Слика кавкаског рата у немачким медијима

(или - слика Руса у медијима Запада)

Од почетка војне агресије Грузије (има близу пет милиона становника) против малобројног народа Јужне Осетије (броји свега 70 000 становника), па до данас овај догађај јесте ударна вест свих светских новинских агенција. Пошто су информације толико обимне, ограничићу се само на то, што говоре о том сукобу најутицајнији медији Немачке. Једним словом, превешћу све оно најбитније што су последњих дана говорили најважнији листови и телевизијске станице ове земље.

Првих дана ратног сукоба на Кавказу владала је мала неодлучност, па и збуњеност. Разлог је био очевидан. Сви веродостојни извори говорили су да је Сакашвили наредио војне операције, дакле, да је он агресор. Са друге стране, послушни политичари у Немачкој и Европској Унији знаду веома добро, да је службени Вашингтон Грузију прогласио као «светиоником демократије» и «најбољим примером поштовања слободе штампе, те људских и мањинских права». Холбруk, најпознатији србофоб, за Сакашвилиај је казао да је «пример истинског демократе и генија». У том смислу је 11 августа на немачкој ТВ-«n-tv» говорио «експерта за Русију» («Russlandsexperte») Дирк Емерих (Dirk Emmerich). Човек може да му се диви само у једној ствари. Како је мајстор у извртању чињеница. По Емериху, «Руси су главни кривци за овај сукоб.» Једино што има у довољној мери јесте мржња према Русима и Русији. На истој линији био је и шведски дипломата Карл Билд, такође познати србомрзац и заљубљеник у Бушову политику. Као што је током НАТО-бомбардовања марљиво понављао америчку верзију рата против Србије, исто је тако оптужио Русију, да је «Москва главни кривац за овај рат» и да има «много разумевања за грузијску страну».

Угледан лондонски дневни лист «Индепендент» 11 августа пише из пера Сигела мало другачије: «Наши политички вође криви су за бројне грешке почињене годинама у дипломатији, у стратегији и геополитици. Као прво, слово је о Сакашвилију. Спомиње се његово школовање на Харвардском универзитету, као да му то одмах даје гаранције да је способан да доноси разумне судове. Сакашвили може да сада у своју одбрану тврди, - због оптужбе да је његова неодговорност криминала, - само један аргуменат. Пред судом он би се могао да одбрани само тако да се утврди да је луд. Дакле, где су били Западне дипломате, када су запараву били дужни да Сакашвилију обуку лудачку кошуљу и да на његов рачун упуте оштре речи критике? Запад је морао да скрене пажњу Сакашвилију, да ће његова акција имати последице и да ће Грузија бити та, која ће морати да се суочи са њима. Можда Запад не би успео у том убеђивању Сакашвилија, али би било вредно да су ипак покушали. Други проблем јесте следећи. Већина Грузијаца убедили су сами себе, да су они чланови НАТО-пакта, да би онда ми са Запада бранили њихову слободу, раме уз раме са њима и то на грузијско-руској граници. То је глупост. Цела та прича о приступању Тбилисија у НАТО-пакт само је охрабрила грузијски авантуризам. Сакашвили је из тога закључио, да му је дозвољено да некажњено провоцира Русију. Руси су, међутим, закључили, да је дошло време, да га уразуме и да му одрже лекцију. Да је Запад претходно подучио Грузију у вези битних чињеница живота, не би дошло до ове несреће. И већина становника Тајвана хтела би да буду независни од Кине. Но, чињенице говоре друго. Ни Грузија, а ни Тајван не могу да слободно воде своју спољну политику тиме што ће да пишу Божић Бати, какве су им Божићне жеље. Током времена становници Тајвана су разумели политичку реалност... Недавно смо добили незавинсо Косово. Ако је Косово незавинсо, зашто онда да то не буду Јужна Осетија и Абхазија? Влада Путина-Медведева далеко је популарнија код Руса него што су заједно влада Буша и Брауна код Американаца и Британаца. Ми можемо у овој ситуацији да урадимо мало, да позивама на умереност, на прекид ватре и тако редом. Грузија мора да се припреми да одустане од борбе за Јужну Осетију, а такође да се вероватно помири са чињеницом да ће изгубити и Абхазију» (The West must share the blame for war in Georgia. By Matt Siegel at the Roki Tunnel, North Ossetia. The Independent, 11 August 2008 http://www.independent.co.uk)

