Saša Nedeljković : Starešina Sokolske župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas

Podelite:

 

Ignjat Pavlas rođen je u Slavoniji, Donji Miholjac 1885. U Novom Sadu je završio 1904. Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju. Studirao je pravo u Zagrebu i Budimpešti. Dobio je titulu doktora prava. (1) Pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva.

Na kraju Prvog svetskog rata Srpski narodni odbor u Novom Sadu svoju prvu javnu sednicu održao je 3. novembra 1918. u svečanoj sali Matice srpske. Delegacija Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu probila se do Beograda. Član srpske vlade Ljuba Jovanović primio je u svom stanu u Beogradu 1918. delegaciju Glavnog Odbora u Novom Sadu (Jaša Tomić, Vasa Stajić i dr Ignjat Pavlas). Istakao je delegaciji da je želja vlade Srbije da se Vojvodina priključi Srbiji nezavisno od Zagreba. Ignjat Pavlas prihvatio je želju srpske vlade, a Vasa Stajić bio protiv (2). Oslobođenje i svečani ulazak srpske vojske u Novi Sad novembra 1918. najvatrenije su dočekali srpski sokoli. Pavlas je kao potpedsednik Srpskog narodnog odbora, sa ogromnom masom sveta i 400 srpskih narodnih konjanika, na obali Dunava, dočekao i prvi pozdravio majora Bugarskog. U predsedništvo Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. izabran je dr. Ignjat Pavlas. Pošto je završeno konstituisanje Skupštine, predsedavanje je preuzeo dr. Ignjat Pavlas, koji je najavio Jašu Tomića kao predsednika SNO Novi Sad i podnosioca predloga o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji (3).

Posle Ujedinjenja povukao se iz politike i posvetio se radu u Savezu sokola. Na čelo Bačke sokolske župe dolazi 1921. i tu dužnost obavlja do 1941. a od 1930. do 1941. je član Starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U Starešinstvu Saveza Sokola odgovarao je za Pravni referat i Organizacijski odsek. Istovremeno je bio i dugogodišnji član Uprave, a i nekoliko godina predsednik „Danubiusa“, novosadskog veslačkog kluba. U Novom Sadu bio je predsednik Saveza kulturnih društava (sa 52 udruženja). Sokolska župa obuhvatala je oko 80 društava i četa (cela Bačka sa malim delom Srema na obroncima Fruške gore). Župa je priredila 7 sletova. (4) Pavlas je čitav život posvetio napretku svog naroda, delujući u sokolskoj organizaciji. Kako je istaknuto u knjizi 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu” bio je oličenje poštenja, radinosti, odgovornosti za preuzete obaveze, upornosti, hrabrosti, osećanja časti i visokih organizatorskih sposobnosti. Kao starešina Bačke sokolske župe doprineo je omasovljenju sokolstva. Bio je jedan od legata akcije za podizanje sokolskog doma 1924. u Novom Sadu. Dom je bio završen 1936. (5) Bačka sokolska župa sa sedištem u Novom Sadu obuhvatala je društva Ada, Apčoš, Bačka Palanka, BačkaTopola, Bački Petrovac, Bačko Gradište, Bačko Petrovo Selo, Bajmok, Bajša Bačka, Beška, Crvenka, Bikovo, Deronje, Čerević, Čurug, Despot sv. Ivan, Đurđevo, Gospođinci, Horgoš, Irig, Kać, Kisač, Kosančić, Velebit, Vrbas, Kolonija Žednik, Kovilj, Kucura, Kula, Kulpin, Martonoš, Mol, Mošorin, Novi Sad, Obrovac, Odžaci, Pačir, Pašićevo, Petrovaradin, Pivnice, Rumenka, Žabalj, Čib, Senta, Sirig, Sombor, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Kanjiža, Stari Bečej, Stari Futog, Stari Sivac, Subotica, Titel, Tovariševo, Turija, Tavankut I, Tavankut II, Tavankut III, Sonta, Stepanovićevo i Svetozar Miletić. Sem društava u Župi su delovale seoske sokolske čete : Kosanić, Ljutovo, Mali Bajmok, Mali Beograd, Rašina, Sv. Mihajlo, Sokolac, Stepanovićevo, Sonta, Talajković I, Talajković II, Talajković III, Hajdukovo, Tomislavci, Čavolj, Čortanovci, Beška, Bukovac, Velebit, Gardinovo, Gornja Rogatica, Deronje, Dobrovoljačko selo, Karađorđevo, Kolonija Žednik, Kolonija Miloševo i Kolonija Njegoševo. (6)

