др Владимир Умељић

МЕМЕНТО

поводом лишавања слободе Радована Караџића

Ово је један књижевни помен, доња поема је из моје збирке духовне поезије „Време метоха“, која је издата са благословом Архијереја Српске православне цркве а уводно отворено писмо тренутним властодршцима у мајци Србији је исто тако један књижевни помен српској способности да се најозбиљније баве сатиром и када им сатара најозбиљније пада на врат. Јер – ми увек идемо даље….

ОТВОРЕНО ПИСМО ВЛАСТОДРШЦИМА СРБИЈЕ

Амбасадори, заптије и аскери

Народни назив тренутно владајуће коалиције у Србији је, из познатих разлога, „амбасадорска“ а још се оклева – у недостатку проверљивих информација – са народним називом оних, који су управо узаптили првог и последњег слободно изабраног председника Републике Српске, др Радована Караџића – беху ли то заптије или аскери?

Стога молим одговорне политичаре у Београду за следећа појашњења:

1. Да ли они сматрају да су међународно-правне обавезе Србије према Хашком трибуналу директно или обрнуто пропорционалне ослобађајућим пресудама истог у односу на крвника Срба источне Босне, Насера Орића, и на крвника Срба Косова и Метохије, Рамуша Харадинаја?
2. Да ли је тачно да се од скоро, по проевропском правопису, мора писати „радован караџић“ и „Босански Муслиман“?
3. Да ли је у смислу тренутно актуелне political correctness примерено да Срби почну да поздрављају све и свакога извињењем због Сребренице, Јасеновца, Богородице Љевишке и Душановог града? Наравно – у име народа?
4. Да ли је довољно проевропски захтевати укидање само „геноцидне творевине“ Републике Српске и ставити Војводину и Рашку на интернет-лицитацију (e bay) или би томе требало одмах додати и београдски Врачар, нишки Чаир и, у првој линији, крагујевачке Шумарице?
5. Да ли ћу и ја бити узапћен и предат Хашком трибуналу, када сада себи дозволим да изговорим: „Рашо, брате, држи се, Твоје исписивање српске мученичке историје још није завршено…“? Подсећам још само на то, да сам већ поводом подизања оптужнице против Радована Караџића и Ратка Младића, половином деведесетих година, припадао првој четворици Срба света, који су се одмах добровољно пријавили за хашку оптуженичку клупу али да тај трибунал (тада) ни нас а ни пар хиљада Срба, који су се потом укључили у ту акцију није хтео (писмено потврђено).

Са проевропским поздравом,

окренут од мрачне прошлости ка светлој будућности,

која је пред нама (и која ће тамо вероватно и остати)

аутор

АЗБУКА ТРАЈАЊА
(мала компилација српске поезије)

Само данас може да се нада своме сутра,
за сутра тог сутра је данашње сутра већ јуче,
а за то јуче, само данас је то сутра

НА ЗИДУ ВРЕМЕНА
ПЛАМЕНА ПИСМЕНА,
КЛЕТВА СВЕТОГ КНЕЗА
БУКАГИЈЕ СЛАМА.

АДАМЕ, АВРАМЕ, АНЂЕЛИЈА, АНКА,

БОЖЕ МИЛИ, ЧУДА,
ЧУДА ВЕЛИКОГА.
КАД СЕ ОНО ШЋАШЕ
ПО ЗЕМЉИ СРБИЈИ…*

АНГЕЛИНА, АНА, АНДРИЈА, АЛЕКСА,

ДАНАШЊИЦА ПЛЕТЕ
СПОНУ СВЕВРЕМЕНА.
У ДАМЊАНА РУЦИ
БАРЈАК ПРАСЕЋАЊА

БИЉАНА, БИСЕРКА, БОГДАНЕ, БОДИНЕ,

РУЧИЦЕ, ЈАБУКО,
У МОМ КРИЛУ РАСЛА,
КРАТКО ВРЕМЕ ЗРЕЛА…
ГДЕ СИ ОТКИНУТА?*

БЛАГОЈЕ, БАТРИЋУ, БОГОСАВА, БРАНКА,

ЛАЗАРЕВА ГЛАВА
О СНОВИМА СЛОВИ.
ШТА ЈЕ ГЛАВА ЦАРА
СПРАМ ХЛЕБА, ИГАРА?

