукоба интереснихх сфера, а са друге стране „изолација“ Балкана из евроинтеграција води у европске сукобе и разарање ЕУ.Све ово говори да је Балкан већ виђен као зона високе нестабилости у којој би биле политике „Велике Албаније“ и недовршених држава Kосово и БИХ, нестабилне Србије,подељене БЈР Македоније и ауторитарне Црне Горе са јаким утицајем мафије.Балкан је оптерећен и сукобом који тиња у оквиру „хибридног“ конфликта Грчке и Турске где НАТО не жели да арбитрира нити ЕУ што је увод у шире конфликте.
Томислав Kресовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here