Na II. Sletu Bačke Sokolske Župe održanom 28. i 29. juna 1922. u Subotici govorio je starešina župe Pavlas. Pred gradskom kućom starešina Bačke Sokolske Župe, dr. Ignjat Pavlas pozdravio je grad Suboticu. Posle toliko vekova, rekao je Pavlas, našli su se junaci i sokoli opet zajedno i naša narodna pesma, koja nam je dočaravala slike iz davne prošlosti, postala je stvarnost. Sokoli su doleteli u Suboticu iz onih visina, gde vlada čisti idealizam, gde nema političkih partija, … gde je u srcima sviju upisano samo jedno načelo : „Svi smo sinovi samo jednog naroda i jedne Otadžbine, za čiju slobodu i sreću spremni smo da ginemo !”. Govor Pavlasa burno je i dugo pozdravljan od nepregledne mase sveta, koja je prekrila prostrani Karađorđev trg. Gradonačelnik dr. Andrija Pletikosić zahvalio se sokolima na priređenoj manifestaciji, koja je na sve Subotičane učinila najdublji utisak. Grad Subotica priredio je banket sokolima u svečanoj dvorani hotela „Beograd”. Na banketu je bilo 120 osoba. Sem sokola, bili su veliki župani dr. Paja Dobanovački i dr Lazar Bugarski, … predsednik udruženja rezervnih oficira major Milan Radosavljević, poslanici subotičkog okruga i mnogi drugi. (7)

I slet naraštaja Bačke sokolske župe održan je u Novom Sadu 27. i 28. 5. 1923. Kao izaslanik T.O. Saveza prisustvovao je Dušan Bogunović. Sokolsko-školska izložba koju je priredila građanska škola iz Novog Sada i sokolsko društvo Novi Sad otvorena je 24. maja 1923. Na sletskoj javnoj vežbi je bilo prisutno preko 7.000 gledalaca. U veče Sokolsko društvo Novi Sad priredilo je, uz učešće muzike i ženske građanske škole, muzičkog društva, članova narodnog pozorišta, veliku sokolsku zabavu sa koncertom i sokolskim vežbama. Vrt gradskog strelišta bio je pun građana i sokola. Tom prlikom izvelo je Sokolsko društvo iz Novog Sada : Fr. Švarcvald “Večer na Savi”, “Pad Tirana” i Erben “Ženska devetka”. Za vreme sleta nije se upotrebljavao alkohol, već je bio priređen Sokolski zdravljak. (8) Bio je predsednik Saveza kulturnih društava u Novom Sadu, osnovanog 1928. Savez je okupljao društva u Novom Sadu i organizovao njihove aktivnosti.(9)

Jedan od najznačajnijih sletova bio je VI župski slet u Subotici. Na VI župskom sletu 8 i 9 juna 1929. u Subotici bilo je 1.600 učesnika-vežbača. U prepodnevnim časovima održan je defile sokola od Gradske kuće do sletišta. Nošene su sokolske zastave ulicama grada, a prisutno građanstvo oduševljeno je pozdravilo sokole. Popodne je u prisustvu oko 10.000 gledalaca održan Sokolski slet. Ovim sletom Sokolska župa Svetozar Miletić prikazala je svoju snagu obeležavajući desetogodišnjicu nastanka. (10) Sokoli su priredili dečji sokolski slet u Novom Vrbasu 3.6.1934. Učestvovalo je 4.000 učesnika. Govorio je Đura Paunković, a prisustvovao starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas. Priređena je sokolska izložba. (11)

