Миливоје Живојиновић: БеоГрад

Поделите:

Паланка на ушћу Саве у Дунав, стицајем историјских околности прерасла у велеград, метрополу, престоницу. Град који рођени у њему подразумевају као такав, град који досељени у њега доживљавају са помешаним осећањима, али који никада неће напустити, кад једном у њега дођу.
Град са ко зна колико стотина хиљада 011 прикључака и БГ таблица, закрчених улица, јер су те улице прављене да се мимоиђу два фијакера, а не да кроз њих пролазе аутомобили. Град који је рушен 44 пута, српска престоница која је у свом дугом трајању најмање била српска. Мало у средњем веку под Немањићима, још мање под деспотом Стефаном, па онда вишевековна пауза до Обреновића.
Један град, скрајнут од раскоши Запада, а далеко и од светлости Истока. Ипак, град са великим Г. ГРАД. Град који је и леп и ружан, и прљав и чист, али, град где се живи космополитски. Град из кога нико није протеран зато што није Србин, град где на интерфонима зграда стоје презимена од Вардара па до Триглава.
Kључ је у чињеници да је Београд, и када су Срби почели да пристижу у њега пре мање од 200 година, био космополитски. У Београду су, до доласка Срба, живели Турци, Грци, Јермени, Немци, Ашкенази и Сефарди, по који Мађар, Чех или Пољак. Kада су Срби стигли у град који су већ сматрали својом новом престоницом, прво што су научили је да подразумевају различитост.
У том етничком шаренилу Београда, Срби доносе обичаје ис свог завичаја, али прихватају и обичаје својих комшија. У српски језик се укључују стране речи, турцизми, германизми, грцизми. Нормално је да хришћани не раде недељом, Јевреји суботом, а муслимани петком.
То постаје град у којем се у години дана славе три Нове године (православна, грегоријанска и јом кипур). Стварањем Kраљевине Југославије, потом експанзијом града у социјализму, Београд се територијално шири. У нова бетонска насеља досељава се становништво из целе Југославије.
И данас у Београду живи више Хрвата него у, рецимо, Kарловцу, више Словенаца него у Велењу, више Албанаца него у Подујеву, а зна се добро који је највећи град Црне Горе и Херцеговине – Београд, наравно.
Много се тога променило у Београду, од архитектуре, преко начина живота. Али, једна особина стоји и даље – космополитизам. Пре 20 – ак година, студенти су поносно носили паролу „Београд је свет“. Извиниће сви песници који су певали о Београду, али, не постоји лепши опис Београда од те студентске пароле. Извиниће и сви градови између Беча, Будимпеште и Истанбула, али, само је један град на том простору. Град са великим Г. ГРАД.
Миливоје Живојиновић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here