Saša Nedeljković: SOKOLI U DOBROVOLJAČKIM NASELJIMA OKO SUBOTICE

Podelite:

Na severnoj granici Kraljevine Jugoslavije sprovedena je kolonizacija iz Bosne, Hercegovine, Like, Crne Gore i Dalmacije.  U članku „Severna straža” iz lista „Sokolski glasnik“, isticalo se da  su dobili izvesne površine zemlje i ništa više. „Oni su došli  u ove krajeve praznih šaka, bez igde ičega, na isto tako praznu i golu zemlju, koja im je dodeljena”. (1)

 

U prvom talasu, 54 porodice iz Krbavskog polja 1920. krenule su na sever ka Subotici. Svaki od dobrovoljaca, što je Mihajlo Pupin pozvao da dođu iz Amerike, da se bore na Solunskom frontu, dobio je 5 hektara zemlje. Ime sela Mali Beograd su urezali u staro drvo topole, oko koga se postepeno formiralo selo. Dobrovoljci su formirali selo, ali su im pomogle veleposedničke porodice Vojnić i Lelbah. U drugom talasu došli su iz Like, iz Koreničkog sreza. Kuće po njivama, ušorene su kada je sredinom 30 godina 20.veka prošao put koji je spojio Suboticu i Beograd. Dobrovoljci su imali više dece pa nisu živeli od poljoprivrede, već su radili na Zobnatici, i poljoprivrednim dobrima u okolini. Zemlja im je bila samo za okućnicu. (2) Dimitrije Prica pisao je  u knjižici „Sokolsko delovanje u Subotici” o dobrovoljčkim naseljima na južnoj periferiji atara grada Subotice, u neposrednoj blizini Bačke Topole. Istakao je : „ … bele kućice pokrivene crvenim crepom naših kolonista, grupisane na plodnom zemljištu nekadašnjih moćnih spahiluka  u tri kolonije : Mali Beograd, Karađorđevo i Kočićevo.”  Prva etapa podizanja kolonija bila je završena. Svaki kolonista imao je podignutu kuću i najpotrebnije prostorije. Ispred kuća bio je s jedne i sa druge strane širokih ulica  zasađen drvored. Dve nedaće koje su mučile koloniste bile su : 15 godina čekanja da im parče dodeljene zemlje pređe u njihovo vlasništvo i drugo da  8 jutara zemlje nije bilo dovoljno za izdržavanje porodica sa brojnom decom. U koloniji Mali Beograd bilo je naseljeno 60 porodica dobrovoljaca – Ličana. Imali su školu sa kupatilom, prostranim školskim dvorištem, poljskom učionicom i parkom u kome je trebalo podići  crkvu, za koju je iz kolonozacionog fonda odobren kredit  od 100.000 dinara. Skoro svi naseljenici bili su članovi čitaonice i tu im je bio svakodnevni sastanak.  Sokolska četa brojala je 44 člana. Osnovana je Nabavljačko-potrošačka zadruga, a trebala je biti osnovana zadruga za poljoprivredni kredit.

U koloniji Karađorđevo bilo je oko 180 porodica od koji su  80% bili Ličani, a ostalo bosanski Krajišnici. Imali su školu sa kupatilom. Pod krovom je bila školska zgrada na sprat, koja je dominirala u okolini.  Imali su narodnu čitaonicu sa 36 članova i sokolsku četu sa 75 članova. Bila je osnovana Nabavljačko-potrošačka zadruga. Ove dve kolonije imale su zajedničku Agrarnu zajednicu koja je brojala 230 članova. U ove dve kolonije pohađalo je osnovnu školu 250 đaka. Kolonija Kočićevo  nalazila se na posedu I. Lelbaha. U njoj je bilo naseljeno 30 porodica iz Kočićeve  Krajine. Pošto nije imala svoju školu deca su morala da prelaze 8 kilometara do škole u Bačkoj Topoli. Dimitrije Prica je istakao :  „Sve tri kolonije  izgrađene su naporima samih kolonista, uz neznatnu pripomoć države. Blagodareći izdrživosti, otpornosti naših kolonista prebrođene su mnoge nevolje i iskušenja, te su danas kolonije sa salašima naše braće Bunjevaca u ovom kraju najtvrđi naš nacionalni bedem.” (3)