Берлински дневни лист «Велт» од 13 августа 2008, са обимним текстом пише да је «Грузија позвала Међународни суд у Хагу и пребацила је Русији, да је сровела насилно протеривање становништва у Абахзији и Јужној Осетији. Суд је потврдио, да је стигла тужба Грузије...Русија и Грузија договорили су се да ступи на снагу примирје. На основу грузијске жеље, из формулације је избачена реченица о «будућем статусу Абхазије и Јужне Осетије» током будућих међународних преговора. А Медведев је наводно пристао да се уважи ова жеља Грузије», како је изјавио Саркози. Медведев је, међутим, нагалсио, да мора да се води рачуна о жељи становника Јужне Осетије и Абахзије На састанку 26 држава НАТО-пакта у Бриселу подржали су Тбилисија у погледу суверенитета и територијалног интегритета Грузије. Обећали су Грузији, да ће је мало касније примити у НАТО. Све државе НАТО-пакта осудиле су «несразмерну употребу силе» од стране Русије и изразиле су своју солидарност са Грузијом», како је изјавио генерални секретар НАТО-а Шефер (Die Welt, http://www.welt.de/ Berlin, 13 August 08)

Берлински дневнили лист «тац», који је традиционално близак политичкој партији «зелених», од 13 августа заступа ово мишљење: «Да Грузија постане члан НАТО-а данас изгледа мало вероватно. Пре него што је Грузија кренула са својим трупама против Јужне Осетије, добила је дозволу од Бушове владе. Јуче је поново НАТО показао, да је овај војни савез од 27 држава беспомоћан, подељен и неспособан да делује. Током припремних разговора у НАТО-централи у Бриселу сазнали смо да су се за осуду Русије залагали пре свега САД, Пољска и балтичке државе. Праг и Будимпешта такође су подржале амерички предлог. Но, већина НАТО-чланица, под вођством Немачке и Француске, хтела је да избегне да се Русија осуди у тако оштрој форми. На седници НАТО-а, која је била затворена за јавност, сазнаје се, да су се многи дипломате тих земаља сложили, да за ескалацију сукоба на Кавказу кривицу сноси и обећање НАТО Тбилисију, да ће ускоро постати члан НАТО-а. То је охрабрило Сакашвилија да крене у још оштрију реторику против Москве, Јужне Осетије и Абхазије. За војну акцију Сакажвили је, а онсову НАТО-дипломата, последњих месеци примио «бројне сигнале подршке из разних западних и источних држава Европе и из Вашингтона и Лондона. Ови дипломати полазе од тога, да је Бушова влада или подценила опасност могуће руске војне интервенције, или је свесно ушла у ризик. На недавном састанку НАТО-држава у Букурешту, пре свега су се Немачка и Француска успротивиле скором чланству Украјине и Грузије (ANDREAS ZUMACH, 13 August 08. http://www.taz.de)

Такође у «тац»-у од 13 августа 2008, јавља се дописник из Варшаве и коментарише присуство пет државника источноевропских земаља у Тбилисију: «Овде је на делу акција солидарности пет европских држава са Грузијом. Независна република на Кавказу постала је жртва руске агресије. А то није први пут у историји. Овиме је Русија показала своје право лице. Због тога смо ми веома жалосни», изјавио је председник пољске државе Лех Качински. Присутни у Тбилисију били су и председници Литваније и Естоније, Адамкус и Илверс, те председник владе Летоније Годманис. Њима се придружио Јушченко. Целу акцију је организовао Качински. Пољски министар спољних послова Сикорски прво је био против, али се онда и он придружио групи. Пет државника је пропустил ода спомене, да је Сакашвили био тај, који је умарширао у Јужну Осетију. А нису ни казали, да су грузијски војници пуцали на «мировни руски батаљон. Качински је предложио свој пакет мера за Грузију. Но, Саркози није у добрим односима са Качинским, јер Пољак да ратификује Лисабонски уговор. Качински има подршку Буша (13 August 08. http://www.taz.de)

