Зоран Грбић: Лепи Гром и Кукавица против Рокоа и Ане (не Брнабић)

Поделите:

 

Након свих потреса кроз које је Србија прошла у протекле три деценије, ко је могао да замисли да ће доћи дан кад је влада могла да падне због једне геј сликовнице? Људи су овде гинули на улицама у демонстрацијама против владе, тучени од полиције у безуспешним покушајима да промене разне политике које су овде вођене, одвођени су у затвор, прекидане им каријере…

Данас очигледно живимо у мирним временима – влада је могла да падне због једне обичне шарене књиге за децу, о животима Рокоа и Ане.

Премијеркин “најтежи дан“ је ипак прошао, понуђена оставка је одбијена и отворена геј пропаганда сад може да се настави међу предшколским нараштајем. Што не значи да пред владу нису били стављени и други, ништа мање тешки проблеми.

 

Отприлике у исто време, и поред увек будних чувара морала, у радну свеску за пети разред су се некако на превару провукла два стиха естрадне уметнице Цеце. Што је наравно, у недостатку других проблема, одмах алармирало читаву јавност, па је Цеца (Марина Туцаковић заправо) експресно избачена из свеске. На страну сад то што је пракса појављивања сличних текстова у школама на западу сасвим уобичајена, и на страну и то што је одмах поред Цециних стихова стајала и дубокосмислена нежна лирика Боре Ђорђевића: “Авиону, сломићу ти крила, да не летиш, она би ту била“. Она остаје, влада је одредила да је то уметност.

Али авај, таман кад смо сви помислили како је успешан посао владе завршен, појавио се нови изазов. На најмлађе Србије, оне којима су намењене само веселе шарене геј сликовнице, опет је дрско насрнула Цеца. У збирци задатака из књижевности нашли су се стихови песме “Кукавица“, Марине Туцаковић. И поред тога што су се дежурни чувари уметности, етике и морала нашли у ниском старту, све нас су убрзо умирили из Завода за унапређење образовања и васпитања. Цеца ипак није била ту да би завела младе нараштаје, затровала их шундом и одвела на погрешан пут турбе-фолка, него су њени стихови употребљени само да би се деци показало како не треба.

Одмах поред речи које она пева, стајали су стихови једног од највећих уметника и песника са ових простора, Зорана Костића, Лепог Партибрејкерс Цанета. Од деце се тражило да у стиховима препознају накнадно сугерисане поруке и тврдње, и да на основу датих одговора препознају песму која “задовољава критеријуме уметничког дела“. Није толико проблем што су те сугерисане поруке заправо учитавања аутора уџбеника и “навођење сведока“ (ђака) да верују у исто оно што и аутори виде. Право питање је одакле им уопште идеја да је одређивање уметности тако лако, и како је то уопште могуће на тај искључив начин, поређењем две потпуно супротне стилистике.

Какве год да су, све четири поменуте песме из уџбеника су за децу неупоредиво боље од сликовнице о авантурама Рокоа и Ане. Уместо што брани геј популацију од министра Ненада Поповића, премијерка Ана Брнабић би морала да претходно брани Устав Србије, у коме стоји јасна дефиниција брака. Све оно што је ван те дефиниције, а јавно се промовише као брак, аутоматски је противуставно. Ако је премијерка заборавила, Устав је она књижица са којом би сви требало да се сагласимо. Није тако велика, али је свакако значајнија од сликовнице коју она брани.

Ајмо сад сви заједно, ону уметничку, од Лепог Цанета: “Маријо, Мајко Божија, да ли видиш шта раде са твојом децом?“.

Зоран Грбић, Видовдан

Поделите:

7 Коментари

  1. А да су Марина и Цеца трансродне и србофобне,
    да ли би њихови стихови испуњавали уметничке критеријуме?

  2. Зашто нападати Цецу и песме које она само вокално интерпретира? Није Цеца ауторка уџбеника за школу. Проблем је у томе код нас данас: ко све објављује уџбенике, какви језички стручњаци бирају примере за децу и какви су то издавачи уџбеника и приручника за децу у Србији. Оставите Цецу на миру, она није ауторка ни стихова, ни уџбеника, нити је она директорка и главна уредница у издавачким кућама у Србији. Цеца није ни на челу Министарства просвете у Влади наше председнице Владе Брнабићеве.

  3. УВОЗ ДУПЛИХ МАМА И ТАТА ЗА СРПСКУ ДЕЦУ У СРБИЈИ МОЖДА ЋЕ ПОБОЉШАТИ ЦРНУ ДЕМОГРАФСКИ СЛИКУ!!!

    А овде се (у овом тексту) не обраћа никаква пажња ни каквим се језиком и писмом нуди српској деци ова сликовница. Горе од свега за црну будућност Срба, као Срба католика којих више нема) јесте чињеница да се не обраћа пажња што је језик Срба изједначен с хрватском варијантом тога језика и што се сликовница не објављује српским писмом, него писмом хрватске мањине у Србији, што је, на крају, и противуставан чин. Могуће је да је таква сликовница намењена хрватској мањини. И то би било у реду, али не могу се те сликовнице продавати родитељима српске деце. А то што се деци нуде по две маме и по два тате, можда је економски и оправдано, јер плате једног тате и једне маме у Србији ретко су довољне за живот, а камоли још и за школовање деце. Можда ће српској деци бити од помоћи ти увозни двоструки тате и двоструке маме!

  4. СЛИКОВНИЦА ПРОПОРЦИОНАЛНО ГОРА НЕГО ОНАЈ СТРИП „МИРКО И СЛАВКО“

    … А занимљиво је и то што је цртач ових сликовница нацртао дупло веће главе дечака и девојчице који имају по два тате и по две маме. То су и биолошки маме и тате на квадрат када су могли да „роде“ децу с двоструко већим главама од глава тих „родитеља“. Овакви цртачи нису били ни у времену стрипа „Мирко и Славко“ у комунизму. Они су бар имали пропорционално нормалније главе.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here