Savez Sokola težio je da osnuje seoske sokolske čete u selima i dobrovoljačkim naseljima. Sokolsko društvo Subotica početkom tridesetih godina 20 veka radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa u okolini Subotice. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu. Taj rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemljišta i održavanju higijene u selu. Odbor za sokolske čete u saradnji sa učiteljima osnovao je 8 seoskih četa. Rad seoskih četa obuhvatao je sve grane narodnog, prosvetnog, zdravstvenog i privrednog života. Do 1935. održano je 58 predavanja. Većina predavanja bila je iz oblasti prosvete, a 6 predavanja održano je iz poljoprivrede, s praktičnim i stručnim uputstvima. Posredovanjem Sokolskog društva Subotica preko župe, Kraljevska banska uprava u Novom Sadu darovala je četama 500 komada sadnica breskvi i oko 80.000 jabuka. Na molbu sokolskog društva banska uprava naredila je upravi svog rasadnika na Paliću  da sa svojim stručnim osobljem u 10 praktičnih predavanja na terenu pouči članove četa u sađenju, kalemljenju i oplemenjivanju divljih sadnica. Četa Bikovo osnovana je 1930. Prvi starešina bio je Veca Tonković, a  učitelj Ivan Turato, rodom  iz  Omišlja, bio je načelnik-tajnik-prosvetar čete. Četa je imala 57 članova i knjižnicu sa 60 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo”, „Novosti”.

Četa Tavankut I – Centrala osnovana  1931. imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“,  „Sokolsko selo” i  „Vojnički vesnik”. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi.    Četa Tavankut II – Zlatni kraj osnovana je 1930. Imala je 68 članova. Vežbali su dva puta nedeljno. Biblioteka čete imala je  40 knjiga.    Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo” i   „Vojnički vesnik”. Do 1935. učestvovala je na 10 sokolskih priredbi.  Četa Tavankut III – Sv. Ana  osnovana je 1931. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Imala je 47 članova.  Primala je „Sokolski glasnik“, „Prosvetu”, „Sokolsko selo” i   „Vojni vesnik”. Imala je knjižnicu od 20 knjiga. Na utakmicama za sokolske čete dobila srebrni venac od Sokolskog društva Subotica. Sokoli iz Subotice priredili su javan čas uz učešće članova svih seoskih  četa.

Sokolska četa Staro Ljutovo osnovana je 1932. Imala je 42 člana,  na utakmicama postigla je drugo mesto.  Primala je „Sokolski glasnik“, i „Sokolsko selo”. Četa Mali Bajmok osnovana je 17 marta 1934. Imala je 94 člana. Primala je „Sokolski glasnik“ i „Sokolsko selo”. Četa Mali Beograd osnovana je 1930. Imala je 63 člana. Nije imala svoju knjižnicu, ali je koristila Narodnu čitaonicu u selu.  Na trodnevnom tečaju 1934. iz čete su učestvovala tri člana.

Četa Tavankut IV – Vuković kraj imala je 70 članova. Osnovana je 9 decembra 1934. na inicijativu mesnog učitelja  Ivana Mutibarića. (4)  Na osnivačkoj skupštini  iz Sokolskog društva Subotica bili su prisutni Ante Tadić, starešina društva i član uprave Lajčo Pozderović.  Kao gosti prisustvovali su Većeslav Omahen i Antun Prčić iz seoske čete Tavankut II  sa više članova uprave i vežbača. Skupština je održana u osnovnoj školi “Aleksa Šantić”. Bilo je prisutno oko 120 lica. Osnivačku skupštinu otvorio je  Ivan Mutibarić.  Govorio je o Sokolstvu, a naročito o potrebi osnivanja sokolske čete u tom kraju. Za privremenog predsednika zbora izabran je Lazo Ivković, a za privremenog zapisničara  Lajčo Pozderović. Zatim je govorio  starešina   Sokolskog društva Subotica,  Ante Tadić. U svom govoru istakao je potrebu osnivanja sokolskih četa, i značaj nacionalnog rada u njima, posebno ako su udaljena dva kilometra od granice. Zatim je govorio o osnivaču sokolstva dr. Miroslavu Tiršu. Pri pomenu kralja Aleksandra cela skupština je ustala i klicala : ”Slava Mu!”. Svi prisutni su se upisali u četu. U Upravi čete bili su izabrani : starešina  Lazo Ivković; zamenik starešine Albe Pokorić; tajnik-prosvetar-načelnik   Ivan Mutibarić i blagajnik Ive Vuković. Revizori su bili Antun Poljaković i Mate Matić. Na kraju skupštine deca, članovi čete izveli su vežbu : “Neka živi Jugoslavija” od Jegera. (5)

