Borislav Borović: Za ideale (slobodnog tržišta) ginu budale!

Podelite:

Liberalno tržište je poteklo od zemalja zapadne Evrope i SAD i teorijski gledano, ono „ne podnosi“ bilo kakva ograničenja. Međutim, kada se počne gubiti primat i konkurentnost u odnosu na neke druge zemlje, pioniri u stvaranju i zagovaranju liberalnog tržišta se ne libe da antitržišnim merama isključe konkurenciju, posežući za ograničenjima koja zabranjuje čak i Svetska trgovinska organizacija, koja je pod kontrolom upravo tih zemalja. Zato je liberalna ekonomija, uokvirena u razne sporazume, pa i Svetsku trgovinsku organizaciju, mrtvo je slovo na papiru. Nedavno je Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker predložio ograničenje Kineskog preuzimanja evropskih kompanija infrastrukture, visoko-tehnološke industrije i energetike, uz svesrdnu i javnu podršku vodećih zemalja EU, Nemačke i Francuske. Sve je počelo nešto ranije, malim trgovinskim ratom između Nemačke i Kine, oko solarnih panela koje su Kinezi uvozili u Nemačku. Nemačka ih je optuživala da to čini po damping cenama koje su izpod proizvođačkih cena, iako su Kinezi tvrdili da su one  plod primene većeg stepena automatizacije i veće produktivnosti kineskih proizvođača od nemačkih. Ipak, Nemačka je uvela uvoznu taksu (drugo ime za carinu) na kineske panele u visini od 40 %, štiteći tako nemačke proizvođače solarnih panela. To je sasvim legitimna mera jedne vlade, ali je suprotna principima zabrane koju EU (Nemačka) ultimativno zahteva od drugih zemalja, Srbije recimo. Ili što reče profesor ekonomije sa Kembridža Ha Džun Čang „Sve što je zabranjeno nerazvijenijim zemljama, dozvoljeno je razvijenim“. A najverovatniji razlog pokretanja Junkerovog predloga, je sagledavanje trenda rasta vrednosti kineskih investicija u Evropi. Kineska ulaganja su samo u periodu tri zadnje godine u SAD gotovo utrostručena, a u Evropi udvostručena. U Evropi, kineski investitori su se akcenat investicija bacili na Nemačku i Veliku Britaniju, u koje ide oko 46 % svih investicija na kontinentu. Najveći rast kineskih investicija zabeležen je u Nemačkoj. One su u 2015. godini iznosile 1,3 milijarde dolara, a u 2016 su već bile gotovo 10 puta veće i iznosile su 12,1 milijardu. Velika Britanija je 2016privukla 9 milijardi dolara kineskih ulaganja, što je povećanje od 130 % u odnosu na 2015. godinu. Preuzimanje švajcarske „Singente“ 2017 godine, od strane kineske kompanije „Čajna nešenel kemikal“ za 43 milijarde dolara, je iznos gotovo ravan celokupnim kineskim investicijama na Starom kontinentu u godini koja je prethodila tom preuzimanju, odnosno  94,2 milijarde dolara. Ona je tada bila rekordna po direktnim kineskim investicijama u razvijene ekonomije Severne Amerike i Evrope, veća za 130 % od prethodno rekordne 2015. godina sa ulaganjima od 41 milijarde dolara. Neverovatna ekspanzija, koja je i naterala čelnike EU i SAD (taksa na kineske auto gume od 40%) na reakciju, merama koje su do tada bile nezamislive. Razlog (ovog skakanja sebi u usta) je, što Kinezi navodno izlaze sa damping cenama, da rade ispod cene proizvodnje, da im kompanije imaju ekstremno nižu cenu energenata itd. Čak im se spočitava, da za rad u fabrikama angažuju maloletnike, čak i decu, mada odlučno demantuju slične zamerke u njihovim izmeštenim fabrikama na dalekom istoku, čak i u Kini. Pre će biti, da je to pokušaj da se na neekonomski način isključi veliki konkurent. A suština je, da su se liberalna ekonomija i otvoreno tržište, nametali onda kada su zapadne zemlje  bile ekonomski, tehnološki i industrijski superiornije u odnosu na druge ekonomije. Čitava koncepcija uslovljavanja kandidata za u EU recimo, (kao što je Srbija) je bila da otvore svoje tržište, iako je bilo nenormalno da njihovekompanije mogu da se takmiče sa superiornijim i jačim kompanijama iz EU. Čiste liberalne ekonomije, niti je bilo niti će je biti, a forsira je onaj kome u tom trenutku odgovara.  Čim dođe do ugrožavanja njihovog interesa, onda se pribegava čistom administrativnom protekcionizmu. Kina sve više pokušava da ulaže u Srbiju, ali ovakva politika EU će se verovatno reflektovati i na njihove investicije, tako što ćemo biti uslovljeni da ih odbijemo, a priča Srbije kao ventila Kine ka Evropi, izvesno će biti dovedena u pitanje.

Borislav Borović, ekonomista

VIDOVDAN

Podelite:

1 komentar

  1. Najveća europska podvala je subvencionisanje proizvodnje hrane,
    čime su ističnoeuropske zemlje, pa i Srbija, postale nekonkurentne.
    Solarni paneli su na nivou statističke greške.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here