ВИДАЧЕ, ВОЈИНЕ, ВЕРА, ВЕСНА, ВИДО,

КО НЕ ДОШО, БРАЋО,
НА БОЈ НА КОСОВО,
ОД РУКЕ МУ; СЕСТРЕ,
НИШТА НЕ РОДИЛО.*

ВУКИЦЕ, ВОЈМИРКА, ВУЧЕ, ВЕЉКО, ВАСО,

ЗАР ПРОШЛОСТ АВЕТНА
А СВЕТЛА БУДУЋНОСТ?
ТО ШТО АВЕТИЊА,
ВАЗДА ЈЕ НЕВРЕМЕ.

ГОРДАНА, ГОРИЦЕ, ГОЛУБЕ, ГАВРИЛО,

КОМЕ ЗАКОН ЛЕЖИ
У ТОПУЗУ СТРАШНОМ,
ТРАГОВИ МУ УВЕК
НЕЧОВЈЕШТВОМ СМРДЕ.*

ГВОЗДЕНЕ, ГРГУРЕ, ГРЛИЦЕ, ГОРАНА,

ГДЕ ОСТАДЕ СРЦЕ
ЈЕДНОГ ДАВНОГ ВУКА,
ОНО, КОЈОЈ ПУШКА
СВАКА УБОЈИТА?

ДОЈЧИНЕ, ДУШАНЕ, ДАНИЦЕ, ДРАГОЈЛА,

АКО БАРЈАКТАРУ
ПОДАРЕ ЕВРОПУ
ИМАО СИ, ВУЧЕ,
РАШТА ПОЖИВЕТИ.*

ДУШИЦЕ, ДРАГАНА, ДРАЖО, ДИМИТРИЈЕ,

ВРЕМЕ, НИКАД БЕДЕМ
ВЕЋ ВОДА НАСУШНА,
ПРОШЛОСТ СВЕТОГОРСКА,
БУДУЋНОСТ ТРАЈАЊА.

ЂУРЂИЈАНА, ЂУРЂА, ЂЕНАДИЈЕ, ЂОРЂЕ,

КРСТАШКА ОПСАДА
ХИЛАНДАРСКОГ ВРЕЛА
У ХИЉАДУ МАГЛИ
САМОСАГОРЕЛА.*

ЂУРАШИНЕ, ЂУРЂЕ, ЂУРЂЕВКА, ЂУРЂИНА,

КОЛЕВКА ЈЕ ПРАЗНА,
ПЕЛЕНА ПРЕЧИСТА.
ОД БИСЕРА ГРАНА
ЗАТАВЉЕНА СТРАНА.

ЕВИЦЕ ПРАМАЈКО, ЖЕНО ПРАГРЕШНИЦЕ,

ИГРАЈУ СЕ МОМЦИ
НА СРЕД ЗЕМЉЕ СЕРБСКЕ,
НИСУ ДЕЦА НАША,
КОЦИ И КОНОПЦИ.*

ЖЕЛИМИРЕ, ЖАРКО, ЖИВОМИРКА, ЖИВКА,

НА ПАСЈИМ ГРОБЉИМА
ВРЕМЕ УКИНУТО,
ВАТРА СА ВРАЧАРА
КРАЈПУТАШЕ ЗОВЕ.

ЖИВАДИНКА, ЖЕЉКА, ЖИВОЈИНЕ, ЖИВКО,

У ПО ЦРНЕ НОЋИ
БЕДНИ ПАША СКОЧИ.
ЖИЖАК ДРШЋЕ, ЧИТА
СТРАВУ САНКА С ЛИЦА..*

ЗАГОРКА, ЗЛАТИЈА, ЗВЕЗДАНЕ, ЗОРАНЕ,

ЈУЧЕ НАМ ЈЕ ДАНАС,
ДАНАС НАМ ЈЕ СУТРА,
СУТРА НАМ ЈЕ ЈУЧЕ,
ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА.

