Сарачевић: НОВА ЈЕРЕС- ШИЗМОЕКЛИСИЈАЛИЗАМ РАЗАРАЈУЋЕ ДЕЛУЈЕ НА ИНТЕГРИТЕТ ЦРКВЕ

Поделите:

 

Четвртог јуна 2018. године на интернет страни- Стање ствари, објављен је Захтев упућен Светом Архијерејском Синоду СПЦ у коме се од њих тражи да покрену питање неправославног учења о Цркви- шизмоеклисијализма (од речи шизма, што значи раскол и еклисија, што значи Црква), односно да ову тему припреме као тачку дневног реда будућег Архијерејског Сабора. https://stanjestvari.com/2018/06/04/zahtev-sinodu-spc/ Овај Захтев, који је потписан од стране четири потписника и који је објављен у виду отвореног писма, прошао је доста незапажено, преузет је само од једне интернет стране- по мом увиду, а из коментара испод текста на поменутој страни може се видети да неки сматрају да је то узалудан посао, а други да је Захтев превише благ и да треба наступати оштрије. Један коментар, у виду питања- да ли се Захтеву може придружити, подстакао ме је да, као један од његових аутора и четворице потписника, у вези са Захтевом, а као неку врсту образложења, напишем следеће.

Један од највећих проблема у Цркви данас јесте проблем екуменизма, или, ако желимо да будемо прецизни- лажног или псеудоекуменизма. Ово терминолошко разјашњавање ће можда изазвати противљење код антиекумениста, али мора се знати да сама реч екуменизам значи- свесветскост, односно усмереност ка целом свету, и да се на енглеском језику Васељенски сабори називају- Ecumenical Councils а на грчком- οικουμενικος συνοδος. Усмереност или окренутост Цркве ка целом свету не може бити лоша сама по себи и она представља мисију Православне Цркве, у смислу поучавања свих људи науци Христовој, њиховог крштавања и примања у Цркву. То би реч екуменизам требало да значи. Ми смо, међутим, сведоци да се под речју екуменизам подразумевају неке друге активности које немају православни карактер и које, заправо, представљају лажни- псеудоекуменизам, али, пошто их њихови протагонисти називају екуменизмом, то је ова реч прихваћена као ознака за скуп делатности, од којих су многе неправославне, у односу Цркве према онима који нису у Њој, и, самим тим, прокажена. Екуменисти се, међутим, хватају за њено првобитно значење и поносе се својим екуменизмом, негирајући било какве неправославне активности. Зато долази до неразумевања између антиекумениста и екумениста, и када их ови први оптужују за екуменизам, ови други прихватају да јесу екуменисти и питају- шта у томе има лоше? Чак је и писац књиге Екуменизам и време апостасије (отпадништва), која се може назвати уџбеником антиекуменизма- јеромонах Сава Јањић, изјавио да овај данашњи екуменизам није онај стари (лоши) против којег је он писао, и прешао је у њихове редове. Борба против екуменизма је, стога, по мом мишљењу, прилично јалов и узалудан посао који може довести до раскола, али не и до решења проблема у смислу осуде неправославног учења и прекида исто тако неправославне праксе. Када би се она усмерила против лажног екуменизма, ствари би се промениле.

Како би борба ипак била успешна, сматрао сам, да треба именовати учење које је у основи псеудоекуменистичких (или, назовимо их официјелно- екуменистичких) активности, оно које их омогућава и око кога не може бити двоструког тумачења. То је учење да постоји више цркава од којих је једна Православна а остале су неправославне и да је неопходно радити на њиховом уједињењу. Ове цркве нису у канонском и светотајинском јединству, нити исповедају исту веру, а јединство треба постићи договарањем, и у ту сврху је оформљена институција под називом Светски савет цркава. Чланови ове институције су све протестантске, англиканске, старокатоличке и монофизитске верске заједнице и све помесне Православне Цркве изузев Бугарске и Грузијске, њих 349 на броју. Римокатоличка верска заједница такође није члан ове институције, будући да она себе сматра за једину цркву којој сви треба да приђу тако што ће прихватити римског папу као поглавара, али она свесрдно подржава њен рад. Са римокатолицима православни воде дијалог на нивоу цркава посредством посебно оформљених комисија. Неке одлуке које су на тим састанцима донете могу се сматрати чистом издајом православља. Осим разговора врло често се приступа заједничким молитвама, а међусобно присуствовање на службама и титулисање инославних као да се ради о православном свештенству, већ су постала уобичајена ствар. Оно што је до тада било незванично, на Критском сабору 2016. године је озваничено. Наиме, тај Сабор је прихватио историјске називе неправославних цркава, самим тим прихватајући њихово постојање као цркава. Тиме је прокламована јерес- шизмоеклисијализам, и сви који су потписали тај документ сврстали су себе у јеретике.

