Градитељ (кривих) политичких мостова

У данас (18. мај) објављеном интервјуу листу „Политика“, под насловом „Изазивам Тадиђа на меч један на један“ – господин Милутин Мркоњић изнео је велику неистину. Претпостављам, у жељи да припреми бирачко тело СПС-а за коалицију са Демократском странком и Г-17 плус – рекао је да су Слободана Милошевића „у Хаг, поред Зорана Ђинђића, послали и Милан Милутиновић, и Војислав Коштуница, и Чедомир Јовановић …“

Истина је да је Слободан Милошевић изручен Трибуналу у Хагу 28. јуна 2001. године, на основу уредбе Владе Републике Србије. Војислав Коштуница се оштро супротставио том – по свему судећи – незаконитом чину, инсистирајући да се С. Милошевићу суди у Србији. Чињеница је и то да Војислав Коштуница, на основу оскудних уставних овлашћења председника СР Југославије, није могао да спречи то изручење.

Надам се да господин Мркоњић не мисли да је Војислав Коштуница требало силом да спречи изручење, и тиме рескира да изазове сукоб између Војске Југославије и полицијских снага Р. Србије. Отуда, његова „кривица“ у вези слањем С. Милошевића у Хаг, може једино да буде то што је поштовао уставни поредак, и није незаконит поступак спречио другим незаконитим поступком! Наравно, постоји још једна могућност – Милутин Мркоњић још не може да опрости Коштуници што је на септембарским изборима 2000. године – победио С. Милошевића. Па му саму ту победу, сам његов допринос у смени дотадашњег режима – „набија на нос“ као кривицу за потоње слање С. Милошевића у Хаг.

Но, мислим да речи Милутина Мркоњића и нису у функцији „истеривања правде“ и истине. Ради се о покушају да се у очима људи који и даље поштују С. Милошевића, изједначи Демократска страна и партија Чедомира Јовановића, са странком господина Коштунице. Да се, оно што присталице СПС-а сматрају прворазредним грехом, релативизује и пројектује на све релевантне партије некадашњег ДОС-а. И тиме пошаље порука бирачима – „шта има везе са киме ћемо у коалицију, Воја, Зоран и Чеда су се једнако огрешили о нашег бившег председника“.

Очито је намера М. Мркоњића да се подгрејавањем емоција, прикрије политички рачун заснован на реализацији личних интереса дела вођства СПС-а – рачун који је противан суштинским опредељењима те странке, и жељи њеног бирачког тела. Очито је намера да се припреми терен за пројектовани неуспех преговора са ДСС и СРС. Преговора, који се, стичем утисак, нерадо воде – због очекивања бирача СПС-а да се са тим партијама прави коалиција.

Имам утисак, да ће онда када се укаже згодна прилика, они лидери СПС-а који сматрају да ће их „топлије грејати“ европско сунце Бориса Тадића – исценирати неки сукоб са ДСС-ом или СРС-ом, или ће се наводно у нешто грдно разочарати! Тада ће, у „знак протеста“ формирати владу са ДС и Г-17+. И за тај тренутак „велики градитељ“ сада „подиже мост“, и покушава да припреми чланство и ниже ешелоне руководства СПС-а, као и симпатизере – за предстојећи шок. Ипак, надам се да целокупно воћство СПС није толико „менаџерски“ опредељено као некадашњи директор ЦИП-а, и да ће искористити шансу да колико толико оправда ранију политику СПС-а. Односно да неће по други пут, сада сопственом вољом и кривицом – „изручити“ С. Милошевића Хашком трибуналу!

Ако лидери СПС-а пруже подршку влади ДС и Г-17+, и нађу се у прећутној коалицији са ЛДП-ом – посредно ће се изјаснити у прилог тога да је и сама одбрана Косова и Метохије била грешка, да је и само противљење вољи САД било накарадно. Ако се одлуче за владу са ДСС и СРС, иако не могу да исправе грешке из прошлости – бар ће оправдати политику своје партије за одлучно противљење насилном и нелегалном издвајању јужне покрајине из састава Србије.

Мркоњић је изгледа одлучио, а ускоро ћемо видети шта мисле и други предводници СПС-а о томе – да ли се С. Милошевићу оправдано судило у Хагу?

Олга Јанковић Анђелковић