Nebojša Bakarec* – LICE DOBROTE

Podelite:

Narodna mudrost kaže da svakome na licu piše ko je i šta je. To važi za Zorana Radojičića. Kada sam ga prvi put sreo u januaru ove godine, shvatio sam da se takvo lice retko sreće, i da to lice potpuno oslikava integritet i dobrotu čoveka čije je. To je lice koje ne laže, detinje lice čoveka koji nije ubio dete u sebi. Pošteno lice, ljubazno, otvoreno i čisto. Tokom kampanje, kada sam malo više upoznao Zorana Radojičića, shvatio sam da se radi i o strpljivom čoveku skromnog držanja, koji sa pažnjom sluša svoje sagovornike, shvatio sam da čovek odiše toplinom i iskrenošću. Uz to krasi ga zarazna mirnoća. Razmišljajući o ljudima na koje me podseća, na pamet su mi došle samo gorostasne starine poput Gojka Stojčevića, Dragoslava Avramovića ili Horhea Bergolja. I to mnogo govori. A kada svemu tome priključite ostale činjenice o Zoranu Radojičiću – da je život posvetio lečenju dece, da je porodični čovek, da je profesor univerziteta i uspešan direktor dečije klinike, shvatite da se radi o čoveku koji može jednog dana postati svetac ili akademik, ukoliko to bude poželeo i ukoliko ga to ne bude ometalo u posvećenosti zdravlju dece. Razmišljajući dalje o njegovom pozivu hirurga, a srećući ga iz nedelje u nedelju u kampanji, uvideo sam da se radi o jednom od psihički najstabilnijih ljudi koje sam ikada sreo. Neminovno mi na pamet padaju reči F.S. Ficdžeralda: „Čovekovo držanje može biti odraz čvrstih stena ili vlažnih močvara karaktera“. Čvrst kao stena, a deluje mek kao pamuk.

Kada sve ovo znamo, utoliko je nejasnije zbog čega dobri doktor nije dobio podršku ni jedne opozicione stranke. Umesto toga strpljivo je satima slušao zlobu i mržnju predstavnika opozicije na račun SNS, ali i na svoj račun. Doduše, napadi na njega su bili blaži nego na druge ličnosti, i postranični, ali otvoreno uvredljivi. Svojim protivljenjem izboru Zorana Radojičića, i značenju i porukama koje nosi njegov izbor, opozicija je pokazala da se ona i dalje rukovodi sebičnim partijskim interesima, a ne interesima građana. U svakom slučaju sada vidimo koliku zahvalnost dugujemo Aleksandru Vučiću koji je odlučio da Zoran Radojičić bude prvi na listi i da postane gradonačelnik. Bolji poklon građanima Beograda, Vučić nije mogao da daruje. I vidimo da dugujemo zahvalnost Srpskoj naprednoj stranci, što je stranački interes ostavila po strani, i odabrala najbolje rešenje za grad Beograd. To je nesebičnost, to je otklon od partijskog interesa.

Ni jednoj opozicionoj stranci to nikada ne bi, i nije palo na pamet – da kandiduju čoveka besprekornog integriteta, karaktera i stručnosti, čoveka koji nije i neće ni biti, član ni jedne stranke, niti političar. Pogotovo im to nije palo na pamet onda kada su 13 nesrećnih godina vladali Beogradom. Deo opozicije je pominjao i potrebu za direktnim izborima za gradonačelnika. Upravo su ti koji to pominju bili u stranci (G17) koja je zajedno sa DS, ukinula neposredan izbor gradonačelnika 2008. godine, zbog toga što su istraživanja pokazala da Đilas ne može da pobedi na takvim izborima. A nije teško pogoditi da bi Zoran Radojičić, takav kakav je, na neposrednim izborima osvojio preko 50 odsto glasova u prvom krugu.

Zoran Radojičić neće imati lak zadatak da nadmaši ogroman uspeh svojih prethodnika predvođenih Sinišom Malim i Goranom Vesićem. Srećom, on oma besprekornu biografiju, ogromnu podršku građana, predsednika Republike, Vlade Srbije, celog SNS-a i ostalih koalicionih partnera, i ima svog zamenika, i svoj tim, a svi oni će mu pružati nepodeljenu podršku svojim znanjem i iskustvom. Za kraj, setimo se reči jednog velikog čoveka: “Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini, ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti, jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.” ― Dušan Radović

*Autor je politički analitičar i odbornik SNS u Beogradu

Nebojša Bakarec, Vidovdan

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here