Tomislav Kresović: Predsednik vlade Srbije dr Zoran Đinđić nije ubijen zbog Kosova!?

Podelite:

Šta je istina oko ubistva dr Zorana Đinđića?

Predsednik vlade Srbije i nekadašnji lider DS dr Zoran Đinđić nije ubijen 2003 godine u političkom atentatu od pripadnika JSO zbog Kosova!.Logično pitanje je zašto bi ga izabrana grupa bivših pripadniak JSO koji su se borili za Kosovo, i na Kosovu i mnogi dali svoje živote ubili zbog njegovog zalaganja da se „brani“ Kosovo!To je zamena teza za stvaranje javnog mnenja u Srbiji kroz tabloide da slična sudbina preti i sadašnjem Predsedniku Srbije i lideru SNS Aleksandru Vučiću.

Zoran Đinđić kao anti-Haška meta ili…?

Predsednik vlade Srbije dr Zoran Đinđiđ stradao je pre svega što je Haškom tribunalu na Vidovdan 2001 godine isporučio bivšeg Predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.Motivi su i moguća isporuka Hagu bivših pripadnika JSO što je bio i povod za tz „štrajk“ pod oružijem i blokiranje auto puta kod Sava centra pripadnika JSO.Pored toga dr Zoran Đinđić je protiv sebe svoje politike imao Predsednika SRJ dr Vojislava Koštunicu, ali i delove bivšeg RDB kao i „unutrašnju zaveru „ u samoj vladi Srbije među svojim „kamaradima“.Kosovo kao državna tema nije bila primarna „agenda“ u radu vlade dr Đinđića već Hag,otvaranje Srbije prema svetu,privatizacije i odnosi sa susediima kao i polarizacija odnosa sa Crnom Gorom i sukobi sa DSS i dr Koštunicom.Lider DS i Predsednik vlade dr Đinđić je više nade polagao u nemačkog kancelara Šredera nego u vladu Toni Blera koja je bila lider u NATO agresiji na Srbiju 1999 godine i antisrpskoj britanskoj politici o Kosovu koja je imala svoje uporište i u vrhu DOS-a .Sada se iznose kao „senzacionalne „ informacije predlozi dr Đinđića tadašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru gde je ponudio moguće opcije.Po medija na osnovu arhive pokojnog predsednika vlade Srbije dr Đinđića istakanuto je da se pitanju Kosova mora pristupiti “bez odlaganja i na odgovarajućem nivou”, i ponudio sledeće opcije: “Prva opcija je federalizacija u kojoj bi Albanci i Srbi imali sličan status kao Muslimani i Hrvati u BiH. Ovo rešenje bi omogućilo dovoljno garancije Srbima da uživaju svoja prava u skladu sa samoupravom na Kosovu. Ovakvo konstituisano Kosovo bi imalo asimetričan status u odnosu na Srbiju – više od pokrajine, manje od federalne jedinice. Druga opcija, u slučaju da prva ne uspe, ugledala bi se na Kipar, sa teritorijalnom demarkacijom, ali nepromenjenim granicama. U ovom slučaju, Srbi bi organizovali svoj politički život uglavnom u severnom Kosovu. Treća opcija u slučaju da ove dve ne uspeju, biće promena granica sporazumom. U tom slučaju, srpska nacionalna zajednica bi dobila svoj deo teritorije”, ističe Đinđić. Poslednji je trenutak da pokrenemo odlučnu akciju“, navodi se u ovoj Strategiji..

Kosovo i Metohija u „drugom planu“

Ako pogledamo šta se dešavalo posle smrti dr Đinđića to je bio period državne politke bez Kosova kao prioriteta što je dovelo do martovskog pogroma albanskih ekstremista nad Srbima 2004 godine i „pasivnost“ vlade dr Koštunice i udvojena igra Crne Gore u okviru državne zajednice na čelu sa Svetozarom Marovićem.Onda dolazi 2008 godina i priznanje Kosova od većeg dela EU i SAD i pasivnost politike dr Koštunice kao predsednika vlade i Borisa Tadića kao Predsedniika Srbije.Nakon toga 2008 godine je koaliciona vlada DS i SPS koja krči put ka uključivanju EU u problem Kosova i potiskivanje rezolucije 1244SBUN.Kosovo i Metohija je sve dalje od rezlucije 1244SBUN i sve bliže Briselu koji teži da Srbija prizna državnost Kosova. Kosovo se ponovo vraća za i sto državne politike Srbije u vladama od 2012 do danas koje su vodili Ivica Dačić,Aleksandar Vučić i Ana Brnabić sa redukcijom ovlašćenja Srbije na Kosovu po rezoluciji 1244SBUN i realizovanju nepovoljnih i potpisanih rešenja iz Briselskog sporazuma.Kada se sve poveže dr Zoran Đinđić nije ubijen zbog Kosova,ali su strani faktori koji su uticali na državnu politiku Srbije, pre svega britanski,nemački i američki bili „saglasni“ da im Zoran Đinđić kao Predsednik vlade zadaje „domaće zadatke“,a da im je dr Koštunica najviše sličan Slobodanu Miloševiću.

Konzervativni i(li) real- politički Vučić?

Kada je reč o Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću on je nešto pragmatičniji u svojoj politici od dr Đinđića i dr Koštunice i nosi amalgame političke pragmatike i Miloševića, dr Đinđića i dr Koštunice i da je od svakog po nešto „pokupio“ u svom političkom i državnom „spinu“ i nastupu.

Tomislav Kresović

Podelite:

8 Komentari

  1. Konacno da neko kaze istinu i da se skine veo heroja i mucenika sa izdajnika Djindjidja.On nije ubijen zbog Kosova nego iz istog razloga zbog cega je ubijen Robert Kenedi koji je hteo da pusti niz vodu one koji su ga doveli na vlast.

    • Kako pronađe paralelu Nikola, ko bi se toga dosetio.Mora da si dobro prostudirao Kenedijevo ubistvo? A i Đinđića si vidim „ukapirao“.. e moj Nikola valja ti još čitati daleko ćeš dogurati !!!

  2. Djindjic je naneo sramotu i ponizenje cijelomSrpskom Narodu, na mnogo godina, kad je predao zakonito izabranof predsednika Srbije, na najsvetiji praznik Srpskog Naroda- Vidovdan. Bolesne ambicije za vlast su jadne.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here