Један од најутицајнијих немачких дневник листова, конзервативни «ФАЦ» преноси интервју са председником Естоније Илвесом (Toomas H. Ilves). Ево најзанимљивији делови из изјаве председника Илвеса: «Руске трупе су умарширале на грузијски териториј. То је илегални акт агресије. Како је могуће да Европска Унија потпише уговор о стратегиском партнерству са Русијом, која бомбардује градове у суседним државама. (http://www.faz.net. 13 August 08. Frankfurter Allgeimeine)

Такође у ФАЗ-у (Frankfurter Allgemeine) од 13 августа јавља се кореспондент из Вашингтона Матијас Риб (Matthias Rüb): «Грузијци су верни савезници Вашингтона. У Грузији се налази 130 америчких војних саветника и инструктора и они за сада остају у Грузији. 170 америчких цивила и њихове родбине напустиће авионом Грузију...У питању је јавна тајна, да је Вашингтон политички и дипломатски тренутно више зависан од Москве, него Москва од Вашингтона. Сједињене Државе пате од високе цене нафте, државни дефицит је достигао регордну висину и државни дугови и дажље расту. Са друге стране, москва профитира као главни снабдевач Европе са енергијом, као и од високе цене гаса и нафте и Русија тако постаје међународна финансијска сила. Запад такође треба Москву због иранског атомског програма.... Вашингтон треба Русију и у борби против ширења нуклеарног материјала, те у борби против исламског екстремизма. Русија је показала да поново може да оживи своје војно присуство на Куби, где су стационирани руски бомбардери дугог домета, као и радарски уређајина Куби, који би могли да се поново укључе...Вашингтон је због свих тих слабости присиљен да уз помоћ дипломатије тражи партнерство са Русијом (http://www.faz.net. 13 August 08; Frankfurter Allgeimeine - F.A.Z.)

Рупрехт Поленц (Ruprecht Polenz), Председник спољнополитичког одбора Немачког бундестага (Vorsitzender des Auswärtigen Ausschusses des Deutschen Bundestages), dao je danas jasnu antirusku izjavu, koju su prenele sve немачке телевизијске и радио станице, истичући у први план чињеницу, да «Абхазија и Јужва Осетија јесу део грузијског државног територија», те је на „основу те чињенице савршено јасно, да је Русија агресор“.

«Шпигел-онлине» (SPIEGEL ONLINE) од 13 августа 2008, из пера својих новинара Гатмана, Мајриц и Зонбергер (Florian Gathmann, Annett Meiritz und Heike Sonnberger) посвећује свој коментар «рату речима и сликама». Сведоци смо и немилосрдне «пропагандног битке, која бесни свом жестином у интернету, а укључени су блогери, хакери и то као војници компјутерског рата...Грузија је јавила у понедељак, да су рсуки тенкови кренули на Тбилиси. Но, у уторак увече око Тбилисија није могао да се види никакав траг руских тенкова. Напротив: Руски председник објавио је конац офензиве... «Три непријатељске новине треба да се више бојимо него хиљаду бајонета», наводно су то речи Наполеона... Ана Најштат, директор московског бироа «невладине организације «Human Rights Watch» изјавила је: «Забрињавајуће је утицај државне пропаганде и немамо могућности да дођемо до поузданих инфромација».Најштат је сада у Јужној Осетији и има задатак да оповргне руску пропаганду. Многегрузијске веб странице нису више доступне. Криви су наводно руски хакери. Влада Естоније најавила је да ће у Грузиј уда пошаље компјутерске спацијалисте, који ће имати задатак да помогну Грузији у сукобу са Русијом. Године 1992 и 2006 становници Јужне Осетије гласали су на референдуму за независност, но Запад то није признао. (13 August 2008; http://www.spiegel.de)

