Saša Nedeljković: IX SVESOKOLSKI SLET U PRAGU 1932.

Podelite:

 

U Odboru za IX svesokolski slet u Pragu 1932. bili su predsednik Đura Paunković, sekretar Ante Brozović, članovi Branko Živković, Vojislav Todorović, dr. Milorad Dragić, Miroslav Vojinović i Fran Gregorić. Odbor je uputio poziv “Na slet u Prag” 20. novembra 1931. (1) Sokoli su isticali značaj dr. Miroslava Tirša kao osnivača Sokolstva. Iako je Savez Sokola bio organizacija privatne inicijative, tokom šestojanuarske diktature uživao je punu podršku državnih vlasti. Po Tiršu su nazivane ulice i šetališta širom Jugoslavije. U spomen Tiršu priredio je čehoslovački odsek Sokolskog društva Beograd “Matica” 28. marta 1931. akademiju u Čehoslovačkom domu u Beogradu. Bilo je prisutno brojno članstvo beogradskih sokolskih društava. Između ostalog članice su izvele tačku “Naše primorje” od Vojnovićeve. Za muziku su korišćeni primorski motivi. Tačka je bila posvećena starešini društva admiralu Prici. (2)

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije proslavio je 1932. stogodišnjicu rođenja osnivača Sokolstva. Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke, „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena Sokolskim maršem. (3)

Sokolsko društvo Bar proslavilo je stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša svečano 5. marta 1932. U sokolani je održana svečana sednica uprave. Sednicu je otvorio starešina Jagoš Popović u prisustvu članova svih kategorija, predstavnika mesnih vlasti, kulturnih, prosvetnih i ostalih društava, održavši svečani govor o dr. Tiršu. Uveče održana je svečana akademija. Prosvetar Marko Strahinjić održao je predavanje o životu, radu i značaju dr. Miroslava Tirša. Koncertni deo popunjen je sviranjem društvenog orkestra, koji je uvežbao kapelnik V. Černja. Mešoviti hor koji je uvežbao Mr. R. Gligo, otpevao je duet i finale iz opere “Zrinjski”, u kome su se kao solisti istakli M. Pišel i LJ. Radošević i članovi sokola R. Gligo i Č. Petrović. Za klavirom je pratila T. Develja. U gimnastičkom programu nastupila je sokolska četa iz Mrkojevića, predvođena učiteljima Dušanom Markovićem i Jovom Popovićem. Posle programa bila je zabava i igranka, na kojoj je svirala muzika društva „Bratimstva”. (4) Sokolsko društvo Ulcinj proslavilo je 13. marta 1932. stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša. Ujutro održana je svečana sednica u prisustvu skoro svih članova svih kategorija sokolskog društva i velikog broja građana. Na sednici je starešina Boško Jakšić održao govor o Tiršu. Sa sednice je poslat predsedniku Čehoslovačke telegram u kome se ističe : “Sa krajnje tačke slovenskog Juga, sa obale našeg plavog Jadrana, klanjamo se seni besmrtnog velikana dra. Miroslava Tirša, čiju ćemo uspomenu čuvati dokle živi duh slovenski, a on će živeti vekovima na strah vragam. – Velikom Tiršu slava, a bratskoj Čehoslovačkoj i njenom velikom sinu pretsedniku Masariku : Zdravo ! “. Posle svečane sednice duga povorka sokola i građana defilovala je kroz varoš i spustila se na Obalu Kralja Aleksandra, gde su kategorije izvele mnoge vežbe, koje su popraćene neprekidnim aplauzom. Uveče je održana akademija. Milan Vukičević održao je predavanje, a izveden je i pozorišni komad. Gostiju iz okoline, i iz Bara i drugih mesta bilo je više nego ikad ranije. U proslavi je učestvovala i sokolska četa iz Salča, predvođena starešinom Jovićevićem i tajnikom Špadijerom.(5)

Godina u kojoj je održan IX svesokolski slet u Pragu 1932. bila je stogodišnjica od rođenja osnivača Sokolstva Miroslava Tirša. Iz Jugoslavije je na slet došlo nekoliko vozova i nekoliko hiljada posetilaca. Pored sokola bili su predstavnici vlade, Senata, Skupštine i raznih korporacija. Opština grada Beograda poslala je delegaciju na čijem je čelu bio podpredsednik Viktor Krstić, sa odbornicima Vladom Šterićem, Belovićem, Jovanom Viktorovićem, Pavlom Kararadovanovićem, Drag. Stojadinovićem i Jovanom Gavrilovićem. Delegaciju je primio predsednik Masarik zajedno sa delegacijama Senata i Skupštine. I poslanik Jugoslavije u Pragu dr. Grizogono takođe je primio delegaciju i stavio im na raspoloženje činovnika poslanstva Trifkovića. U zvaničnoj povorci delegacija grada Beograda položila je venac belih ruža na grob Neznanog Junaka.(6) Sokolski slet u Pragu 1932. posetili su 92 tečajca Škole za obuku vodnika seoskih sokolskih četa pod vođstvom Zdenka Pavića. (7)

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. Na slet u Prag !”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 26. novembra 1931, br. 48, str. 1;

  2. Akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 30. aprila 1931, br. 18, str. 3;

  3. M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11, str. 6;

  4. Soko, „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;

  5. V.D. „Sokolsko društvo Ulcinj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;

  6. Miličko Šošokić, „Sokolski sletovi i Beograd”, „Beogradske opštinske novine, časopis za komunalno-socijalni, privredni i kulturni život”, Beograd, juli 1932, be,7, str. 469,470;

  7. Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. XLIII, 13, 15;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here