Pokrajinski slet severnih župa trebalo je da se održi u Subotici 28 i 29 juna 1935. Trebale su da učestvuju župe Beograd, Vel. Bečkerek, Osijek. Bjelovar, Varaždin, Mostar i Novi Sad. Slet je održan 1936. U članku u časopisu „Sokolska Prosveta“ starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas istakao za za sokole „svrstaće se u Subotici kao živi granički bedem”. (12) U Subotici je 24 marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulje, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalj zemlje neprikosnoven. Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kraljem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Poljanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavljao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr. Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Poljaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva. (13)

Program i stavove sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u Novom Sadu. Skupštinu je otvorio dr. Ignjat Pavlas pozdravljajući bana, izaslanika komandanta armije, … . Podvukao je da biti dobar soko znači i biti dobar vojnik. U svom govoru istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše … Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo mogli reči : čitav … narod je … Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je … narod”. Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, … vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.” O selu je istakao : „Odande, sa sela dolazi snaga koja pojačava grad. Idimo u naša sela, upoznajno i mi njih i oni nas, jer samo ono što se upozna može se voleti. A samo za ono što se voli može se žrtvovati.” Završavajući svoj govor Pavlas se obratio sokolima : „Želimo da vam u srcu bude otadžbina, a u mišicama vaša snaga.” (14) Pavlas je bio kum zastave sokolskog društva u Beočinu. Sokoli sa područja Novosadskog okruga došli su u Beočin uprkos kiši 24. maja 1936. da bi prisustvovali osvećenju zastave. Oko podne bio je zajednički ručak u fabričkom restoranu. Posle podne formirana je povorka koja je otišla na igralište SK “Cement”, gde je osvećena zastava. Na čelu povorke bila je novosadska fanfara. Prota Janošević razvio je zastavu i predao Milanu Kneževiću iz Novog Sada, zastupniku kuma Ignjata Pavlasa. U ime kuma zamolio je starešinu društva Đuru Borkovića, da zastava gordo leprša na čelu društva. Starosta društva Đura Berković primajući zastavu zahvalio se na kumovanju dr. Ignjatu Pavlas, i predao zastavu zastavniku i zamolio ga je da pod zastavom okuplja sve ono što zdravo misli i što će stajati u svakom momentu na braniku otadžbine. Na okružnom sletu učestvovalo je preko 1.000 sokola i sokolica. Posle je održana javna vežba u kojoj su učestvovale sve kategorije vežbača i vežbačica izvodeći vežbe za pokrajinski slet u Subotici. (15) Kao starešina sokolske župe dr. Ignjat Pavlas prisustvovao je nacionalnim proslavama kao što je otkrivanje spomenika kralju Petru I kod Horgoša, nedaleko od Subotice.

Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. (16)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1936. Nad sokolskim sletištem vile su se zastave svih slovenskih naroda. Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Josip Rogić proglasio je stadion i park oko njega Jugoslovenskim narodnim parkom Kralja Petra II. Zatim je govorio predstavnik bugarskih Junaka profesor Minev. Predao je poklon plaketu dr. Ignjatu Pavlasu. Na plaketi je pisalo: „Novosadskoj Sokolskoj župi bratski spomen od Saveza Junaka povodom sleta u Subotici, juna 1936 g“. U svom govoru dr. Ignjat Pavlas istakao je: „Sokolska župa Novi Sad, na čijoj se teritoriji održava ovaj IV pokrajinski slet Saveza SKJ, prima s bratskom zahvalnošću ovaj dar kao zalogu bratstva i ljubavi između Saveza bugarskih Junaka i Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i svih njihovih pripadnika. … da naše nesebično i ničim pomućeno bratstvo i ljubav povedu Savez bugarskih Junaka i Savez Sokola Kr. Jugoslavije jednim zajedničkim putem, a u zagrljaju sa svima slovenskim sokolskim savezima.“ Zatim je sledilo svečano razviće i predaja zastave, koju su društva i čete župe Novi Sad poklonile svojoj župi. (17)

Na X svesokolskom sletu u Pragu od muzika Saveza Sokola učestvovali su : mešoviti sokolski hor iz Starog Sivca, muzika sokolskog društva iz Beograda, Varaždina, Podgorice, Splita, Ljubljane, Subotice, Novog Sada, Kule (naraštajska) i tamburaški sokolski zborovi iz Subotice i Petrovgrada. (18)

Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić, podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović, starešina župe Novi Sad dr. Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.