Други прилог «Шпигел-онлине» (SPIEGEL ONLINE) од 13 августа 2008 бави се темом «САД прете Русијом са међународном изолацијом. Расте забринутост да дође до новог «хладног рата» између Русије и Запада. ...Како је Сакашвили дошао на власт, издави за наоружање Грузије су нагло порасли. 2003 годиен Грузија је издавала на наоружање 24 милона амричких долара, а 2006 78 милиона амер, долара. САД је критиковао Шеварнадзе, јер Сједињене Државе су одавно започеле «хладни рат», јер намеравају да инсталирају ракете у Чешкој и Пољској...Шеварнадзе је критиковао Сакашвилија, да је неспреман упао у Јужну Осетију и тиме починио «велику грешку» (www.spiegel.de/politik/ausland/0,1518,571727,00.html)

13 августа 2008 г., среда, такође у «онлајн-шпигелу» пише Кристијан Неф (Christian Neef). Први човек Русије Путин постигао је свој циљ на Кавказу. Грузија је дестабилизована. А Запад ће морати да немоћно посматра, како његов савезник Сакашвили буде изгубио власт.

«Шпигел је такође пренио из «Росијске газете» интервју Горбачова. Ту је Горбачов критиковао САД, јер «је стварно Грузија почела рат, јер је Сакашвили сигурно рачунао са подршком Запада. ...Корен ове трагедије лежи у одлуци грузијских сепаратиста, да 1991 године узкину аутономију Јужне Осетије. То је био кобан потез Грузије. Полсе агресије Грузије на Јужну Осетију, Русија је морала да реагује. Грузијска армија била је припремана од стране стотинe америчких војних инструктора.. Хуманитарна катастрофа у Јужној Осетији била је готово прећутана, игнорисана (http://www.spiegel.de/politik/ausland/0,1518,571584,00.html, преведене из "Rossiyskaya Gazeta". А енглеска верзија објављена је у америчком листу Вашингтон пост» - "Washington Post")

Кратак закључак из ових неколико новина јесте следећи. Што се више спуштамо идемо „са врха пирамиде“, дакле, од водећих политичара и шефова великих медијских редакција више „у народ“, то су веће симпатије према политици Русије. Ето само неколико најзанимљивијих блогерских прилогаса лондонског «БиБисија» од 13 августа 2008: «Грузија да је напала Јужну Осетију је тако лоше изведено, као кад би Мексико напао Аризону, како би заштитио своје грађане. Остаје нам само ово питање: Да ли су Грузјјци глупи људи, или их је неко наговорио да то ураде??? (Wednesday, 13 August, 2008, 07:59 GMT 08:59 UK; http://www.bbc.co.uk/worldservice/)

«Грузијски председник требао би да добије мање простора у медијима, јер је он починио злочине и то пре него што је рат и почео. Ако Суд за ратне злочине у Хагу жели да буде праведан, Сакашвили би требао да се појави у Хагу, Greg GULIAN, London

«Ово није «грузијско-руски сукоб», већ је неравноправан рат између Грузије и Јужне Осетије, где је Русија била једина земља, која је пружила помоћ жртвама. Чудно, да сада из «невладиних организација, као «USA ID» или «Human Rights» ништа не говоре (13 August, 2008, 07:51 GMT)

Западни политичари били су недавно препуни одушевљења, када су подржали одузимање териториај Србиоји и признали су незавинсот Косова, а сада су сами сведоци последица своје сопствене неодговорности. Огромна већина становништва Јужне Осетије не желе да буду у саставу Грузије. А да није било руско армије, Јужна Осетија би била од стране Тбилисија угушена у крви (Lidia, Bradford 13 августа 2008 г., среда, 07:46 GMT)

«НАТО није само главна претња Русију, него и целом свету. То је криминална војан алијанса и мора да се укине“, Андреј, Москва, 13 August, 2008, 07:44 GMT)

