Пример грузијских власти за нас мора бити интересантан јер показује колико далеко може да оде једна отуђена и вазална елита на власти, која је одавно изгубила сваку везу са народом. Да ли је природно да Грузија улази у НАТО пакт, да ратује против других народа исте вере, да Запад подржава недемократску власт у Грузији због својим империјалних амбиција, да се отворено крши територијални интегритет Србије, а на другој страни лицемерно брани територијални интегритет Грузије, само су нека од питања која се намеђу поводом најновијих дешавања на Кавказу. Да ли и ми ускоро треба да постанемо део таквих сценарија и међуправославних сукоба? У чијем је то интересу?

Пред сумрак, у Ноевој Арци, на врху новог Арарата, притешњен зебњом, чучи данашњи свет. За то време Терминатор, Џокер, Бициклиста и Велики Експериментатор, започињу необичну партију карата. Необичну утолико што су њени улози неуобичајени а правила променљива. Свеједно, та партија мора да буде одиграна. Велики ризик суштина је игре покера. Зато, умеће претварања постаје основна њена стратегија. У игри изгледа да долази до лабавих савеза међу играчима док они у ствари играју сваки за себе. Пуни увид у исход партију долази тек по њеном завршетку. Како ова игра одмиче, карте и улози постају све више материјализовани. На столу за игру искрсавају територије, гас и нафта, технологија и животи људи. На крају ове партије Арка ће или да заплови или и да потоне.

Манастир Студеница подигнут је 1186. године, као задужбина великог жупана српског Стефана Немање, потоњег светог Симеона Мироточивог. Крај XII века представља велику прекретницу у српској историји. Србија је стекла дуго очекивану независност и међународно признање. То је пошло за руком Стефану Немањи, који је објединио све српске земље у пространу државу. Стефан Немања је показао свој светли хришћански лик многим подвизима, као што су: одлучне борбе за одбрану свог народа, побијање богумилске јереси и других секти на српским просторима, утврђивање српског народа у Православној вери и подизање многих цркава… Стефан Немања је, заиста, живео у великом хришћанском подвигу, који га је чинио и савршеним владаром.

Министар срећан, база „Цепотине“ ће бити готова, шта ће база ако КиМ више нису српски? Ако „неко“ покуша да нам отме Војводину, Рашку област (а не Санџак, како је званично зовете), Врањску долину (а не Прешевску долину како је званично зовете), да ли ћете на време изградити базе министре? Немамо војску, цивилно служење војске може сада и у ВБА, у МО.. Нема више никаквих препрека да „пријатељи из Охаја“ виде сво оружје војске, планове, ресурсе... Где је то дно-дна до кога треба доћи? Неко рече: Све ће то народ позлатити.

Не може се ићи у евроатлантске интеграције са онима који нам дезинтегришу државу и не сме се дозволити такво штетно деловање проамеричких људи Динкића и Шутановца, који чине све што могу да упропасте гасни споразум са Русијом, а са друге стране наше министарство одбране са све Шутановцем на челу извозило је оружје Грузији којим су убијани руски држављани, по налазу руских експерата. Док се Русија бори са територијални интегритет Србије, наша власт извози оружје њеним непријатељима. Да је и од Шутановца, много је.

Boris Tadić spada u red modernih političara tipa Džordža Buša,Tonija Blera, Sarkozija i Berluskonija.To su estradni političari koji su eksponenti krupnog kapitala. Njihova narcisoidnost je toliko razvijena da su spremni sve da urade da bi ostali na vlasti. Vlast im vraća samopouzdanje i veru u život. Njihova modernost se sastoji u načinu komunikacije sa medijima. Oni su odlično pripremljeni glumci spremni na sve uloge. Oni su glumci u reklamnim spotovima. Tekstove im pišu drugi i kontrolišu njihovo ponašanje. Za uzvrat, oni dobijaju mogućnost da uveseljavaju javnost svojom glupošću. Rezultati njihove vladavine su katastrofalni. Amerikanci danas tvrde da je diletant Buš najgori predsednik u istoriji SAD. Bojim se da srpski Ken ide tim putem. Zbog toga je važno da se građani odupru Despotu Borisu EUropskom. Nastavljamo borbu za institucije. Građani slede novog vođu ne shvatajući da je on šarlatan. Kada to budu shvatili, država će biti podeljena i uništena.

На примедбу на рачун дијаспоре могу рећи; да су се исти ти који су призивали НАТО да бомбардује Србију, остали “милосрдном анђелу” вечити дужници јер су уз помоћ њега односно милосрдног андјела дошли на власт, па смо сад тамо где јесмо. Победник оружаног конфликта сигурно није пропустио прилику, на кључне позиције одлучивања да постави себи послушно особље које је све урадило како би се патриотска дијаспора неутралисала, а у Србији радило по вољи својих “господара”. По моме је ово најперфиднији и најлицемернији начин одрицања од Косова у корист проевропске политике.

Једно писмо постало је тако прва провера за нову владу. Од судбине истога писма зависила је и једна животна судбина.  Епилог свега овога, како преносе анонимни извори, јесте тај да жалба Специјалном суду у Београду на екстрадицију осумњиченог, није стигла у законском року у канцеларију суда. Шта више, писму је изгубљен сваки траг.  Тако је уклоњена и последња законска препрека за изручење господина Радована Караџића Међународном суду у Холандији. Пошто је реч о појединцу чији случај има  међународне пропорције преседана,  дато објашњење о судбини писма тешко може да држи воду.

Српском народу су из идеолошких разлога ускраћене многе спознајне вредности које се односе на пробој Солунског фронта 1918. године. Деценијама се готово ништа није писало ни знало о догађајима и људима који су пре деведесет година кренули у одлучну борбу за ослобођење Србије која је стењала под окупаторском чизмом аустроуграске, немачке и бугарске солдатеске. У годинама после Другог светског рата из уџбеника историје је  прогнано све што се односило на војевања српске војске на Кајмакчалану; поратне генерације нису биле у прилицу да било шта прочитају о чувеним српским војводама, генералима и, уопште, људима – обичним војницима и добровољцима, који су исписивали најславније странице у историји слободарске борбе српског  народа.

Шиптари буквално „гурају“ дрогу у Србију, а апел Влади (како тврди Марко Ницовић) да нешто предузме, остао је без одговора. Од укупно учињеног криминала, 70% је у вези дроге. Албанци са 90%  снабдевају хероином Србију, а 40% свет. Албанска мафија води „кадровску политику„ у српском подземљу и као врло битно треба истаћи да мафија нема политичке и верске предрасуде. Ко је у српској држави одговоран то шиптарска мафија трује српску децу својом неквалитетном дрогом (говори се и да стављају мало хероина у марихуану да би брже навукли младе на теже дроге) а са тим новцима купују своју независност, српске политичаре а можда и фирме. Једним ударцем убијају две или три „српске муве“. Ко је крив за то – нико јер нико није ни одговарао.