Мина Ћурчић: : Добровољачком улицом кроз Сарајево

Поделите:

Овогодишње обележавање деветог јануара, Дана Републике Српске, нимало изненађујуће, било је пропраћено тешким речима, односно оптужбама да Срби, као и вазда, не теже ничему другом осим великосрпској држави. Поводом Дана Републике Српске одржан је свечани дефиле у Бањалуци у коме је учествовало хиљаду и осам стотина људи, а Милорад Додик је поручио да је данашњи догађај позив за мир међу људима, различитим нацијама и верским скупинама.

“Па, морам признати да се моје схватање мирољубивих порука и онога што је данас рекао Милорад Додик апсолутно не слажу. С једне стране, он је рекао да је ова данашња прослава позив на мир свим припадницима различитих нација и верским скупинама, међутим, тамо је била парада специјалних јединица који су били у униформи војске Републике Српске. Неки припадници те војске су не само осумњичени, већ и оптужени за најстрашније злочине током ратова деведестих. Значи, не можете баш да позивате на мир, а онда парадирате у војним униформама војске Републике Српске.“, објаснила је Сафета Бишевац, новинарка београдског листа “Данас“, гостујући у емисији “Дан уживо“ која се приказује на телевизији Н1. С друге стране, Странка Демократске акције(СДА) Бакира Изетбеговића обележавање Дана Републике Српске окарактерисала је као кривично дело, затраживши од тужилаштва Босне и Херцеговине да овај случај анализира и предузме одговарајуће мере.

“Одговорна лица у институцијама државе и ентитета која су у томе учествовала ушле су у сферу извршења кривичног дела. Тражимо од тужилаштва БиХ да овај случај анализира и да наспрам овога одлучно  предузме одговарајуће мере. Република Српска никада није била држава и никада то неће бити. Она може само бити мултиетнички ентитет у саставу државе  БиХ у којем се морају осигурати конституивност и равноправност народа, људска права и једнакост за  грађане који у њој живе.“, наводи се у званичном саопштењу ове странке. СДА истовремено тражи одговор од званичних институција Републике Србије, као једне од потписница Дејтонског мировног споразума, у чије је име на том скупу говорио бивши председник Србије, Томислав Николић. Прослава Дана Републике Српске се представља као парада национализма и сепаратизма, али и један од симбола “српског национализма који је деведестих запалио Балкан“. Сви се некако слажу око тога да Срби у БиХ имају право да славе неки свој дан, празник, али да то никако не може да буде девети јануар, јер је то дан када је проглашена Република Српска, међутим, нико још није одговорио на питање који би то дан Срби у Босни и Херцеговини могли да славе или само обележе, уместо деветог јануара. Трећег маја прошле године у  бившој Доброваљачкој улици у Сарајеву требало је да буде обележено двадесет и пет година од страдања Срба и некадашњих војника ЈНА, али то није било могуће, јер су се у Добровољачкој  окупили бивши припадници Зелених беретки како би одали почаст саборцима који су страдали у “одбрани Сарајева“. Трећег маја 1992.године у Добровољачкој улици у Сарајеву снаге Армије БиХ напале су колону возила ЈНА и том приликом убиле 42 особе: 36 Срба, 6 Хрвата, 2 Бошњака и 2 Албанца, док је 71 припадника ЈНА рањено, а 215 отето или заробљено. Ипак, породице настрадалих у овом масакру не могу одати почаст својим најближима, јер се томе противе бивши припадници Зелених беретки који истог дана, одевени у униформе, одају почаст страдалим друговима, не либећи се да свеће које су запалили чланови породица настрадилих Срба, као и букете и венце које су положили, просто покупе и баце у први контејнер.

“То је додатно понижење и зашто бисмо се томе излагали? То говори о другој страни БиХ, не о нама. Ја сам одавно уверен да од БиХ нема ништа када на овај начин не може да истрпи и прихвати помирење.“, том приликом је рекао Додик, додајући да је “важно да се нико не излаже опасности од поновног страдања у Сарајеву, али и да не треба дозволити да свеће и положено цвеће опет заврше у контејнерима“. Трећи мај или злочин у Добровољчкој, Срби из БиХ обележавају у цркви великомученика Ђорђа у Миљевићу у Источном Сарајеву, а потом полажу цвеће на на спомен-обележју на гробљу у Миљевићима.

“ЈНА је била педесет година у Босни, а муслиманска страна је тврдила, као и сада, да смо ми били агресори као да смо дошли са друге планете.“, тврди  генерал Душан Ковачевић, објашњавајући да је било више повода за овај напад, пре свега, муслиманско руководство под палицом Ејупа Ганића по сваку цену је желело да се догоди рат, јер су проценили да само на тај начин могу добити независну државу која ће бити уређена као исламска.

“Битно је да пошаљемо поруку због младих, због свих нас, због целе Европе. Наши најближи синови заслужују пажњу, те да сваке године обележимо пресудну битку за наш град.“, рекао је Мухарем Фишо министар за борачка питања Кантона Сарајево. Српско тужилаштво за ратне злочине је предмет “Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992.године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и војну колону ЈНА у Добровољачкој улици 2. и 3.маја 1992.године. Овај предмет је уступљен Хашком трибуналу 2003.године, а по српској потерници у Лондону у марту 2010.године ухапшен Ејуп Ганић, али га је енглески суд ослободио, сматрајући да је поступак против њега “политички мотивисан“. Годину дана касније, Јован Дивљак је приведен у Бечу због идентичне потернице, али је Аустрија одбила да га изручи Србији уз образложење да се “не би могло очекивати поштено суђење у Београду“. Злочин у Добровољачкој никада није добио судски епилог, а међународни тужилац у БиХ, Џуд Романо, почетком 2012.године донео је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дела за која се сумњиче. Свих ових година власти у Сарајеву нису дозволиле постављање спомен-плоче у знак сећања на страдале припаднике ЈНА, нису дозволиле ни приступ српским делегацијама на право место злочина, а нису реаговали ни на константне провокације присталица и бивших припадника Зелених беретки, па због тога Срби у Босни и Херцеговини више ни не покушавају да посете некадашњу Добровољачку улицу у Сарајеву, данас улицу Хамдије Крешевљаковића. У Сарајеву више не постоји Добровољачка улица, но, сваке године, деветог јануара, између осталог, Срби одају почаст борцима, независно од тога у ког су бога веровали и ком су народу припадали, који су свој живот оставили у улици симболичног назива, Добровољачкој, а коју се данас сви труде да забораве, нарочито они који су одговорни за злочин који је почињен у Добровољачкој у мају 1992.године.

Мина Ћурчић

 

ВИДОВДАН

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here