Članovi seoskih četa učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. kao i na proslavi tridesetogodišnjice Karlovačkog sokola 1934. i drugim sokolskim priredbama. Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. U idejnoj školi predavano je  o istoriji češkog i jugoslovenskog sokolstva, o ideologiji Sokolstva, o velikim ličnostima Sokolstva i organizaciji Saveza SKJ. Idejna škola bila je organiziovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, … .(6) I Sokolsko društvo Bačka Topola  radilo je na osnivanju seoskih četa. Do 1935. bilo je 6 sokolskih četa. Društvo je 9. juna 1935. u Bačkoj Topoli održalo javni čas. Sem sokola iz Bačke Topole učestvovali su sokolsko društvo Pačir i čete Žednik, Sokolac, Tomislavci, Dobrovoljačko selo, Gor. Rogatica i Njegoševo, kao i nastavnici i deca iz škola sreza bačkotopolskog. Sokoli i građani su dolazili iz sreza sa povorkama kola, okićenim jugoslovenskim zastavama i zelenilom, uz pevanje sokolskih i rodoljubivih pesama. Na trgu pred spomenikom kralja Petra I podignuta je kapija sa natpisom „Zdravo Sokoli”. Pre podne bila su opšta takmičenja sokolskih četa : proste vežbe, trčanja na 100 metara, bacanje kugle, skoka u vis i daljinu, penjanja po konopu i odbojke. Sokolska župa Novi Sad poslala je delegate Bogdana Potkonjaka, člana uprave župe i referenta za sokolske čete  i Marka Vilića, župskog prednjaka. Posle podne na igralištu fudbalskog kluba „Jak” održana je javna vežba uz pratnju muzike. U zadnjoj tački nastupila su muška i ženska deca iz sreza u zajedničkim vežbama. Bilo ih je 1.200. (7) Sokolsko društvo Bačka Topola održalo je prvi petodnevni praktični tečaj za vođe sokolskih četa od 27 do 31. decembra 1934. Izvedene su strojevne vežbe, proste vežbe, vežbe na vratilu, pesničenje, igre, vežbe sa palicama, zatim prosvetni deo : idejni osnovi Sokolstva, istorija Sokolstva, organizacija, sokolska štampa, zadrugarstvo, plodored i higijena. Predavači su bili okružni načelnik Đoka Stepanov, starešina društva Kosta Lavirac, načelnik društva Vinko Aras, … . Tečaj je pohađalo 20 članova. Svi tečajci stanovali su u društvenoj čitaonici koja je bila uređena na internatskoj osnovi. Tečaj je finansiralo društvo Bačka Topola. (8)

Sokolsko društvo Subotica organizovalo je tečajeve za vođe seoskih četa. Tečaj je trajao od 9. decembra 1935. do 14 decembra 1935. Tečaj u 1934. trajao je 3 dana, što se pokazalo nedovoljnim, pa je 1935. produženo na 6 dana.  Produženje je bilo potrebno kako bi  seljaci bili bar donekle upućeni u samostalno vođenje četa. Na tečaju je bilo 20 slušalaca (po 2 iz svake čete). Prelazio  se tehnički deo, koji je bio potreban načelniku čete, a sem toga uporedo i prosvetno-organizacioni deo, kao i higijena i prva pomoć. Tečaj je vodio Veca Lamić Vujković, vođa sokolskih četa društva Subotica. Predavači su bili članovi načelništva i prosvetnog odbora društva Subotica. Na kraju tečaja polagan je praktični i teorijski ispit. Zbog ispita tečajci su mnogo pažljivije pratili predavanja, a pokazali su i više interesovanja, nego što su to inače činili. Društvo Subotica imalo je 1935. 10 četa, i nekoliko četa koje su bile u osnivanju. Čete su bile udaljene od granice 5-6 kilometara, a bilo je četa koje su se nalazile na 500-600 metara od granice. Čete su pokazivale iz godine u godinu sve bolje rezultate, što je bila u glavnom zasluga odbora za čete društva, kao i učitelja i učiteljica, članova i članica sokola, koji su svestrano vodili čete. Broj vežbača je rastao iz godine u godinu. Članovi četa nisu stanovali u blizini škola, gde su bila sedišta četa, već su poneki bili udaljeni po 2 do 4 kilometra, i pored toga su uredno pohađali 2 puta nedeljno vežbačke časove. U članku „Tečaj za vođe sokolskih četa u Subotici” pisac  J.T. je istakao da je nacionalno-sokolska svest članova četa bila na zavidnoj visini. Sokoli su težili da se seljaci osamostale i da sami vode svoje čete. (9)