ЗДРАВИША, ЗЛАТАНЕ, ЗОРИЦЕ, ЗВЕЗДАНА,

СИЛНИ МАРКО, ЗАШТО
ОРЕШ НАМ ДРУМОВЕ?
НЕ ГАЗИТЕ, ТУРЦИ,
СРПСКЕ ОРАНИЦЕ.*

ИСИДОРЕ, ИВО, ИКОНИЈА, ИВКА,,

ЗЛОСЛУТНИЦЕ ГРАКЋУ,
СОВУЉАГЕ ШИШТЕ,
ОД ЈУНАЧКОГ МЕСА
ГОЈЕНИ ГАВРАНИ.

ИЛИНКА, ИВАНКА, ИГЊАТЕ, ИСАЈЛО,

ПОРАНИЛА МЛАДА
КОСОВКА ДЕВОЈКА.
НА ПОЉЕ СЕ СПУШТА
СУЗОМ ВИНО БЛАЖИ.*

ЈЕФИМИЈА, ЈЕЛО, ЈАБЛАНЕ, ЈЕВРЕМЕ,

ПИШИ КО ШТО ЧИТАШ,
ЧИТАЈ НАПИСАНО,
СЛЕПИ КОД ОЧИЈУ
БЕСЛОВЕСНО БЛЕЈЕ.

ЈАКША, ЈЕРЕМИЈА, ЈЕВРОСИМА, ЈАСНА,

ШТА СЕ БЈЕЛИ ТАМО,
ПО ГОРИ ЗЕЛЕНОЈ?
АЛ’ ЈЕ СНИЈЕГ ПАО,
АЛ’ СУ ЛАБУДОВИ?*

КАЈИЦА, КОМНЕНЕ, КРУНИЈА, КОСАРА,

ЛЕВОМ РУКОМ НОСИ
ОДСЕЧЕНУ ДЕСНУ.
ТОПУЗ У ЛЕВИЦИ
У ДЕСНИЦИ ПЕРО.

КОСОВКА, КОШТАНА, КОЈАДИНЕ, КРСТО,

ЂЕВОЈЧИЦА БЕРЕ
ПЕЛЕН ПО ПЛАНИНИ
МИМОХОДИ ДРОБНУ
РАСЦВЕТАЛУ РУЖУ.*

ЛЕПАВА, ЛЕПОЈКА, ЛАЗАРЕ, ЛАБУДЕ,

СВИ СУ ИЗБРИСАНИ
ИЗ СПИСКА КОМАНДЕ.
ЖАЛ ЗА ЖИВОТ СЛУТИ
ПРЕВРЕМЕН ПОЧИНАК.

ЛЕОНТИЈЕ, ЛУКО, ЛЕПОСАВА, ЛЕЛА,

БИТИ КАДАР СТИЋИ -
РАШТА НЕ УТЕЋИ,
ВЕЋ НА МЕСТУ СТРАШНОМ
С МИРОМ ПОСТОЈАТИ?*

ЉУБАНЕ, ЉУБИША, ЉУБИЦЕ, ЉИЉАНА

ПРИВРЕМЕНО ОВДЕ,
СВЕВРЕМЕНО ГОРЕ,
ПРЕВРЕМЕНО УВЕК,
БЕЗВРЕМЕНО ДОВЕК.

ЉЕПОСАВА, ЉУБО, ЉУТИЦЕ, ЉУБИНКО,

ВОЛИМ С ДРАГИМ СВОЈИМ
ГЛОГ ЗЕЛЕН ЗОБАТИ,
С ЛИСТА ВОДУ ПИТИ,
НО С НЕДРАГИМ БИТИ.*

МАРИЈА, МИЛЕВА, МОМЧИЛО, МИЛОШЕ,

ЈАДОВНО НАМ КОНАК
ЧЕМЕРНО НАМ ЧАРДАК.
ЗУРЛА НИКАД ФРУЛА,
НИТ СПАС ТУЂИ БАРДАК.

