Томислав Кресовић: Паралелне и(или) укрштене „судбине“ Ђинђић и Вучић

Поделите:

„Таласање“ Србије!?

Да ли се може направити паралела између покојног премијера Србије и лидера ДС др Зорана Ђинђића и садашњег председника Србије и бившег премијера Србије Александра Вучића лидера СНС као „оспоравани“ реформатори. Главни и одговорни уредник листа „Политика“ Жарко Ракић о томе пише у својој колумни „Ма какве промене, не таласај“у листу „Политика“ Први човек листа „Политика“ пише „ Најтеже је, и најопасније, у Србији покушати да будеш реформатор. Да мењаш лоше навике у друштву, економији, култури, да помогнеш да се у Србији живи боље“:Ова оцена је тачна, јер се у Србији тешко прихватају промене и нуди „полиитчка козметика“таква козметика је била и власт ДОС-а после петог октобра 2000.године

„Глодур“ националног и државног листа „Политика“ пише „Реформатори, о визионарима да и не говоримо, лоше су пролазили. Сваки покушај промена ударао је у зид одбијања на којем би била исписана универзална порука – не таласај. Они срећнији били су поштеђени, али приморани да посматрају крах својих реформаторских потеза, неки су главом платили свој визионарски посао.“Праве и јасне политичке „визије“ у Србији после 1904 године и доласка на власт Краља Петра Првог на власт до данас у Србији скоро да није било или је реч о „сурогат“ политици заснованој на облицима политичке „имитације“. Жарко Ракић пише“ С таквим понашањем грађани Србије закорачили су и у 21. век. Први демократски изабран премијер Зоран Ђинђић мучки је убијен у тренуцима кад је наговестио драматичне промене у земљи, која заправо никада није успела да се ослободи своје паланачке судбине. Петнаест године касније Ђинђићевом „стазом трња” сада корача један други човек, политичар који је такође после успеха на изборима добио мандат народа да прво седне у премијерску а затим и председничку фотељу.“Премијера др Зорана Ђинђића задесила је зла коб јер није имао институције да спроведе своју „визју“,а сам је био „наиван“ да то може да реализује са 18 политичких партија у коалицији,са остацима милошевићеве политке у сферама безбедности, јаком мафијом и отвореним сукобом Председником СРЈ др Војиславом Коштуницом који је вршио опструкцију политици владе Србије и смањењу ауторитета премијеру др Зорану Ђинђићу у Србији,СРЈ и на Западу..Поред тога др Зоран Ђинђић је против себе имао СПС и СРС,а на „леђима“ Хашки трибунал и катастрофичну економску ситуацију у Србији и подељене интересе са Црниом Гором.Поред свега др Зоран Ђинђић је имао алву,нестручну владу ,амбициозне структуре у ДС и личну стигамтизацију како од опозиције (СПС и СРС) тако и међу партнерима.Све ово је утицало да др Ђинђић има „немогућу“ мисију праћену и обликом личне сујете,ароганције и недостатка вештине управљања државним пословима.То је довело до његовог трагичног пада, а сахрана је показала да је убистовом др Зорана Ђинђића у Србији убијена нада за битне промене.

Две судбине једна Србија!?

Први човек листа „Политика“ пише „ Готово нестварно делују подаци из упоредне анализе која се бави политичким судбинама Зорана Ђинђића и Александра Вучића. Сличне критике, исте оптужбе, готово исти људи обављали су свој прљави посао у време Ђинђићеве владавине (од 2001. до 2003. године) али и од 2014. када је њихова мета постао Александар Вучић.Од тренутка када је Александар Вучић, 2014. године, дошао на власт ова „успавана” аждаја се пробудила. Уплашена најавама реформи открила је новог непријатеља и прионула на посао. Из архива су извучене старе формуле за напад на власт – само су промењени датуми.Спектар критика био је веома широк: на почетку, као некада Ђинђић, Александар Вучић је проглашаван за криминалца, вођу мафијашке Србије. Нешто касније добио је и другу „етикету” – издајник. Уследиле су затим оптужбе за цензуру (контролу и притиске на медије), диктатуру (гушење опозиције, спречавање протеста), повезаност најближих сарадника и родбине с криминалном и привилегијама, нестручност и некомпетентност правосуђа, погубну економску политику, изборне крађе… све то зачињено општим нихилизмом.“Каква је позиција Александра Вучића као апсолутног политичког лидера у Србији?.Прво Председник Србије ,раније Председник владе има већи лични утицај,углед и моћ у држави,у својој странци и коалицији него што је имао др Зоран Ђинђић .Моћ Александра Вучића је апослутна, а моћ др Ђинђића била је оспоравана и реалативизована у врху власти СРЈ и Србије.Лидер СНС и Председник Србије нема опозицију као конкуренцију као што је то имао др Ђинђић унутар власти ДОС-а и СПС и СРС одакле су потекли и Александар Вучић, Ивица Дачић и Томислав Николић.Влада др Ђинђића се борила са Хашким трибуналом, а полиитка Александра Вучића са статусом Косова и Метохије.Спољно- политички положај Србије данас је бољи него 2001 јер је Србија у време власти др Ђинђића била део СРЈ под управом др Војислава Коштунице и владе СРЈ коју су држале структуре СНП из Црне Горе блиске Слободану Милошевићу.Ђинђић и Коштуница су испоручили Хагу у политичкој „трговини“. Председника СРЈ Слободана Милошевћа као највећи усуд и срамоту на основу договора са великим западним силама.Данас западне силеп преко ЕУ и САД врше велики притисак на Александра Вучића да се пронађу „компромиси“ које властима у Приштини отварају врата ка УН уз неке има већи ауторитет у ЕУ него покојни Зоран Ђинђић јер се од Вучића тражи више ,односно тражи се Косово које није добијено већ отето 1999 године војном акцијом НАТО.Сада се од Председника Вучића тражи да оно што је отето буде и предато уз одређене уступке.То је та игра на „жици“ која може бити погубна по политику Александра Вучића.Поред тога Александар Вучић је у своју партију “ усисао“ и некадашње кадрове ДС,Г17 плус,СПО и других партија коалиције ДОС-а-.Позиција власти и личне моћи је на страни Александра Вучића ,али је подједнако тешка и опасна јер је Ђинђић пао на Хашком трибуналу,Милошевићу ,мафији и сукобу са др Коштуницом а не на Косову.Александар Вучић је угрожен око Косова.На медијском плану лидер СНС и Председник Србије Александар Вучић који је и дуже на власти од др Ђинђића има далеко већу моћ и јавно дневно промовисање своје политике и већу контролу медија,тајкуна ,политичких противника.Све ово указује да је тешко направити стабилну паралелу личности,карактера и власти и судбина др Зорана Ђинђића и Александра Вучића.Обојица су били велики политички противници у „визијама“ деведсетих али и Србије 2000-2003 година.Тако први човек „Политке“ своју колумну завршава „. За почетак било би довољно да се реформатор склони. Милом или силом“.Вучић може бити угрожен на власти ако буде „попустио“ пред притиском и наметнутом брзином одлуке око Косова и Метохије од грађана Србије, или од моћника са Запада који су му поверовали да може да реши статус Косова и Метохије својим личним ауторитетом.Премијер Зоран Ђинђић је платио цену Хага и Милошевића и игре са политчким подземљем као „меки ауторитарац“ који се дивио Лојоли Веберу.Александар Вучић је пред испитом пада Милошевића с власти пре свега Косова и односа према Западу.Вучић је „тврђи“ ауторитатни политичар

