КОЈА ЈЕ ВЛАДА БИЛА ЛЕГАЛНА ПОСЛЕ НАМЕТАЊА ШУБАШИЋА?

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Ујесен 1943. године Дража је тражио да се из Лондона у земљу пренесу још два министарства - поред Министарство војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, коме је он стајао на челу - али јачање југословенске владе косило се са британским плановима. Лондон се већ увелико спремао да потпуно уништи легалну југословенску владу, како би њена овлашћења пренео на нелегитимне комунистичке органе. Др Божидар Пурић и други српски министри пружали су жесток отпор, па се ствар отегла. Радиограмом од 4. априла 1944. године Пурић је упозорио Дражу да њихов отпор по кључном питању - а то је било смењивање Драже са положаја војног министра - ускоро може бити сломљен. Пурићева депеша гласи:
Не верујте ништа што чујете преко радија... Ако дође до било какве комбинације без вас, као министра за војску, краљ и ја сматрамо да наставите у отаџбини, под геслом: «Краљ је заробљеник, живео краљ».1
Дража је 13. априла пренео упозорење свим командантима:
Строго поверљиво, на личност команданата. Краљ и влада су чврсто уз нас. Не попуштају ни у чему на притисак Енглеза. Краљ и влада поручили су нам да будемо истрајни у нашој борби. Ако буде радио Лондон објавио ма какву комбинацију у којој Чича није министар војске, будите сигурни да то није истина. Енглези покушавају на све могуће начине да се умешају у наше унутрашње ствари, али у томе неће имати никаква успеха. Победићемо нашом истрајношћу и одлучношћу и борбом против сваке тираније. У овом смислу припремите народ и војску.2
Пурић и српски министри нису попустили, па су Британци практично извели државни удар и силом сменили комплетну југословенску владу. За новог премијера одредили су предратног бана Бановине Хрватске др Ивана Шубашића. Како ни један министар није хтео да уђе у такву владу, то је Шубашић проглашен министром свих ресора.
Реагујући на пуч изведен у Лондону, Дража цивилну власт у земљи преноси на Југословенску народну демократску заједницу, коалицију политичких партија, нестраначких удружења и Равногорског покрета, која је у међувремену основана. Улогу владе тада преузима Извршни одбор Централног националног комитета Краљевине Југославије, а улогу скупштине Централни национални комитет Краљевине Југославије.
Уобичајена грешка је да се цела организација назива Равногорски покрет, чије формирање је окончано тек почетком 1944. године. Равногорски покрет је заправо настао као политичко крило непредатог дела војске, која је маја 1941. године продужила борбу под званичним именом Четнички одреди Југословенске војске, како је то било предвиђено предратним законима. Од јануара 1944. године Равногорски покрет постаје део Југословенске народне демократске заједнице. Дакле, једно су војне структуре (Југословенска војска, односно четнички покрет), а друго цивилне структуре (Југословенска народна демократска заједница, укључујући и Равногорски покрет).
Једини изузетак у оваквом реду ствари постојао је у Београду, где је још 1941. године поред Војног основан и Цивилни, односно Управни штаб, са људством спремним за преузимање власти приликом ослобођења. Али и тај београдски Цивилни (Управни) штаб стајао је под командом војске, тј. Врховне команде, док су 1. јула 1944. године све политичке структуре дошле под управу цивила, на челу са Извршним одбором Централног националног комитета. Дражин распис од 1. јула гласи:
Централни национални комитет проширен је према одлуци конгреса у Ба. Он је изабрао своје председништво и поделио се на одборе према природи послова. Сви политички и невојнички послови спадају у надлежност комитета. Следствено, судски, окружни начелници, обласни национални комитети и равногорски одбори имају се убудуће обраћати за објашњења и упутства само на Извршни одбор Централног националног комитета.
Сва упутства, прописи и наређења која изда комитет обавезни су за равногорске одборе и све наше грађанске власти. Шефови пропаганде добијају главне линије за пропаганду од Централног комитета. Ово доставити среским равногорским одборима, обласним националним комитетима где постоје, судским окружним начелницима, окружним и среским командантима.3
Све територијалне (позадинске) војне установе - корпусне, среске и друге команде, и даље су постојале, напоредо са цивилним одборима. Ове територијалне, као и борбене војне формације, биле су јаче од цивилних одбора, односно биле су им надређене. Дакле, Врховна команда је била надређена Извршном одбору Централног националног комитета, покрајински команданти покрајинским равногорским одборима, итд. Такав ред ствари требало је да важи до престанка ратног стања и укидања војне управе. У мобилизацијском прогласу од 1. септембра 1944. године, очекујући да ће неки градови ускоро бити ослобођени од Немаца, Дража, у вези с тим, наређује:
У заузетом месту одмах успоставити војну и грађанску власт, која ће продужити рад по законима који важе у ратно доба и на ратној просторији. Сво чиновништво државних надлештава и приватних установа има да остане на својим местима и продужи вршење своје службе под војном управом до даљег наређења. Све грађанске власти имају за дужност да у свему помажу војну власт и извршавају њихова наређења.4
У позиву на мобилизацију, издатом 30. августа, Дража се потписао као «начелник штаба Врховне команде и министар војске, морнарице и ваздухопловства». Претходног месеца, када су Британци силом уклонили југословенску владу у избеглиштву, са др Божидаром Пурићем на челу, постављајући хрватског бана др Ивана Шубашића за министра свих ресора, Централни национални комитет Краљевине Југославије, као највише политичко тело у земљи, одговорио је постављањем своје већ оформљене владе - Извршног одбора Централног националног комитета. Ова, сада једина легална југословенска влада, којом је председавао др Стеван Мољевић, задражала је само једног министра из састава Пурићеве владе - управо Дражу, јер се само он налазио у земљи.
Како Британци нису дирали Врховну команду Југословенске војске, то ни Централни национални комитет и његов Извршни одбор нису потезали то питање. Врховна команда, па и Дражин положај начелника штаба, оспорени су почетком септембра, када је «лондонски радио јавио да је потписан указ о укидању Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини». Дражина Врховна команда одговорила је: «То је још један од трикова лондонске пропаганде».5

ИЗВОРИ:
1 Политика, 29. октобар 2006. Фељтон према књизи Александра Бајта «Берманов досије».
2 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 181.
3 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 181.
4 К. Николић, Историја Равногорског покрета, књига 2, 359.

5 АВИИ, ЧА, К-301, рег. бр. 51-34.