МИЛУТИНЕ, МАРКО, МИЛИЦЕ, МИРЈАНА,

ВУКАШИН КЛЕПАЧКИ
ДУШУ ОПАСАО -
САМО ТИ, ДИЈЕТЕ,
РАДИ СВОЈ ПОСАО.*

НОВИЦЕ, НЕБОЈША, НАСТАСИЈА, НАДО,

КУД ОДОШЕ СТРАЖЕ,
С ОНЕ ГОРЕ РАВНЕ,
ГДЕ ЈЕ СЛЕПИ ГУСЛАР,
ВИДЉИВОСТИ ДАВНЕ?

НЕВЕНА, НЕДЕККА, НЕМАВА, НИКОЛА,

МАРШИРАЛА ЈЕДНОМ
СРПСКОГ КРАЉА ГАРДА
БЛАГОСЛОВ ЈОЈ ДАЛА
ЈЕДНА ДРУГА ПРАВДА.*

ЊЕГОВАНЕ ТУЖНИ,

ЧАСТ ЈЕ ВАЗДА БИЛА
ПОЧАСТ ОДБАЧЕНА,
ПРИСТАТИ УЗ ВЕРУ
ОДБИТИ ВЕЧЕРУ.

ЊЕГОСЛАВЕ БРАТЕ,

НЕВЕРА ТИ СЕДИ
УЗ ТВОЈЕ КОЛЕНО.
ПРСТОМ У ГР’ОЦЕ,
СПАСИМО БАР ВИНО.*

ОЛИВЕРА, ОЛГА, ОБРАДЕ, ОГЊЕНЕ,

ОЛУЈА ЗАТИРЕ
ПУСТОГ КРАЈИШНИКА,
НЕВИНОГ ВЕРНИКА,
ЗАБОРАВЉЕНИКА.

ОБРЕНЕ, ОСТОЈА, ОБРЕНКА, ОЗРЕНКА,

ЈАДНА ЛИ ЈЕ ЗЕМЉА
С ДУШОМ ПОДНО СТАСА,
СВЕЗАНОГ КАМЕЊА,
РАЗВЕЗАНИХ ПАСА.*

ПРОДАНЕ, ПРЕДРАЖЕ, ПЕЛАГИЈА, ПРАВДО,

ГОДИНЕ НАМ БЕЖЕ
РУЖИБАБЕ ТУЖЕ
ЗАСЕДЕ СЕ МНОЖЕ
МИНУТ СЕ РАСТЕЖЕ.

ПАРАСКЕВО, ПАВО, ПАВЛЕ, ПЕТРЕ, ПЕТКО,

НЕ ЛУДУЈТЕ, ТУРЦИ,
ЗАР ВИ, ПА У ПРАВУ?
НЕ ПРИЗНАХ ЗА ОЧИ,
ЗАШТО БИХ ЗА ГЛАВУ?*

РАВИЈОЈЛА, РОСО, РАДОВАНЕ, РАТКО,

ПРЕДАЈМО, НЕ ДАЈМО.
ПРОДАЈМО, НЕ ДАЈМО.
ПОДАЈМО, НЕ ДАЈМО.
ИЗДАЈМО, НЕ ДАЈМО.

РАДОМИРЕ, РАСТКО, РАДМИЛА, РОКСАНДА,

ВОЖД СРБАЉА КЛИКЋЕ,
НА СРЕТЕЊЕ ЗОВЕ.
КО ДА КУТА ЗМАЈА
СПАВАЋИВА НАЂЕ?*

СРБОЉУБЕ, САВО, СИМОНИДА, СМИЉО,

ЧУДНИХ ЛИ ВРЕМЕНА -
ХАМБУРГЕР-ШАЈКАЧА,
КОКА-КОЛА-ЈЕЛЕК,
КЕЧАП-АНТЕРИЈА.