Врло је битно устати масовно против ове јереси јер она неоспорно постоји и врло ју је лако доказати, а делује разарајуће на Цркву и њен интегритет. Њеном осудом осудиће се и официјелни екуменизам и спречиће се будуће неправославне активности на том пољу. Уколико дође до пренебрегавања захтева за осудом ове јереси, то ће дати оправдање свакоме ономе ко не жели да буде у заједници са епископом јеретиком, а то су сви они који се од ове јереси не ограде и не исповеде постојање само Једне- Православне Цркве. Зато треба сваког епископа и свештеника питати једно просто питање- Да ли постоји још нека црква осим Једне Свете Православне Цркве? У зависности од њиховог одговора- да или не, моћи ће да се констатује да ли исповедају ову јерес.

Када православни епископи и свештеници као свој примарни задатак буду имали старање о Православној Цркви и Њеним верницима, тада ће и мисија Цркве почети да расте јер ће многи пожелети да постану део те истините и Богоносне заједнице, а овако се даје оправдање неправославнима да остану у својим лажима.

Сада се враћам на питање да ли се Захтеву може придружити? Ваши коментари са садржином подршке већ представљају прикључивање овом Захтеву, а на нама је да се потрудимо да он кроз медије доспе до што више заинтересованих читалаца, односно православних верника. Сви ми који верујемо у постојање само Једне, Свете, Саборне и Апостолске- Православне Цркве, треба да бранимо ово учење и да ширимо свест о постојању погрешног, неправославног, јеретичког учења које признаје постојање више цркава од којих је једна Православна а остале су неправославне. Циљ је да ово питање дође на дневни ред Архијерејског Сабора наше или неке од других помесних Православних Цркава и да- шизмоеклисијализам, јеретичко учење чије име заправо одсликава његову природу (више цркава- еклисија, које су међусобно у расколу- шизми), а није некаква бесмислена кованица, буде осуђено.

На начин решавања овог проблема преко обраћања медијима, одлучили смо се (моји сапотписници Захтева и ја) због компликоване бирократске процедуре на коју смо били упућени од стране службеника Светог Синода која није гарантовала да ће наш Захтев доспети тамо где треба, и због жеље да православни верни народ саучествује у нашем Захтеву. Будући да се јерес- шизмоеклисијализам проповеда јавно, како у црквама тако и у јавним иступима црквених великодостојника, али и других, као и путем медија, православна јавност би требало да учествује и у њеном разобличавању и осуди. За сада се још нисмо одлучили за покретање петиције, али ни та могућност није искључена. Међутим, пре петиције, ипак би било потребно раширити свест о постојању ове јереси.

На крају, позваћу се на блаженопочившег Патријарха српског Павла, који је говорио да ће Бог помоћи ако буде имао коме.

Напомињем да сам овај текст написао у своје име а не у име свих потписника Захтева, не због тога што се наши ставови не слажу, него да се не бих користио њиховим ауторитетом.

Александар Сарачевић, дипломирани теолог из Београда.