Sokolsko društvo Bačka Topola  sa svojih 7 seoskih četa i društvima Bajša i Pačir  svečano su razvile 10 sokolskih dečijih zastava pred spomenikom kralja Petra I 1 juna 1936. Povorka od 1.500 sokola krenula je sa igrališta fudbalskog kluba “Jak” i uz pratnju muzike i sa pevanjem sokolskih i rodoljubivih pesama zaustavila se pred spomenikom.  Starešina Kosta Lavirac u svom govoru istakao je da je sokolska misao u kraju, a naročito u dobrovoljačkim naseljima uhvatila dubok koren i da ovde sokolske čete stoje kao živi granični bedemi i vazda budni čuvari severa Jugoslavije. Pozvao je sokole da dođu na pokrajinski slet u Suboticu. Posle razvijanja zastava svirana je državna himna. Posle podne pod vođstvom načelnika društva Vinka Arasa održana je javna vežba. U Bačkoj Topoli održana su opšta takmičenja članova 31. maja 1936. (10)

Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić,  podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović,   starešina župe

Novi Sad  dr. Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola  od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.

Proslava je počela 7 juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i sokolska društva Horgoš, Senta, Bačka Topola,  Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8 juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru razvoj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu, …. . Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine. Posle njega govorio je  dr. Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Posle podne održane su javne vežbe na sokolskom stadionu. U veče održano je narodno veselje. (11)

Kada je posle Aprilskog rata 1941. došla mađarska vlast svi dobrovoljci i njihove familije bili su internirani. U centru sela Mali Beograd danas se nalazi spomenik stradalima u Drugom svetskom ratu. U borbama je poginulo nekoliko meštana, ali su u logoru stradale čitave porodice. (12)

Početkom tridesetih godina 20 veka Sokolska društva Subotica i Bačka Topola radila su na osnivanju seoskih sokolskih četa na severnoj granici Jugoslavije.  Četa je bilo i u dobrovoljačkim naseljima. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu.  Rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemljišta i održavanju higijene u selu. Čete su bile udaljene od granice 5-6 kilometara, a bilo je četa koje su se nalazile na 500-600 metara od granice. Sokoli su  smatrali da je sokolska misao u kraju, a naročito u dobrovoljačkim naseljima uhvatila dubok koren i da su sokolske čete stajale kao živi granični bedemi i budni čuvari severa Jugoslavije. Čete su pokazivale iz godine u godinu sve bolje rezultate, što je bila u glavnom zasluga odbora za čete društva, kao i učitelja i učiteljica, članova i članica sokola, koji su svestrano vodili čete. Posle Aprilskog rata 1941. mađarska vlast je  internirala sve dobrovoljce i članove njihovih porodicadeljković

.

Saša Nedeljković

VIDOVDAN

 

Napomene:

  1. P.K, „Severna straža”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 marta 1935, br. 13, str. 1;
  2. Aleksandra Isakov, „Kako je Mali Beograd ostao Mali”, „Politika”, Beograd, januar 2018;
  3. Dimitrije Prica, „Naše kolonije”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica 1936, str. 72, 73, 74;
  4. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4;
  5. M.Č. „Nova Sokolska četa u Tavankutu  IV”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
  6. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4; M.Č.„Rad prosvetnog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
  7. „Javni čas”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3;
  8. „Petodnevni praktični tečaj za vođe sokolskih četa”, „Sokolski glasnik”,Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 2;
  9. J.T, „Tečaj za vođe sokolskih četa u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1936, br. 1, str. 6;
  10. „Sokolske svečanosti i takmičenja u Bačkoj Topoli”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 5;
  11. „Sokolsko slavlje u Subotici”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5;
  12. Aleksandra Isakov, „Kako je Mali Beograd ostao Mali”, „Politika”, Beograd, januar 2018;
Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here