Proslava je počela 7 juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i društva Horgoš, Senta, Bačka Topola, Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8 juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru razvoj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu, …. . Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine. Posle njega govorio je dr. Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. (19)

Skupštinu sokolskog društva Novi Sad otvorio je starešina Jovan Totović. Skupština je održana u prisustvu 300 članica i članova. Starešina župe dr. Pavlas zahvalio je na pozdravima, izrazivši shvatanje da će sokoli zaslužiti naziv neimara nacije i države. Po njemu sokoli su znali samo za jednu ideologiju -ideologiju slovensku. (20)

U Jugoslaviji je 12 maja 1940. održana smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. (21) U Novom Sadu smotra je počela podizanjem sokolske zastave i govorom starešine župe dr. Pavlasa. Kolone sokola su išle preko varoši u Petrovaradin i Bukovac, na čelu sa sokolskom konjicom i muzikom. U Petrovaradinu im se pridružio veliki broj sokola sa starešinom Vitoševićem, a dalje sokoli iz Sremskih Karlovaca, sa starešinom dr. S. Simeonović-Čokićem. U Bukovcu ih je dočekala mesna četa, sa starešinom Rankovićem na čelu. Na obroncima Fruške Gore sokoli su izveli narodno-odbrambene vežbe. Smotru je posetio komandant prve armijske oblasti general Milorad Petrović, koji je posvetio naročitu pažnju streljačkom odeljenju. Govorili su starešine Jovan Totović, Vlada Vitošević, … . Sokolska povorka vratila se u Novi Sad. (22)

Sokolska župa Novi Sad i sokolska društva Novi Sad i Petrovaradin priredila su 12.oktobra 1940. u Sokolskom domu u Novom Sadu oproštajni banket generalu Miloradu Petroviću, koji je postavljen za komandanta Beograda. Banketu su prisustvovali ban Kijurina, predsednik opštine dr. Petrović i sva uprava župe i društava Novi Sad i Petrovaradin. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas pozdravio je generala Petrovića. Zahvalio mu se na njegovom ličnom učešću na svim sokolskim priredbama i poželeo mu uspeha na visokom položaju. General Petrović zahvalio se sokolima na pažnji koja mu je uvek ukazivana, istakavši da je sve ono što je činio za sokole, činio zbog toga, što je bio uveren da sokolstvo u celoj državi, a naročito u ovim krajevima, vrši jednu korisnu i blagotvornu misiju. (23)

Sokoli su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe Pavlas. Za vreme sednice okupila se masa građana pred sokolskim domom. Pavlas je između ostalog u svom govoru naglasio: „Da bismo dali izraz našim osećanjima rešili smo da pred zgradom formiramo povorku i da povorka prođe gradom“. Na čelu povorke oko 15.000 ljudi bili su dr. Ignjat Pavlas, dr. Aleksandar Moč – predsednik Matice srpske … Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr. Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada.

Za vreme racije januara 1942. iz Sokolskog doma odveden je sa svojim brojnim sokolima na obalu Dunava i streljan Dr. Ignjat Pavlas sa svojom suprugom. (24)

Posle obnove sokolskih društava 1992. sokoli su nastojali da ožive sećanje na svog staradalog starešinu. Sokolsko društvo Beograd III Zvezdara organizovalo je odlazak na Frušku Goru 23.juna 2007. U grupi su bili sokoli iz sokolskih društava Zvezdara i Matica Beograd, kao predsednica Saveza Soko Srbije Gordana Rajnović i njena zamenica prof. Dr. Gabrijela Kragujević. Cilj putovanja bio je Pavlasov čot, po visi drugi vrh planine (531m). Ime su dali planinari Novog Sada i Vojvodine zbog zasluga dr. Ignjata Pavlasa za osnivanje i razvoj planinarstva Vojvodine. Pavlas je bio jedan od najviđenijih građana Novog Sada sa svojom suprugom sokolicom ubijen je i u Dunav pod led bačen januara 1942. Pošto nije imao groba, planinari su na bezimenom vrhu podigli spomen piramidu i kod vlasti regulisali da se taj vrh i zvanično nazove „Pavlasov čot“. Taj vrh neprekidno više puta godišnje (i po snegu) obilazili planinari. Na početku svečanosti sokoli su podno piramide zapalili sveće. Zatim je profesor univerziteta dr. Milan Breberina, predsednik Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine i inicijator postavljanja ovog znamenja, govorio o zaslugama Pavlasa. Istakao je da je Pavlas bio jedan od glavnih aktera za prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, inicijator i organizator podizanja dva planinarska doma na Fruškoj Gori i jednog na Rudniku u Šumadiji. (25)