Русија треба да чува своје границе и не сме да дозволи Европи, САД и њиховим савезницима да нанесу штету Русији. САД је симбол терора. Русија мора да се супростави Америчкој хегемонији и да поново добије свој изгубљен понос и моћ (...S.A.Hasan, New Delhi, India,13 August, 2008, 07:43 GMT)

У лондонском дневном листу «Индепендент» (The Independent), од 13 августа 2008 г., јавља се Мат Сигел (Matt Siegel) и то из главног града Јужне Осетије. Наслов прилога гласи: «Радост и благодарност у земљи да је сада део Русије. А у самом чланку стоји следеће: «Синови који су се борили, сада су поново са својим мајкама. Старији становници који су провели дане стишњени у подруму, сада уживају на сунцу. Они грле један другог, да су уопште остали живи, а народ кога они сматрају као своје ослободиоце, то су – Руси. Када су се појавили руски тенкови и камиони на улицама, оно мало цивила који су остали у Цхинвалиу непрестано су довикивали руским војницима «благодаримо вам, хвала вам». Неки од среће плачу, а други поздрављају...За људе у Јужној Осетији, Руси су спасиоци Један становник Цхинвалија, Плијев, стар 62 године рече: «Варвари! Погледај што су урадили са нашим градом. То је грузијска демократија. Да није било Руса, ми би сви већ били мртви.» Највише се у ужној Осетији чују две речи: «Грузијци» и «геноцид». «Видео сам грузијског војника, како је бацио гранату у подрум, који је био пун жене и деце», каже бесно Сармат Чкохредов, 28 година стар и додаје: «Млади људи су побегли, али жене и старци нису могли да беже и били су убијени од стране Грузијаца као пси.

Прилози блогера у «Индепенденту» такође су веома занимљици. Има их стотине. Изабраћу само неке:

«Шокирајуће је, да амерички медији извештавају о овом рату тако погрешно. Али, какав би одговори био САД, да је рецимо Куба напала Доминиканску Републику? (13. Aug 08, The Independent)

Ми видимо да се НАТО усуди да се бори само против ненаоружаних људи, на пример, против ирачке деце. Да ли ће НАТО да ратује против наоружаног Ирана? Никада. Ја мислим да је Сакашвили лудак“, Вељко, Београд, 13 August, 2008, 07:30)

Сакашвили је сувише веровао САД-у, НАТО-у и Западу. Он је поверовао, да САД неће дозволити, да Русија одбрани своје интересе. Он је преценио САД и његове савезнике. САД не могу да истовремно владају Афганистаном, Ираком, Палестином, Газом и Ирнаом (Турска, Цорум, 13 август 08, 07:30 GMT)

Зашто лондонски «Бибиси» врши цензуру. Тај медији није пренео што други јесу....Америка је снабдела Грузију оружјем и плаћеницима и Грузија је почела рат и етнички очистила, док нису стигли Руси и зауставили Грузију (john smith, 13 August, 2008, 07:19 GMT)

Једностраност медија Запада према Русији и Кини јесте скандалозно. У нашем добу информација запад ризикује да постане неважан, јер људи су све боље информисани и њихов начин информација иритира људе са којима сам разговарао. После много година више нећу да слушам «Бибиси»-вести (Dave Masterson, Pretoria, South Africa, 13 August, 2008, 07:18 GMT)

Да упоредимо војну акцију Грузије против Осетије. Србија је угушила побуну Албанаца на Косову. Америка и НАТО су зато 78 дана бомбардовали Србију и присилили Србију дао се одрекне део свог територија...Двоструки стандарди проузрокују рат!! (Mike P., Chicago, 13 August, 2008, 05:48 GMT)

Зашто сви осуђују Русију???? Ја сам из Јужне Осетије и ја сам био сведок догађаја и могу да кажем да је народ Јужне Осетије благодаран руским војницима, јер су они зауставили бомбардовање Цхинвалија од стране Грузинаца. Видео сам сопственим очима како су грузијске трупе убијали људе. Нису имали милости ни према деци и старијим људима. ЈА ВОЛИМ РУСИЈУ. (13 August, 2008, 05:47 GMT)

