Dr Nebojša Kuzmanović: NACIONALNA POLITIKA SRBA I STRANPUTICE ŽARKA ZRENJANINA

Podelite:

Javna rasprava o Nacrtu pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju Dana AP Vojvodine i drugih dana od pokrajinskog značaja održana je u našem gradu. Dr Nebojša Kuzmanović se osvrnuo u toku svog izlaganja na inicijative o povratku istorijskog imena našeg grada. Govoreći o političkim spisima i pogledima Žarka Zrenjanina na državnu politiku ondašnje Kraljevine Jugoslavije, Kuzmanović je primetio da ta politika nije ni malo u skladu sa današnjom politikom države Srbije na ovim prostorima, odnosno suprotstavljena joj je i to treba da imaju u vidu svi dobronamerni građani ovoga grada, pokrajine i Republike Srbije.

Ciljevi srpskog naroda i drugih naroda na ovom prostoru Austrougarske monarhije 1918. su se poklopili sa ciljevima saveznika i završetkom Velikog rata je bila omogućen sam čin prisajedinjenja Srbiji. Sam čin prisajedinjenja u tom etimološkom značenju, kaže – da postanemo jedno, dakle, da periferija i centar postanu u državnom smislu jedno. Tezu o nacionalnom jedinstvu nisu prihvatile sve političke snage i pojedinci. Smatrale su, da država ne treba, da se gradi na takvoj, pogrešnoj osnovi, jer proces nacionalnog formiranja Srba, Hrvata i Slovenaca, je bio završen. Pokazalo se kao tačno, predviđanje vođe najmasovnije srpske političke stranke u Vojvodini Jaše Tomića, da će ustavno fiksiranje koncepcije nacionalnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca samo dovesti, u budućnosti, do borbe pojedinih naroda za očuvanje nacionalnih osobenosti. O dugoročnim posledicama tako shvaćenog Jugoslovenstva, ubedljivo, danas, svedoči sudbina države koja je formirana na temelju te doktrine.

 Pripremajući se za ovaj skup pročitao sam veći broj istorijsko-politikoloških i socioloških studija, inspirisan aktuelnošću rasprava i inicijativom koju ste vi ovde pokrenuli o povratku imena Petrovgrad. Bavio sam se političkom zaostavštinom Žarka Zrenjanina. Nesumnjivo, on je bio istaknuti komunistički borac i ideološki radnik, to naravno vi mnogo bolje znate. Pronašao sam nekoliko njegovih misli i političkih ocena, vezanih za ovu temu, koju mi danas razmatramo. Ovo je samo nekoliko citata, koje želim da vam predočim, da prosto vidite kakvi su bili njegovi stavovi. Siguran sam, na osnovu uvida u te teze, da ste potpuno upravu kad je u pitanju inicijativa o povratku imena grada u Petrovgrad.

U ovim Zrenjaninovim spisima, se jasno vidi, da njegovi ideološki drugovi uopšte nisu shvatali, ispravno, značaj prisajedinjenja, u smislu stvaranja jedinstvenog nacionalnog korpusa Srba i Srbije. Komunisti, prosto nisu shvatali, koliko je čin ujedinjenja istorijski bio značajan za sve nacije pa i srpsku. Svi oni koji se bave ideologijom „autonomaštva“ u ovom vremenu ili ideologijom „republikanstva“ ili već ne znam kojim ideologijama o rasparčavanju i razjedinjavanja srpske države a u vezi iznošenja argumentacije protiv povratka imena Petrovgrad, treba da znaju činjenice. Oni prosto zaboravljaju, da govore na srpskom jeziku u Novom Sadu, Zrenjaninu, Rumi i svim drugim vojvođanskim gradovima. Oni zaboravaju da su ovi ljudi o kojima mi danas govorimo dali ne samo svoje ideje već i svoje živote za prisajedinjenje. Hiljade ljudi je prvo poginulo za ideju prisajedinjenja Matici, da bi se mi sada ovde obraćali, jedni drugima, na srpskom jeziku a ne nekom drugom. Drugo, velikani ne samo srpske, nego jugoslovenske i svetske kulture su napisali na tom jeziku sjajna dela, zahvaljujući samom činu prisajedinjenja. Tako je veliki Miloš Crnjanski pisao upravo na srpskom jeziku svoja dela a ne na nekom drugom, Vasko Popa, naš veliki pesnik, koga sam imao priliku da lično upoznam takođe i mnogi drugi. I sam Žarko Zrenjanin je pisao na srpskom jeziku.

A šta kaže u svojim ideološkim konstrukcijama Žarko Zrenjanin:

„OSLOBOĐENJE“ JE BILO KONTRAREVOLUCIONARNI RAT VELIKOSRPSKE BURŽOAZIJE.

UJEDINJENJE NIJE BILO PODJEDNAKO POŽELJNO I PRIHVAĆENO OD CELOG STANOVNIŠTVA VOJVODINE.

  1. GODINE SRBIJANSKA BURŽOAZIJA UZ POMOĆ KRUPNIH KAPITALISTA VELEPOSEDNIKA I PLAĆENIKA IZ VOJVODINE, HRVATSKE, SLOVENIJE, CRNE GORE, BOSNE I HERCEGOVINE, KOSOVA I MAKEDONIJE NIJE DALA PRAVO NARODIMA OVIH ZEMALJA DA SE SAMI OPREDELE, NEGO IH JE PODJARMILA I SILOM NAMETNULA SVOJU HEGEMONIJU.

OD UGNJETAVANJA VOJVODINE KAO ISTORIJSKE POKRAJINE IMA KORISTI SAMO SRBIJANSKA IMPERIJALISTIČKA BURŽOAZIJA.

SRBIJANSKA BURŽOAZIJA POKUŠAVA DA OPRAVDA IMPERIJALISTIČKU POLITIKU UGNJETAVANJA NARODA U VOJVODINI SAMO TIME DA U VOJVODINI ŽIVI SAMO RELATIVNA VEĆINA SRPSKOG NARODA, MEĐUTIM ONA NEMA PRAVO DA EKSPLOATIŠE VOJVOĐANSKE NARODE.

…VOJVODINA ISTORIJSKI NIKADA NIJE BILA SRBIJANSKA POKRAJINA.

Zašto je ovo važno obnarodovati? Zato, što su ove teze, koje su izašle po časopisima, koje je štampala KPJ -u između dva rata, postale osnova za formiranje partijske politike na zemaljskim konferencijama, koju je KPJ-u usvajala. Naravno, da je to bila decenijama politika prema Vojvodini. Sama KPJ-u sprovodi tu politiku, još od Drezdenskog kongresa 1928. godine i tu se partija oko nacionalnog pitanja lomila u Vojvodini, od autonomije ka federalizmu. Dakle lomila se oko pitanja, da li da Vojvodina bude samo autonomija ili da bude republika? Nije se nikada dovodila u pitanje autonomija u odnosu na taj „imperijalistički“ Beograd. Samo je bilo pitanje koliki stepen te autonomije, da bude? Dva svetska i poslednji ratovi su pokazali, da takva politika, koja neguje i zaliva koren separatizma, vodi do sukoba među ljudima i u dalje ratove. Zbog toga je bitno, da znamo sve ove činjenice kada razgovaramo o nazivima naših gradova, ulica, trgova.

Dr Nebojša Kuzmanović, Petrovgrad.org

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here