Економија и финансијска моћ: „Голдман-Сакс“ и циљ Групе „Билдерберг“
Пише Зоран Петровић Пироћанац (ИПС, Центар „Југоисток“)
Својевремени циљ Групе „Билдерберг“ за цену нафте на тржишту од 200 долара убрзано се приближава. Цена сирове нафте изазива панику у привредним круговима света, али треба знати да је „Билдерберг“ све ово одавно планирао. Један извештај године моћне финансијске групе „Голдман-Сакс“, од 5. маја 2008, предвиђа цену нафте од 150 до 200 долара по барелу у следеће две године. То је у складу са пројекцијама шире групације, којој поменута по утицају припада - Групе „Билдерберг“. Наводни смисао овог планетарног подухвата је притисак на средње класе смањивањем животног стандарда западног света. „Цена од 200 долара по барелу сирове нафте могла би заиста да се постигне за непуне две године, пошто раст понуде не успева да очува ритам раста потражње земаља у развоју“, сматра аналитичка група „Голдман-Сакса“ коју предводи извесни Аржун Н. Мурти, по писању „Блумберг њуза“.
Речи Хенрија Кисинџера
Аналитичари овог тима даље кажу: „Ова застрашујућа претња даљом експлозијом цене сирове нафте до чак 200 долара по барелу све је извеснија у наредних шест до 24 месеца. При том, тешко је предвидети финални врхунац цена нафте, као и трајање раста циклуса које преостаје“.
Група „Билдерберг“ очито овим најновијим потезима жели да повећа цену нафте до „пуцања“ стандарда живота средњих класа планете, тврде аналитичари попут Пола Џозефа Вотсона. Тако би Запад почео да тоне ка свету очајника, тзв. „четвртом свету“, а планетарне елите би постале још моћније и богатије, како политички, тако и финансијски.
Дискретни тимови око Групе „Билдерберг“ су заправо прави конзорцијум моћника политичког, финансијског, банкарског, универзитетског профила. На „Билдерберг“ скупа, који се одиграо у мају 2005. у Минхену, десио се у време када је барел нафте коштао само 40 долара. Током те конференције, сазнали су најупорнији трагачи за унутрашњим догађајима у „Билдербергу“, говорио је и један од чланова са вишедеценијским стажом, стара лисица др Хенри Кисинџер. Наводно је он тада изговорио својим колегама „како је елита одлучила да осигура да се цене нафте дуплирају током наредних 12-24 месеци“. И управо се то и догодило.
НАДМАШЕНА „ЗАДАТА“ ЦЕНА
Током „Билдерберг“ скупа у Отави, престоници Канаде, група се сагласила да покуша да досегне 105 долара по барелу пре краја 2008. године. Оваква информација с тешком муком је дошла до новинских истраживача који „роде мечку“ сваки пут када треба да дођу до новости из „света Билдерберга“. Занимљиво је да је „задата“ цена из Отаве, почетком јуна 2008, већ за 35 долара надмашена, досегла је 140 долара по барелу.
Све указује да се пројекат цене нафте од 200 долара по барелу убрзано остварује. Неки од аналитичара „Билдерберга“ су већ у ранијим приликама сигнализирали, уз пословично прећуткивање медија, како је права заклетва „Билдерберга“ да се оствари „постиндустријска револуција“. Подсетимо да је управо тај термин својевремено употребио и Хозе Барозо, председник Европске комисије и, наравно - члан Групе „Билдерберг“.
Вештачка несташица
Тако би нафтни шок са шпицом од 200 долара заправо представљао фабриковану превару нафтних компанија ради вештачког стварања несташице и повећања добити транснационалних картела нафте. А када се о њима говори, онда се првенствено мисли на америчке „нафташе“ познате и под именом Биг фоур (Chevron Texaco, ExxonMobil, British Petroleum, Royal Dutch Shell).
Паралелно, код Американаца још траје период тзв. Cheney Presidency. Чејнијева политика заснива се на обезбеђивању директне глобалне енергетске контроле, свих светских великих нафтних региона, као и великих поља природног гаса. Поменимо при том још једну важну чињеницу: у САД фирме владају државом, што изузетно погодује Групи „Билдерберг“ у остваривању планова, а зна се да су у њој све сами љути заговорници најтврђег капитализма драња коже грађанима (Средњи прст за новинаре). Њих уопште не занима социјална политика света будућности.
Оваква преварантска политика великих „нафташа“ постиндустријског Запада има и својеврсну историју. Њу је започео 1956. године М. Кинг Хјуберт, из компаније „Шел“, који је тада тврдио да је остало још само 1,25 трилиона барела сирове нафте. Та цифра је пређена још 2006. године и јасно је да би планета, по тим прорачунима Хјуберта, већ од 2007. требало да производи последње капи нафте.
Чињеница коју су аналитичари уочили је неспорна: у последње три године, цене нафте су готово у цент следиле планове „Билдерберга“.