И шта је урадила Грузија? Кренули су у напад как оби узели Јужну Осетију. И шта су очекивали од Руса? Уосталом, ја не могу да се сложим са неким, ко ме први удари. Ако ме одарис, треба да си спреман и да примиш двоструко више батина (daniel, Bangladesh, 13 August, 2008, 04:52 GMT, http://newsforums.bbc.co.uk/nol/thread.jspa?sortBy=1&forumID=5212&start=15&tstart=0&edition=2&ttl=20080813092309#paginator)

Уместо закључка. Из ових блогерских коментара упода у очи једна чињеница. Готово сви прилози од стране муслимана јесу проруски. Тиме се показује као исправна стратегија Русије, да не дозволи да је Вашингтом увуче у рат против ислама. Муслимани као свог непријатеља виде пре свега у Вапшингтону, Ираелу и Лондону.

Либерални, утицајни недељник «Цајт» из Хамбурга од 14 августа 08 доноси на првој страни, - као да је реч о булеварском дневном листу, - крупним словима овај наслов: «Руска опасност за свет». Овакав тон у једном немачком реномираном листу последњи пут се чуо пре педесет година, током «хладног рата». Немачки народ тако очевидно, судећи по реакцији блогера, не мисли. Но, немачки народ и Европљани уопште се мало питају, већ политичка и медијска елита Европске Уније, а она је, као што и овај догађај показује, послушни егзекутор политике Вашингтона. САД отворено најављује «изолацију Русије», а то значи повратак «хладног рата». Америка свим силама жели да спречи привредну сарадњу Русије пре свега са Немачком, Француском и Италијом. Истински самостална, јака Европа могла би да постане озбиљна конкуренција Америци. Вашингтон свим средствима настоје да спречи привредни и политички успон Европске уније. У томе има пуну подршку Пондона, те три мале балтичке државе и Пољске, али и не мали број немачких политичара такође подржава Буша и његову антируску политику.

У овом пропагандном рату Русија је по мени могла далеко више да се позови на пример двоструких стандарда и ту у првом реду да говори о Србији. Од руских дипломата само су Сергеј Лавров и Виталиј Чуркин у неколик наврата споменули бомбардовање Србије. Мислим да би Русија далеко више морала да игра на српску карту и да непрестано указује на 78-дневно бомбардовање Србије од стране НАТО-пакта. Не верујем да Америка постаје свесна цене коју ће морати да плати за оно што је урадила Србима. 78 дана бомбардовали су Србе, народ са мање од 10 милиона становника. Америка и НАТО имају 400 милиона становника. Америка је могла слободно, некажњено да се перверзно иживљава над немоћним противником. Где су ту били слободни медији Запада? Шта су радили борци за слободу, на пример «лекари без граница» чији је истакнути члан био Кушнер? Где је био «Хелсиншки одбор за људска права»? Бомбардовали су и српску телевизију РТС. Нико да на Западу протестује. Зашто? Да ли је Русија бомбардовала телевизију у Тбилисију? Није. А та телевизија већ годинама шири патолошку мржњу према свему руском. Medvedev je propustio da zahteva od Sarkozija i Kusnera, da Gruzija mora da u svojim medijima da prestane da siri jezik mrznje prema Rusiji.

Руси су само пет дана водили своју акцију, САД 78 дана бомбардовали Србију! Да ли је Медведев сувише брзо пристао на предлог Кушнера и Саркозија? То ће да одговори будућност. Мој је утисак, да ће свет да тако брзи пристанак Медведева да протумачи као слабост Русије.