СУНЧИЦЕ; СЛАЂАНА, СТЕФАНЕ, СТРАХИЊА,

ДАНАС НАМА КАЖУ,
ДЕЦИ ОВОГ ВЕКА,
ДА СМО НЕДОСТОЈНИ
ИСТОРИЈЕ НАШЕ…*

ТАНКОСАВА, ТОДО, ТАНАСКО, ТОДОРЕ,

СТОМАК ЗАБОРАВНИ
СВАКОДНЕВНО ИШТЕ.
ЗАБОРАВНА ГЛАВА
ТУЂЕМ ЈЕ БУЊИШТЕ.

ТОПЛИЦЕ, ТРИВУНЕ, ТИЈАНА, ТОМАНА,

ХАРАЧ, РАЈО, ХАРАЧ,
ХЉЕБА, ГОСПОДАРУ,
ТВОЈ ХАРАЧ ОБЕСНИ
НИ ТЕБИ НЕ ТРЕБА.*

ЋИРИЛО И ЋЕТКО,

КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ
АЗБУКОМ ВЕНЧАНЕ,
ПИСМЕНОСТ НЕ СМЕТА
БУДУЋНОСТИ СВЕТА.

УГРИНКА, УГЉЕША,

НИ ПО МИЛОМ БАБУ,
НИ ПО СТРИЧЕВИМА.
ШАРАЦ ВИНО ПИЈЕ,
КРАЉА МАРКА СНИЈЕ.*

УРОШЕ, УБАВКА,

ГЕНОЦИД - СРБОЦИД
ХОМОЦИД - ФРАТРИЦИД,
ГЛАВА - ДУША - СНАГА.
ВЕРА - ЉУБАВ - НАДА.

ФИЛОТИЈЕ, ФИЛКА,

ДА ЛИ ЋЕ СЛОБОДА
УМЕТИ ДА ПЕВА
КО НО ШТО СУ СУЖЊИ
О ЊОЈЗИ ПОЈАЛИ?*

ФЕМИЈА, ФИЛИПЕ,

ВРЕМЕ НЕ ПРОТИЧЕ
СВЕ ЈЕ УВЕК ДАНАС
ПРОШЛОСТ ВЕЧНО ТРАЈЕ
СВАКО СУТРА ВЕЋ ЈЕ.

ХРИСТИВОЈКА РАНО, ХРАНИМИРЕ ХРАНО,

БОЉЕ ТИ ЈЕ, СИНКО,
ОСТАТИ БЕЗ ГЛАВЕ,
НЕГО СВОЈУ ВЕЧНУ
ИЗГУБИТИ ДУШУ.*

ХРИСТИФОРЕ БАБО, ХРАНИСЛАВА НАНО,

КАДА ГОРИ САВА
ГОРИ ЧИТАВ НАРОД
И БИБЛИОТЕКА,
САДАШЊОСТ ДОВЕКА.

ЦВИЈАНЕ, ЦВЈЕТИНЕ, ЦАНО, ЦМИЉО, ЦОЈКА,

КАД КНЕЗОВИ НИСУ
МНОГО РАДИ КАВЗИ,
ТАДА ДИЖЕ ЧЕЛО
СИРОТИЊА РАЈА.*

ЧЕДОМИРЕ ЧЕДНИ, ЧАСЛАВЕ ПРЕЧАСНИ,

ЈУЧЕ ПОСТА ДАНАС,
ДАНАС БИВА СУТРА,
СУТРА БИЋЕ ЈУЧЕ,
ДАНАС ЈУЧЕ СУТРА.

ШЋЕПАНЕ И ШПИРО,

ИЗ НОВИХ ФРЕСАКА
СТАРА ТУГА ВЕЈЕ.
НИЈЕ СВЕ ПРОПАЛО
КАД ПРОПАЛО СВЕ ЈЕ.*

ШАНО ОД ДУКАТА…

(* У ову азбуку српског времена су уткани - незнатно прилагођени - поетски драгуљи народних предања, П.П. Његоша, М. Бећковића А. Шантића, И. Мажуранића, Б. Миљковића, Р. П. Нога)

http://dijaspora.wordpress.com