Tomislav Kresović: Radioaktivni NATO “Milosrdni anđeo” nad Srbijom!?

Podelite:

Zavera ćutanja i dodvoravanje vlasti Srbije Zapadu

U maju 1999. godine Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujui , američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: Otrovi koje UN neće da vide”.Robert Parsons” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenuzirisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode. Robert Parson kaže da su se već u februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada. Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice “odsečeno” je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.– Misleći da ga ne čujem i ne razumem rekao je na nemačkom svom saradniku: “Ali oni mi ne veruju.” Uzvratio sam na nemačkom: “Naravno da vam ne verujem. Lažete!” – dodaje američki novinar.Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN kao da nije ni postojao.UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak bio da izradi “definitivni izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski ministar ekologije. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze. – Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a – tvrdi Robert Parsons. Tek posle velikog pritiska javnosti Amerikanci priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinuKad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.Te godine, Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.– Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima.
Opasno čutanje srpskih vlada od 2000 godine !?
Zašto su sve vlade SRJ i Srbije od 2000 godine do danas bile u „zaveri ćutanja“ oko učinka NATo agresije na Srbijom uz upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom .Bilo je potrebno dodvoriti se Zapadu,EU I SAD ali i NATO na putu Srbije ka EU.Ni jedna vlada Srbije od 2000 godiene do danas se ne oslobađa odgovornosti za ćutanje pred sopstvenom I međunarodnom javnošću zbog zločinačke misiej SAD I NATO . Tek nedavno Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže “ Nisam nikada sasvim verovao u sve terorije o osiromašenom uranijumu, da su za sve krivi oni koji su nas bombardovali, ali danas u razgovoru sa lekarima, iako su razlozi multifaktorijalni, svakako jedan od razloga za oboljenja je osiromašeni uranijum, javlja se kod dece čiji su roditelji oko devedesetog godišta. Da li ćemo uspeti da dokažemo to ili ne – ne znam, jer je dosta završilo u Ibru, Dunavu ili Crnom moru. Svi lekari misle da je to ostavilo značajne posledice. To je zločin bez presedana“,Predsednik Srbije je imao neke informacije o i kada je bio ministar odbrane,predsednik vlade ali kao član vlade Mirka Marijanovića 1998- 2000 godina. Teritorija Srbije, ali i Balkana je kontaminirana ne samo u toku NATO bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom, već i sve vreme zalivskih ratova počevši od 1990. godine, kada je on prvi put upotrebljen. A upotrebljeno je više od 3.000 tona osiromašenog uranijuma od čega oko 15 tona u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, gde je u ispaljenim nuklearnim projektilima bilo blizu šest tona uranijuma 235. To je dovoljno za konstrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu i koja je sadržala 35 kilograma uranijuma 235.

Itanijani progovorili?
Italijanski vojnici, koji su bili u misijama KFOR-a 1999. – žele da pokažu da postoji veza između municije koju je NATO koristio, njihovog boravka na Kosovu i bolesti koju imaju. Do danas je umrlo 300 italijanskih vojnika, 4.000 je bolesno, a osnovali su i društvo žrtava osiromašenog uranijuma na čelu sa bivšim pilotom Dominikom Leđerom. Istražna komisija italijanskog parlamenta objavila u februaru 2018 godine zaključak u kojem se navodi da „postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu, u Bosni, Iraku i Avganistanu“. Italiji su, inače, već donete 43 presude kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i Metohiji i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od posledica izloženosti osiromašenom uranijumu. Trinaest takvih presuda je postalo pravosnažno i oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili su milionske odštete. Za 78 dana akcije ’’Milosrdni anđeo’’ gađano je 112 lokacija u SRJ i izručeno između 10 i 15 tona osiromašenog uranijuma. Najviše bombi palo je na Kosovu i Metohiju
Genocid nad Srbijom- Sve se znalo već 2001 godine?
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr MIlan Jovanović- Baut“ 2013 godine pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto.Prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva za borbu protiv raka Srbije i jedini stručnjak koji je odmah posle bombardovanja upozorio na posledice delovanja osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi i životnu okolinuProf. dr Slobodan Čikarić rekao je tada da je na Srbiju bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma ili, pretvoreno u jedinice za radioaktivnost, 18.600 bekerela po stanovniku Srbije, uključujući i stanovnike KiM.- Dozvoljena godišnja količina je samo 80 bekerela. Kad i najmanja količina radioaktivnih čestica stigne u krvotok čoveka, tada može da izazove pojavu raka – naveo je on.Krenula je kampanja u Srbiji koja nije odmah dobila I podršku vlade Srbije .Srbija je posle bombardovanja 1999. večno zatrovana osiromašenim uranijumom, a država mora da oformi komisiju koja će to dokazati i tužiti NATO pakt, kaže za Informer prof. dr Danica Grujičić, naš eminentni neurohirurg.Ona otkriva da se osiromašeni uranijum tek raspada posle 4,5 milijardi godina, što znači da su nam zemlja i hrana doveka kontaminirani i da nas tek čeka epidemija karcinoma.Prema njenim rečima, Srbija se nikad neće oporaviti od dejstva osiromašenog uranijuma, a najteže posledice nam tek predstoje. NATO avijacija u naletima, prilikom bacanja bombi sa osiromašenim uranijumom, za 78 dana potrošila kiseonika koliko cela Srbija ne bi za 50 godina! Sasvim je jasno da je NATO imao nameru da počini genocid u Srbiji, i to im je i uspelo ako pogledamo i medicinske i ekološke podatke – dodaje prof. dr Grujičić.
Tomislav Kresović

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here