Америка је двојици генерала Репубилке Српске дала ганранциије и – ухапсили их. Једног су ухапсили у Бечу, док је био члан делегације Републике Српске. Замислите да је Русија приликом преговора ухапсила Сакашвилија и још неколико грузијских генерала и ставила им лисице на руке и то у присуству Кушнера, који се последнњих петнаест година прославио демонизацијом Срба! Прилично је тешко надати се да ће се Сакашвили кад-тад наћи пред судом, али постоје све основе да се подигне оптужница за злочине против човечности. Треба прикупити доказе; петак, 15. август 2008, још се више појачава пропагандни рат Запада против Русије. У њему предњаче Вашингтон и Лондон. Све више се стиче утисак, да је Медведев деловао брзплето, наивно. Наредио је руској армији да после пет дана прекине војне операције. А шта је добио? Изгледа мало, скоро ништа. Главни посредници, Француска, нису уопште неутрални. Француска по први пута после 1945 води потпуно проамеричку полилитику, захваљујући двојици кључних људи у Паризу: Саркозију и Кушнеру. Зар је руска влада то заборавила? Док је водила војне операције, Запад ју је поштовао, а сада упиру прстом у Москву и галаме: «Москва се не придржава уговора!» Чињеница јесте, да је Русија изгубила медијску иницијативу, коју је имала на почетку рата. Шта даље? Или да Русиај каже, да договор са Саркозијем више не важи, јер да Грузија крши примирје, или да се војно сасвим повуче из Грузије. Но, тада се поставља питање. Зар су животи руских војника тако јевтини? Вашингтон је почео да бомбарудје Србију због 24 убијена албанска терориста, а Русија већ после пет дана пристаје на мир са Тбилисијем, премда су Грузијци убили и ранили стотину руских војника и убили близу две хиљаде грађана Русије!

Немачки медији, као и уопште медији на Западу углавном говоре да је у питању војни сукоб између Русије и Грузије. Међутим, постоје гласови, истина малобројни (барем у оним најутицајнијим, такозваним «main stream media»), који мисле нешто другачије, комплкесије, ван црно-беле шеме. Тако је бивши немачки канцелар Герхард Шредер (Gerhard Schröder) у недељнику «Шигел» (Der Spiegel) од 18 августа 2008 изјавио Следеће: «За садашњи рат крива је Грузија, која је извршила инвазију на Јужну Осетију. Ову чињеницу не би смели да игноришемо....Сем тога, свако зна, да се у Грузији налазе војни саветници из Сједињених Држава. Ја нисам никада држао да је њихова активност у Грузији нарочито паметна идеја и било би веома чудно, да ови амерички војни експерти нису имали никакве информације у вези предстојећег војног напада Грузије на Јужну Осетију. Јер у том случају, или су они били крајње непрофесионални или су их Грузијци изиграли, а то је сваком тешко да поверује у такву причу. Ја полазим од тога, да нико у Москви није имао интерес да дође до војног сукоба. Русија има довољно својих унутрашњих проблема које ваља да се реше, а пре свега питање корупције и злоупотреба власти. Русија има много недостатака и ја сам о свему томе говорио више пута. О томе такође јавно говоре и Медведев и Путин....Но, не ваља да сметнете са ума и фактор који се зове амерички ракетни систем у Пољској и Чешкој. По мом мишљењу, Запад је у својој политици према Русији починио озбиљне грешке. Ја не делим мишљење неких политичара са Запада који говоре о «руској опасности». Такво гледање има веома мало везе са реалношћу....Између Запада и Русије постоји међусобна зависност. Не постоји ниједан важан проблем у светској политици или глобалној економији који може да се решава без Русије. Овде мислим на Иран, Северну Кореју и Блиски Исток. Москва је ратификовала Протокол из Кјота (the Kyoto Protocol), а Вашингтон није. А када је у питању политика извора енергије, само нереални људи, фантасти, могу да верују у идеју, да Западна Европа може да буде независна од руске нафте и природног гаса. Са друге стране, Руси требају поузданог партнера који ће да купује њихов гас и нафту. Ја не видим, због чега би сада дошло у питање немачко-руско «стратегијско партнерство». Због рата у Грузији сигурно не. Међусобна зависност ствара међусобну сигурност. Рус Олег Дерипаска поседује десет одсто акција у немачкој фирми «Хохтиф» (Hochtief). И многи други руски милијардери инвестирали су у немачку привреду или се спремају да то ураде. Ја верујем, да је то добро за немачку привреду да странци инвестирају, а то подразумева, наравно, и Русе. Не видим какве то везе има са ратом у Грузији? Без обзира какву ће улогу да игра у будућности организација ОБСЕ (OSCE) у решавау конфликта, једно је сигурно. Мисија ОБСЕ не може да почне, а да Русија не да свој пристанак. Сем тога, ја сам против тога да немачки војници буду стационирани на Кавказу и то због наше историје и улоге на том подручју током Другог светског рата. Меркел (Merkel) и Штајнмајер (Steinmeier) одиграли су позитивну, мудру улогу на састанку НАТО-а у Букурешту у априлу ове године. Замислите ситуацију, да смо Немци, као НАТО-држава, били присиљени да војно интервенишемо у корист Грузије и једног очевидног коцкара и авантуристе, а то је недвосмислено једини начин како има да опишемо Сакашвилија. Грузија и Украјина има прво да реше своје домаће проблеме и те земље су још веоам далеко да их реше. Мислим да су изгледи Грузије да сада постане члан НАТО још слабији него пре овог сукоба и зато сам изненађен недавном изјавом генералног секретара НАТО-а, који тврди супротно.»

