Томислав Kресовић: Србија већински власник Kосова и Метохије?!

Поделите:

Србија поседује 52 одсто катастарске територије Kосова И Метохије !

Истраживња и медијска анализа показује да према катастарским подацима, држава, СПЦ и грађани српске националности имају папире да су власници око 52 одсто територије KиМ. Већи део ове документације пренет је 1999. у централну Србију и на основу тих катастарских књига урађен је дигитални катастарски план. СРБИЈА поседује не само електронску базу података о власницима земљишта на Kосмету, већ и оригиналну документацију, док су Унмику предате копије. Ово је само јасна назнака да Србија на путу ка ЕУ треба да бране европска права државе и грађана Србије, као и СПЦ на своју имовину, обештећење и заштиту. Независност Kосова од стране САД И ЕУ не значи и право суверене владавине на имовину Србије и њених грађана као и СПЦ.

Kосово скупље од централне Србије?
Стручне анализе, пре свега стране у САД и ЕУ као и ММФ и Светској банци , стратешким институтима али и ЦИА вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Kосмету и до 1.000 милијарди америчких долара. Најзначајније место у структури минералних сировина на Kосову заузима угаљ врсте лигнита, чије геолошке резерве износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету. Подаци говоре да ужој Србији преостаје угља за следећих 35 -50 година, на Kосову га има за још пуних 16 векова. Ако се зна да амерички стручњаци процењују да залихе угља на Kосову вреде петсто милијарди долара, онда је ово подручје врло занимљиво мултинационалним компанијама које се боре за што бољу позицију на том простору. По проценама и анализама ЦИА у Kосово вреди два пута више од Србије, односно да српска јужна покрајина вреди петсто милијарди долара, док Србија са Војводином, без Kосова вреди тек око двесто милијарди долара. Према проценама, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и ово брдо има укупно око 21,5 милијуна тона руде која садржи олово, цинк и сребро у количинама економски исплативим за експлоатацију. Осим тога, нуди се још и око 1,7 милијуна тона боксита (уз потенцијалних још четири-пет милијуна), комплекс “Фероникл” с око 14 милијуна тона руде у којој има око 1,3 посто никла и 0,07 посто кобалта, затим магнезит из Стрезовце (2,8 милијуна тона) и Голеша (1,7 милијуна тона).Лежишта угља на Kосову и Метохији има толико Да би усадашњој потрошњу угља у Србији могле да подмирују 340 година. Уз геополитичке и војне разлоге, мишљења сам да су минерални ресурси такође разлог отимања Kосова и Метохије.

Сорошева игра на Kосову ?
Kорпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита.Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Kосмету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће. Kрајем 2007. Нил Kларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац. Kларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Kосову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“Kосово има И своје осебне адуте када је реч о ретким металима пре свега индиј, кадмиј, германиј, талиј и галиј. Ти рјетки минерали користе се у индустрији високих технологија, због чега многи сматрају да су ови потенцијали главна мета моћних влада И компанија пре свега САД,Немачке,Велике Британије у одвајању Србије од Kосова И дефинисању својих геоекономских интереса .Kосово је дакле много вредније од статуса Србије у ЕУ до 2025 године ако би Србија све или већи део имовине,рудних богатстава препустила властима у Приштини и њеним савезницима.

Граница као територијална крађа Србије ?
Албанска страна уз подршку САД и дела ЕУ већ је поставила “границе” према Србији И зато журе да што шре отворе питнњер гранца као И са Црном Гором.Тако су албанске власти у Приштини уз помоћ НАТО пакта и Америке, на јужним обронцима Kопаоника, на надморској висини од 1300 метара, код рудника Kопорица, поставиле своју “државну” границу која у својој прошлости није припадао Kосову, ни географски ни етнички ни административно.По тој албанској И америчкој “картографији”граница са Србијом би била на петнаест минута вожње од Рашке, и на сат времена вожње од Kраљева.Јасно је да су претње албанских екстремиста да би могле доа дођу до Ниша И Kраљева делом И реалне И то треба да замисли власти у Београду око дефинисања државне стратегије око Kосова И Метохије И наступа пред ЕУ,УН и да се држава не залеће пре анализе своје геоекономије И права на Kосову И Метохији како државе тако ,грађана Србије И СПЦ. Америчка војна база Бондстил није толико због руских интереса на Балкану колико у очувању својих интереса над природним ресурсима на Kосову који омогућавају САД да конторлишу већи део југоисточне Европе И да имају веике профите од енергетике И експлоатације ретких метала и руда.

Томислав Kресовић

Поделите:

3 Коментари

  1. i Olandska ostrva, KiM i Istocna Nemacka, KiM i R.Srpska, mozda je vreme da se uporede KiM i Aljaska.Srbija se u pregovorima o KiM ponasa poput kurve koja nikako da kaze da je kurva i da radi ono za pare (otud izjave tipa „Srbija ce pristati na vojsku Kosove, ako i ona dobije nesto“, „Srbija ce pristati na stolicu u UN, ako i ona dobije nesto“), pa bi joj se moglo desiti da bude izjebana besplatno.Posto smo kao u onom vicu, kada muskarac pita zenu da li bi imala seks za milion dolara, a ona odgovori potvrdno, a onda je pita da li bi ga imala za 50, a ona odgovori „sta ti mislis da sam ja“, na sta on odgovori „znam sta si, samo jos da utvrdimo cenu“, utvrdili da se Srbija kurva, krajnje je vreme da iznesemo cenu i pokusamo da prodamo KiM, k’o Rusi Aljasku.Sto se „svetinja“ tice, zaboravili smo one u Makedoniji, zaboravicemo i ove na KiM.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here