Dr. Ignjat Pavlas rođen je u Slavoniji. Pridružio se srpskim sokolima i bio izabran 1910. na skupštini Sokolskog društva Novi Sad za sekretara društva. U međuratnom periodu bio je starešina Sokolske župe sa sedištem u Novom Sadu. Savez sokola kraljevine Jugoslavije i Bačka sokolska župa trudili su se da svojom aktivnošću deluje kao bedem prema aspiracijama Mađara prema Bačkoj. Sletovi su često održavani na severnoj granici u Somboru i Subotici. Dr. Ignjat Pavlas je kao starešina župe doprineo omasovljenju sokolstva na teritoriji Župe Novi Sad. U svojim javnim nastupima isticao je da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Kako je živeo tako je i umro, kao jedna od žrtava racije januara 1942. u Novom Sadu. Posle obnove sokolskih društava 1992. sokoli su nastojali da ožive sećanje na svog stradalog starešinu.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 33, 34;

  2. Vasa Stajić, „Moje učešće u Jugoslovenskom Ujedinjenju“, Spomenica oslobođenja Vojvodine 1918, Novi Sad 1929, str.159;

  3. Dr. Drago Njegovan, „Povodom 90. godišnjice prisajedinjenja vojvođanskih oblasti kraljevini Srbiji 1918.“, „Dobrovoljački glasnik“, Beograd jun 2008, br.31, str.46-47;

  4. Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2000.– februar 2001, br.15-16, str.24;

  5. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 34;

  6. Pavle Vračarić, prof. Pedagogije i psihologije, Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2013, br.47-48, str.22, 23;

  7. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222;

  8. Sokolski Glasnik”, Zagreb, 15 oktobra 1923, IX-X, str. 314, 315;

  9. Tihomir Kostović, „Savez kulturnih društava Novog Sada u periodu Dunavske banovine”, „Godišnjak istorijskog arhiva grada Novog Sada”, Petrovaradin 2014, Godina VIII, br. 8, str. 172;

  10. Dušan Cvetković, “Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007;

  11. O uspelom dečjem sokolskom sletu u N. Vrbasu”, „Sokolski vesnik”, Kula, septembar 1934 godine, br. 1;

  12. Dr. Ignjat Pavlas, „Granično Sokolstvo iz sela i gradova našega Severa sletiće u Suboticu 28 i 29 Juna 1935 god.”, „Sokolska Prosveta“, Beograd, 2 februara 1935, br. 2, str. 9, 64, 65;

  13. M.B.N, „ Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 3, 4;

  14. Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 2;

  15. D.D.D, „U nedelju 24 maja Sokolsko društvo u Beočinu osvetilo je svoju zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 juna 1936, br. 23, str. 3;

  16. Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;

  17. Prva sletska svečanost — javna vežba na stadionu“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 6;

  18. Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938. podnet IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ 23. aprila 1939 godine”, str. 86;

  19. Sokolsko slavlje u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 2;

  20. Godišnje skupštine sokolskih jedinica“, Sokolski glasnik”, Beograd, 14 februar 1941, br. 7, str. 6

  21. I. Sedlaček, Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;

  22. Uspeh smotre u ostaloj zemlji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 2;

  23. Sokolstvo Novog Sada priredilo je oproštajni banket generalu Petroviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 4;

  24. Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2000. – februar 2001, br.15-16, str. 24;

  25. Pavle Vračarić, „Sokoli na Pavlasovom čotu”, “, „Oko sokolovo“, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 13, 14;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here