Томислав Кресовић

Поделите:

5 Коментари

  1. se ne bira demokratski, vec medjupartijskim, u slucaju visepartijskih drzava ili unutarpartijskim dogovorom, u slucaju jednopartijskih drzava.Djindjic je sedeo u Skupstini pre nego sto je postao premijer i time davao legitimitet prethodnim premijerima da budu „demokratski“ izabrani.Reforme u Srbiji ne uspevaju, jer se pod reformama podrazumeva ono sto ova dvojica cine, a to nisu reforme, vec deforme.

    • 1. Kapitalizan ne poznaje nacije nego profit;
      2. Strane „investicije“ ce unistiti srpsku budicnost. Kad se ulozi milion evra, kapitalista hoce da to unozi sa 10, dakle za ulozeni milion, iz Srbije se izvlaci od TRI do DESET puta vise – to su „reforme“;
      3. Kada us nekada Englezi, Holandjani, Spanci i ostali porobljavali druge narode, da bi pljackali te zemlje gradili su puteve i pruge, Austrougari i sl.; danas se radi sledece: posudis pare od kolonista da NJIMA napravis puteve; onda ima das subvaencije, platis im da „investiraju“ u Srbiju, i onda oni pljackaju Srbiju. E, to nije sve, Srbin radi za 30 000 dinara, i od te BOLESNO male crkavice, sto ne da drzavi za rezije, sto mu ostane ode i potrosi gde? OPET u stranim kop-centrima, tako da mu, Srbinu uzmu i to malo jadovine. E, ni to nije sve. Posto ne moze sa tim jadom od nadriplate da skrpi zivot, mora i on da se zaduzu. OnaK, Srbin ode gde? U STRANU banku, pa mu oni posude pare koje su inace opljackane od Srbije, i Srbin gradi NAJsvetliju buducnost, u NAJrazvijenijoj Srbiji, sa NAJpreCednikom!!!
      4. OnaK Srbin cita kao Srbija CVETA, kako ne BDP nekih 2,3, 4 %. Aaaaaaa-jooooooj kuku. Prvo, to su pare napravljene u Srbiji ALI one ce biti IZNESENE iz Srbije, nisu srpske,. OndaK, da je i to i srpsko, a nije, sa tom stopom rasta od, AJDE 3%, sta ce Srbin? Ima kredit koji je 30% veci od sume koju je uzeo, a plata mu 30 000. Znaci za jedno 40 godina sa tom stpom rasta nas Srbin bi imao platu 100 000 dinara. Ali, nas Srbin ce za to vreme da LIPSHE!

      Dragi, glupi, neradni Srbi, ko vam je kriv kad necete da slusate vaseg PreCednika, koji vas voli vise od vas samih, koji radi sve za vas, dise za vas, i koji vam gradi buducnost koju vi NECETE. On zna da je vi necete, ali on zna da je to dobro za vas, i on vas tako usrecuje. On je NAJPreCdenik, tolKo e pametan da umesto vas zna i sta je vasa sreca. ZivLe reforme! ZiviJo PreCednik! ZivLa Srbija sa fontanom i Beogradom na Vodi! ZiiiiivLa!

  2. Ствар је много једноставнија него што изгледа.
    Оба су слабићи и пословно неписмени, не трпе оне који знају, протерују све ко се супротстави.
    Оба изигравају турчина Милоша Обреновића, а Његош са нама пева о Црном Ђорђу.
    Проблем је што у држави ништа не функционише, нема поштених професионалаца на кормилу било ког ресора.
    Убиће нас партије, страда народ и држава.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here