Došao sam da kažem da sam svim srcem uz doktora Radovana Karadžića! Strada samo zato što je pravoslavni Srbin, što je sprečio još jedan genocid nad Srbima u Bosni i Hercegovini i što je presekao zapadne snove o hrvatskoj zastavi na Drini.

Na ovom mestu, kod velikog kneza Mihaila, pre ravno sto godina, Beograd i cela Srbija ustali su odlučno protiv austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine. Govorila su mnoga poznata imena srpske politike, kulture i nauke, među njima i Branislav Nušić i poznati istoričar Stanoje Stanojević. Bilo je to vreme u kome su srpski intelektualci istinski razumevali težnje i nevolje svoga naroda. Na čelu koncentracione Vlade Srbije tokom aneksione krize 1908/9, našao se čuveni naučnik Stojan Novaković, tada predsednik Srpske kraljevske akademije!

Srbija na raskršću
Srbija i ceo srpski narod, smrtno ranjeni i poniženi, nalaze se danas na sudbonosnom istorijskom raskršću. Već skoro 20 godina vodi se velika i odsudna borba, ne samo politička i vojna, nego još više kulturna, ekonomska i moralna. Nalazimo se na raskršću identiteta, nihilistički talas zahvatio je našu naciju. Sveopšta nacionalna, socijalna, ekonomska, duhovna i moralna drama žele se predstaviti kao uspešan put ka evroatlantskim integracijama!

Već odavno su austrougarski stratezi zaključili da se mora biti gospodar Srbije da bi se moglo biti gospodar Balkana. Zato je velika bitka sa okolnih srpskih zemalja preneta na ostatak Srbije. Ne žele samo da je vrate na granice Beogradskog pašaluka, već da je iznutra „duševno prerade“. Strani civilni komesari ušli su u naše škole i univerzitete, banke, novine, radio i TV kuće, u sve one ustanove iz kojih se može uticati na javno mnjenje, na društvenu i nacionalnu svest, na ekonomsko stanje nacije. Pišu novu srpsku istoriju - po metodološkim uzorima Haškog tribunala. Godine 2001. tadašnji ministar nauke, član rukovodstva Demokratske stranke, poslao je naučne projekte iz srpske istorije na recenziju u Bolonju - jednom stručnjaku tužilaštva u Haškom tribunalu. Žele da ubiju naše istorijsko pamćenje, da nas prikažu kao narod agresora i zločinaca i da tako u našem narodu izazovu osećanje stida i manje vrednosti samo zato što su Srbi.

Posle podele na „dve Srbije“, konstruišu još jednu srpsku podelu - na navodno evropske i antievropske snage. Izjednačavaju veliki kulturni istorijski pojam Evrope, koja je uvek bila srpski uzor, sa Evropskom unijom koja služi američkim interesima u Evropi.

Mi smo za Evropu koja nas razume i ne odbacuje, koja u nama ne vidi narod drugog reda, Evropu Getea, braće Grim, Viktora Igoa, Arčibalda Rajsa, ledi Pedžet, ledi Kaudrej i ledi Grogan (koje su tokom Prvog svetskog rata vodile u Londonu Komitet za obeležavanje kosovskog dana (Vidovdana)), Evropu de Gola, Harolda Pintera i Petera Handkea. Ima i danas u Evropi mislećih ljudi koji su nama.
Mi smo za Evropu suverenih nacija i država, za veliku ujedinjenu Evropu bez NATO, a protiv smo Evrope koja nas ubija, bombarduje, otima naše svetinje, ponižava i ucenjuje.

U Hagu se sudi srpskoj istoriji
Naša je dužnost da branimo istinu o nama, ne prikrivajući ni naše mane i ogrešenja. U Hagu se sudi srpskom narodu i srpskim državama. Sudi se srpskim istorijskim težnjama da kao i drugi narodi imaju svoju nacionalnu državu. Taj politički sud ima zadatak da prikrije stvarne zločince i nosioce velikog „udruženog zločinačkog poduhvata“ - zatiranja srpskog naroda u 20. veku. Evo samo nekih zločina koji bi trebalo da se nađu u optužnici na nekom objektivnom međunarodnom sudu:
-započinjanje oba svetska rata, pa i ovog neobjavljenog protiv Srba tokom i krajem 20. veka;
- masovni pokolji u Mačvi 1914. (nekoliko hiljada žena, dece i staraca ubijeno je u svojim kućama);
-nametnuta strašna srpska albanska golgota;
- stvaranje prvih koncentracionih logora u istoriji Evrope - logora za Srbe u Austrougarskoj i Nemačkoj tokom Prvog rata kao što su logori u Doboju, Žegaru kod Bihaća, Boldogasonu, Nađmeđeru (umrlo 5. 927 Srba), Aradu (umoreno oko 5.000 Srba). Od 2. aprila do 1. maja 1916. u logoru u Doboju umrlo je 643 dece (u Austrougarskoj je bilo desetak velikih i 290 pratećih logora za Srbe);
- spaljivanje Narodne biblioteke Srbije 1941;
-streljanje kragujevačkih đaka;
- genocid monstruoznih razmera nad Srbima u nacističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Prema enciklopediji Jugoslavije koju je objavio Leksikografski zavod u Zagrebu 1960. broj samo jasenovačkih žrtava premašuje 700.000 ljudi.
-razbijanje jugoslovenske države 1991. i direktno saučesništvo zapadnih i srednjoevropskih država u seriji građanskih ratova;
-morbidno satanizovanje svega što je srpsko;
-bombardovanje Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i SRJ, odnosno Srbije;
-blagosiljanje masovnog etničkog čišćenja Srba iz Republike Srpske Krajine i Kosova i Metohije;
- blagoslav unijaćenju i pokatoličavanju Srba preostalih u Hrvatskoj;
-nečuven presedan agresije na jednu suverenu zemlju radi podrške separatističko-terorističkom pokretu albanske manjine i konačno otimanje istorijskog središta Srbije i Srba. Od 1991. do 1995. bilo je 778 logora za Srbe: u Sloveniji 21, Hrvatskoj 221, BiH 336, od toga samo u Sarajevu 125.

Zar ovo nije veliki istorijski udruženi zločinački poduhvat protiv Srba? Preko Haškog tribunala zapadne sile nastoje da prikriju istorijski genocid nad Srbima, da zatrpaju Jasenovac i još jednom zabetoniraju sve jame i srpska stratišta od Klečke i sarajevskih Kazana, do Bratunca, Jadovna, Pakraca i Okučana.
Srbi nažalost brzo zaboravljaju i svoje ogromne žrtve, ali i svoje heroje!
Budimo hrabri i dostojanstveni, verujmo u sebe, negujmo znanja i vrline, budimo bez mane i straha, kako kaže pesnik.