Поделите:

4 Коментари

  1. Taman ce Sabor da raspravlja piskaranja Nikodimova i Dimitrijeviceva…ti i taj cetvrti ste slabo „pojacanje“. Uzgred jako ste lep termin skovali, taj sizmoelisializam, prost, razumljiv narodu. Mislim da cete imati vise sledbenika (mada je „pristalica“ pogodnija rec) nego Vucic. Pitam se za Nikodima, ako ga jos nisu isterali iz Crkve, ima li taj covek bratstvo, pastvu, ili se SAMOproglasio da bude „savest pravoslalja“? Klasicni populizam…isprasio ga Amfilohija iz Dajbaba, sad vidim nije vise ni u onom manastiru u onoj banji…doso Arsenije sa Ostroga. Nikodim ima sajt ko i Vlada, i obadvojica SAMOpromovisu svoje knjige koje su pisane bez blagoslova i koje malo ko cita. Nikodim i nij nesto pa ostrog uma, dok je steta za Vladu, izuzetan talenat, ali gordost obara i heruvima…

  2. Uzgred, termine poput eklisioloija, soteriologija, pnevmatologija i sl., sve bi to trebalo manjati adekvatnim srpskim izrazima tipa rec (nauka) o Crkvi, o spasenju, o Duhu Svetom i t.d.

  3. Бог је један, и то је тачно!
    И злато је једно – увек злато – само се
    разликује по квалитету: злато од 9, 14, 18, 22 и
    24 карата.
    Нико неће и не жели да мења вишекаратно за
    мањекаратно злато, па тако је и са различитим
    религијама.
    Замилите, када би неко предложио да се горе
    поменуто злато, различите каратности помеша,
    претопи и да се добије неко злато – упитне/непознате
    каратности?!
    Мешањем једне исте количине горе поменутог
    злата добило би се злато од 17,4 карата.
    Видимо да би мешањем /“ЕКУМЕНИЗМОМ“/ НА
    ДОБИТИ БИЛИ ОНИ СА 9 и 14 и карата, а ови остали
    би били на губитку.
    Да се то не би догодило, нека свако остане власник
    онога што има. да не би дошло до међусобног
    споречкавања, надмурдривања, убеђивања…одавде
    до вечности, и назад!
    Јеванђелска прча о “5 мудрих и 5 лудих девојака“
    врло речито говори да је екуменизма /мешање учења
    различитих религија јалов посао, који би, свакако само
    ишао на штету и уштрб ЈЕДНЕ СВЕТЕ САБОРНЕ
    (ПРАВОЛАВНЕ/ПРАВОВЕРНЕ) И АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ!
    У овој целој причи, једини губитник би било –
    ПРАВОСЛАВЉЕ/ ПРАВОВЕРЈЕ, БУДУЋИ ДА ЈЕ ОНО –
    ПРАВОСЛАВЉЕ – “НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН
    НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ“,ПО РЕЧИМА
    ЂАВОИМАНИХ КРЕАТОРА НОВОГ СВЕТСКОГ
    ПОРЕТКА – ДАНИЈЕЛА СЕРВЕРА, МАДЛЕН ОЛБРАЈТ,
    КАРЛА БИЛТА, ВЕСЛИ КЛАРКА, ЗБИГЊЕВА
    БЖЕЖИНСКОГ, и осталих из сатанске кмариле
    креатора НСП.
    Дакле, промовисањем ЕКУМЕНИЗМА, о којем прича и
    Сава Јањић, само је једна врста “специјалног рата“ који
    се води против Православља, а СРБИ И РУСИ СУ НА
    ПРВОМ МЕСТУ, вићено из пресека тренутне политичке
    ситуације.
    Уостало, да ли је Сава Јањић, паметнији од свих
    наших Отаца СПЦ-е,почев од Светога Све, до Све
    Јустина, Владике Николаја и Патријрха Павла.

    А што се тиче разговора са Папом, са Њим се може
    разговарати једино ако жели да се врати у Правослвље/
    Правоверје, а сви други разговири су бесмислени и
    некорисни, по речима Светих Отаца Православне/Право-
    верне Цркве
    Да је добро заједничарити са Папом, урадио би то, најпре, наш
    СВЕТИ САВА

    Драган Славнић

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here