Једна од најзанимљивијих књига из моје младости јесте "Звјездани сати човјечанства" бечког Јеврејина Стефана Цвајга. Она је као неки каталог минијатура о великим историјским догађајима који су, на свој начин, промијенили свијет. У младост је то на мене оставило јак утисак. Али? када остариш, схватиш да било који догађај, ма како био незнатан, истински промијени историју, јер историја је само један дуг ланац од којег не може да се одвоји ниједна карика тако да најобичнија анегдота или крилатица може да буде одлучујућа за судбину земље. Ови догађаји, можда, у датом тренутку не промијене ништа, али им вријеме да значај који им у тренутку дешавања недостаје.

Возећи се трамвајем по Београду, послије изручења Слободана Милошевића Хашком суду, видио сам да на некој згради пише црним штампаним словима:
"Готов је".
Неко је испод тога црвеним словима дописао:
"Готови смо".

Истог тренутка сјетио сам се легендарног графита на зиду Сорбоне из времена студентских немира у Паризу 1968.године. Огорчен на земаљске ауторитете, који су младима онемогућавали зов непознатог и спектакл свијета, неки млади бунтовник написао је на зиду најчувеније школе на свијету Ничеову крилатицу: "Бог је мртав!
У потпису: Ниче. Касније је неко, у пролазу, испод те крилатице дописао:
"Ниче је мртав!" У потпису: Бог.

Бога у Француској званично не признају још од Француске буржоаске револуције од када је држава одвојена од вјере, а Ниче не би прошао чак ни да је Француз, јер је превише метафизички. Ауторитети. пролазе, али Француска остаје увијек с оне стране сваке сумње. У Србији, послије такозваних демократских промјена, долазе до изражаја они којима је све несумњиво осим Србије и Срба. Недавно, на Хрватској телевизији хвале либерала Чеду Јовановича да је најпопуларнији Србин у Хрватској, зато што, кажу, прича оно што се Хрватима допада. Угађати Хрватима јесте Сизифов посао будући да њих нико не може да задовољи колико су они задово-љни у својој глави. Хрвати су најхрабрији народ на свијету. Не по томе,што се никог не боје, већ по томе, што се ничег не стиде." (Јован Дучић).

Приликом свечаног откривања бисте генија из Смиљана, Борис Тадић, предсједник Србије, рекао је да је Тесла спона измеду Срба и Хрвата.Покајник "без портфеља".Изгледа да не зна да су Хрвати већ укњижили Теслу међу десет најзнаменитијих Хрвата у својој "тисућљећној повијести". Притом нису споменули да је Тесла и по оцу и по мајци Србин православне вјере. Легендарни Едмунд Хилари упитан зашто се попео на Маунт Еверест, одговорио је: "Зато што је био тамо." Не би нас изненадило да неки од наших "козмополита", у свом додворавању, клекне у Јасеновцу и извини се Хрватима "зато што су Срби били тамо".

Увијек је постојао антинационални елемент у историји свих култура. Сваки народ, који се одрекне вјере, аристократије и елите, производи такве отпатке, оцијењене тако са историјског становишта. Њихов успјех значи оставку нације у оквиру историје, не у корист мира већ у корист других. Свјетски мир је увијек једнострана одлука. Као награду за изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу србијански мондијалисти су за Србе на Космету добили само гаранције. Међународна заједница даје гаранције онима за које није предвидјела ништа друго.

Народ је јединство душе. Све велике догађаје историје нису извели, него су ти догађаји изазвали народе. Свако дјело мијења душу дјелатника. Графит на згради у Београду најавио је вријеме у којем више не доживљавамо историју него смо пустили да нас она мимоходи."Пети октобар" је на историјску сцену довео народ који је одлучио да буде објекат свјетске историје. "Свакаким гашењем нација фелашки (рајетински) свијет се духовно узвисује над историјом, коначно је "цивилизован", "вјечит је".

СЛАВКО ГАВРАНОВИЋ

Објављено у часопису Фокус