Када новинари постављају питања фудбалерима, они по правилу започињу одговор: “Па добро…” Е, ја цу сада почети са глупим -“стварно”. Стварно нема више смисла да се свака интелектуална мизерија (част изнимцима) назива коментатором, аналитичаром, цесидовим или неким другим прогнозером, посебно што су многе припаднице женског рода себе прогласиле коментаторкама, аналитичаркама, колумнистицама. Све што је љепша то је“боља” аналитичарка, коментаторка. Када пишу и причају, износе наручене и добро плаћене, најчешће политички коректне, а неретко антисрпске ставове. Рећи ћете: “Ниси ми ни ти неки аналитичар, коментатор. Тачно. Али знам на концерту ко је виртуоз нпр. на виолини, а ко аматер. Значи да знам, када читам неки текст или слушам некога на РТВ, да ли је добар или лош. Ето, ја нисам аналитичар (иако сам имао и рубрике и колумне, а и учествовао сам на разним округлим столовима, трибинама, симпозиумима) али јесам чињеничар ( Facta loquuntur - fakta lokvuntur, цињенице говоре). А српске политичке чињенице су следеће:
Вођа социјалиста(на српском лидер, шеф) и Палме њишу гране, имају врло чврсте пословне односе већ годинама. Раде људи, тргују. Па шта? Тргују као и сви други. Њихач палми може та тргује и са ДС, јер му то гарантује Европа. Вођа ДСС-а није глуп, а да није сагледао ситуацију, развргнуо је љубав са ДС и Г 17 минус. Једноставно тај добри професор неће, иако нема потомство, да се стиди, односно некада у будућности пише о њему као о неким Богићевићима, Перићима и др.
Радикале бије глас да ни овом приликом неће власт, кажу “да хоће власт не би из Хага потекла изјава у сред преговора” за стварање парламентарне већине и формирања Владе, изјава која је изазвала анимозитет и код оних који су симпатизери радикала. Ако се искључиво служим чињеницама, требало би, у овом контексту, напоменути да су “демократе” још 11. у поноћ саопштили да су апсолутни побједници, а ко покуша да другачије мисли – закукаће му жалосна мајка.
Само у овој земљи у којој Предсједник не именује мандатара из странке која је добила највише мандата (79), што не значи да ће формирати Владу, али мора да га именује, јача су 3 мандата и 30.000 гласова. Иза 3 биједна мандата стоје САД, ЕУ, Русија, домаћи тајкуни и ко још не. Русија, да, да, Русија. Лавров је био јасан: “Србија је још давно могла потписати ССП, али боље икад него никад”. Са ким је вођа социјалиста разговарао у Русији?. Није ваљда ишао да разговара са бившом првом дамом Србије. Са својих 12 мандата унио је несаницу у милионе нас наивних несрећника, који смо мислили да овога пута неће бити проблема да се уједини патриотски блок. Ко је тај вођа ПУПС-а са5 мандата, који су вреднији од 79 плус 30 ДСС, НС. Шта - ко је? Осјетио паре као мачка џигерицу. Пензионеру се једном у животу пружа таква шанса.
Сваки чињеницар зна да су основна три стожера (не мислим на три стуба власти, извршну, судску и законодавну), када је држава у питању: Предсједник, предсједник Владе и предсједник Парламента. Предсједник државе би, да је правде, требао да буде вођа радикала, предсједник Владе водја ДСС и предсједник Парламента потпредсједник радикала. Ста са СПС, потпредседник Владе, ето није адекватно. На другој страни, сви знају да је држава, осим моралног и духовног посрнућа, до гуше у дугу (27 милијарди евра). Ако формирају коалицију, како да реализују обећања: повећање пензија, социјални програм, инвестициони и др. Ко ће бити министри непопуларних ресора (културе, просвјете и др.) који само троше, а ко ресора који држе паре у рукама. Рећићете нема пара. Да, нема. Биће ако Русија а можда и Кина одријеше кесу дају кредите и покрену инвестиције – “браца јесу браца, али кесе нису сестре”.
САД и ЕУ макар то знају. Неће одријешити кесу. Наредили су “демократама”да све обећају: између осталог, да ако буде потребно на леђима и у црним кошуљама пренесу, умрле, убијенеи оне који су извршили самоубиство, социјалисте у Алеју великана, а све под фирмом националног помирења. Вођа социјалиста већ годинама тражи то помирење. Међутим, дошао је у позицију познату у науци као Буриданово магаре (за оне који не знају ради се о Буридановом магарету које је трчало између два пласта, није окусило залогај сијена и на крају угинуло). САД и земље ЕУ управо желе да социјалисти нестану са политичке сцене Србије. Нема бољег начина него да направе коалицију са “демократама”. Једним ударцем две муве – еврореформска влада и крај социјалиста.
Неко це реци, откуд сада Руси у тој игри? То је право питање или питање свих питања. То је питање које заслужује аналитички приступ, а ја се бавим чињеницама. Очигледно је да Русе за сада не занима ко ће бити на власти и ста це бити са Србијом, да ли це Санџак и Војводина бити државе или не. Знају да је то давно одлучено,ко и гдје је одлучио, те да не могу помоћи ни одмоћи. Њих занима да ли це градити гасовод и нафтовод преко те територије. Процијенили су да им је испуњење тога циља сигурније са земљана ЕУ и њиховим изданцима “демократама”, који све слијепо извршавају, јер су у великим скандалима. На другој страни, ако уопште више има идеологије, Русима не одговарају ни радикалско-социјалистичке идеје а можда су љути на Србе још од 1948. године. У ствари, они модерним „проевропским“ и „патриотским“ Србима готово ништа не вјерују. Из генерације у генерацију преносе ту политичку сумњу невјерицу као сто Аустријанци с кољена на кољено преносе мрзњу према Србима.
На крају, ССП, бијело-жути шенген (шарене лаже у предизборним кампањама), Космет (“Србија има довољно демократског капацитета да се суочи са политичком реалношћу на Космету “, још прије годину и по изјави вођа демократа) и много штошта другог, немају благе везе са онима који воле да кркају и да њишу гране са укупно 8 мандата. Но све то очигледно није више битно. Све се политика у Србији данас свела на оно Нушићево “Српска децо не гините џабе, српска децо постаните бабе”.