Берлински дневни лист «Ди Велт» (http://www.welt.de) од 18 августа 2008 примећује: «Док се савезни канцелар Ангела Меркел стала јасно на страну Грузије, ранији канцелар Герхард Шредер види у Сакашвилију главног кривца за конфликт. Због тога је доживео оштре критике од стране владајуће странке ЦДУ (CDU). Спољнополитички портепарол те странке Екарт фон Кледен (Eckart von Klaeden) напао је грубо Шредера, да је постао «најпроминентнији глас Москве у Немачкој („Schröder ist mittlerweile die prominenteste Stimme Moskaus in Deutschland.“). Шредера је такође напао и шеф ЦСУ партије Ервин Хубер (Der CSU-Chef Erwin Huber), јер да Шредер тиме слаби позицију Запада, јер ко ради за Газпром, треба боље да убудуће код руских тема ћути („Wer für Gazprom arbeitet, sollte künftig bei Themen, die Russland betreffen, besser schweigen“). И генерални секретар ФДП Дирк Нибел (FDP-Generalsekretär Dirk Niebel) такође је готово истим речима жестоко напао Шредера.»

«Ди Велт» (Die Welt) од 20 августа 08 пише: «Министар спољних послова САД Рајс (Rice) штро је упозорила Русију, да би могла да буде међународно изолована. Русија је повредила договор који је сама потписала са Европском унијом. Један од најоштријих критичара Москве јесте бритиански министар иностраних дела Дејвид Милибанд (David Miliband). Он је оптужио Русију, да није одржала реч.»

Данас је репортер БиБиСија (BBC) из Москве разговарао са «војним екпертом из Москве Певелом Фелгенхауером (Pavel Felgenhauer). Фелгенхауер је оптужио да «Русију да се на Кавказу понаша као фашисти током Другог светског рата, као Хитлер. Москва је крива за тај сукоб.» Уредник из централног лондонског БиБиСи-студија захвалио се на овом интервјуу из Москве и додао «На жалост, мало је таквих Руса као што је Фелгенхауер. Већина Руса подржава политику своје владе.» Оставимо по страни да је та оптужба Фелегенхауера цинична, јер је управо руски народ био највећа жртва фашизма и нацизма, па зато Фелгенхауерова оптужба делује крајње неумесно и увредљиво.

Сличан став Фелгенхауер заступа и у америчком интернет часопису «Ђејмстаун»: «Касно увече 7 августа 2008 године Јужниосети и Руси започели су да са тешком артиљеријом бомбардују грузијска села која се налазе близу главног града Јужне Осетије и тиме су провоцирали Сакашвилија, да нареди општи напад на Јужну Осетију.» Часопис у коме је објављен прилог Фелгенауер, односно вебсајт јесте: http://www.jamestown.org/authors_details.php?author_id=352