Србија није окренула леђа Русији

Константин Никифоров

Специјално за „Политику”
Москва, 13. јула – Неће бити никаквих револуционарних промена у односима између Србије и Русије, каже за „Политику” Константин Никифоров, директор Института за изучавање историје словенских народа Руске академије наука, некада Јељцинов „спичрајтер”, а данас један од најбољих стручњака за земље бивше Југославије. На питање, колико је реалан став појединих руских аналитичара који су формирање нове владе у Србији доживели као окретање леђа Русији, Никифоров каже:

– Уопште не мислим да је окренула леђа. Напротив, уверен сам да је Тадић био искрен кад је говорио о три стуба на којима ће се заснивати српска спољна политика – Брисел, Вашингтон, Москва. Сигуран сам да неће доћи до кварења односа са Русијом. То би уосталом, било глупо. Није згодно данас свађати се с Русијом, а нема ни разлога. Уосталом Русија ништа од Србије не тражи. Иако су неки екстремисти, углавном српски, говорили о евентуалном постављању руских база у Србији, Русија то никад није тражила.

Какви су, данас руски интереси у Србији?

– Не може се говорити о нарочитим руским интересима у Србији. Наши односи заснивају се на економским интересима и ја сам сигуран да ће и ова влада, као што би и свака друга, подржати гасни споразум и да ће га парламент ратификовати. Русија је за то веома заинтересована, али ништа мање није заинтересована Србија. Чак више, јер Русија, иако жели да диверсификује путеве гаса, може то да учини и заобишавши Србију, а вама је потребно сигурно снабдевање и јевтини енергенти. Русија ће увек бити заинтересована за стабилан Балкан и ја мислим да су за ово поколење сви ратови завршени. Посебне интересе, осим енергетских, за Русију на Балкану ја не видим.

Руски медији врло често Коштуницу називају „проруским”, а Тадића „прозападним”. Хоће ли то, ипак, изменити односе?

– Коштуница није русофил већ национално оријентисани политичар, а Тадић јесте оријентисан према Европи, али му је стало и до Русије. Он није „тера инкогнита” за нас и Русија ће сасвим лепо сарађивати с њим. Нова влада тежиће уласку у ЕУ, мада је питање колико ће то у новонасталим условима бити могуће. Надам се да ће стићи европске инвестиције у Србију, а верујем да ће и Русија инвестирати. Она сад има за то могућности.

Како оцењујете нову политичку ситуацију у Србији?

– Код вас се догодило нешто веома интересантно. Процес који је одавно примећиван, да је политички центар, персонификован у Војиславу Коштуници, који је сваког дана био све слабији, сасвим је изгубио своје место, а друге политичке снаге, које су све време еволуирале, постале су партије центра. Нова владајућа коалиција има сасвим умерен став према проблему Косова, није га признала и њен став о томе представља континуитет са претходном владом. Све партије у том новом центру су се прилично измениле – Тадић се дистанцирао од екстремних партија као што је Чедина, еволуирали су Николићеви радикали, који, иако имају проблем два лидера, ипак иду према центру. Ни социјалисти нису више на Милошевићевим позицијама. И они не желе више да буду комунистичка већ европска партија.

Ипак коалиција је састављена од бројних партија са различитим програмима, различитим предисторијама... Колике су шансе да она опстане четири године?

– Верујем да ће нова коалиција бити јача, чвршћа и да има све шансе да издржи пун мандат. Наравно ако не буде неких ванредних потреса. Улогу Коштунице који је био као путоказ – на коју он страну крене, тамо се формира владајућа коалиција, сада је преузео Дачић, и он ће подржавати Тадића до последњег тренутка јер му је то једина шанса да буде у власти. Све те бројне партије постале су партије центра, а Тадић више уопште нема озбиљну опозицију – Коштуници ће почети да се осипа чланство, отићи ће сви каријеристи, они који су увек тамо где је власт. Ни Николић није озбиљна опозиција, он је већ доказао да никако не може да досегне потребан број гласова да ступи на власт.

Други интересантан моменат је да Србија, иако је по уставу парламентарна република, скреће према председничкој. Цветковић је такозвани технички премијер какви су код нас били за време Путина. Догодиле су се озбиљне политичке промене – с једне стране промењен је центар, с друге, добили сте председничку републику.

Косово је било камен спотицања међу коалиционим партнерима у Коштуничиној влади. Каква ће бити његова даља судбина?

– Нажалост, о томе се може само нагађати. Ова ситуација ће потрајати. Независност покрајине је признало мање земаља него што се очекивало, али су међу њима најутицајније земље. Ако нова косовска власт буде паметна, неће дирати Србе на Косову, мада би могли да им затворе границу према Србији која је за сада прилично порозна. Без помоћи из матице, косовски Срби не би опстали. Надам се да се то неће десити. Јужне енклаве су, нажалост, изгубљене. Тамо су остали или ће остати, само старци, а они неће дуго.. Али за Север се треба борити. Не треба признати званично независност и ја сам сигуран да ни Тадић то неће учинити. Нова влада тежиће уласку у ЕУ, мада је питање колико ће то у новонасталим условима бити могуће. Надам се да ће стићи европске инвестиције у Србију, а верујем да ће и Русија инвестирати. Она сад има за то могућности. Косово ће остати рана на српском националном бићу, али ће губити актуелност и судбоносност за српског бирача.