Приликом свечаног откривања бисте генија из Смиљана, Борис Тадић, предсједник Србије, рекао је да је Тесла спона измеду Срба и Хрвата. Покајник "без портфеља". Изгледа да не зна да су Хрвати већ укњижили Теслу међу десет најзнаменитијих Хрвата у својој "тисућљећној повијести". Притом нису споменули да је Тесла и по оцу и по мајци Србин православне вјере. Легендарни Едмунд Хилари упитан зашто се попео на Маунт Еверест, одговорио је: "Зато што је био тамо." Не би нас изненадило да неки од наших "козмополита", у свом додворавању, клекне у Јасеновцу и извини се Хрватима "зато што су Срби били тамо".

Зашто баш ову поуку о опраштању да понови Господ на Крсту? Од безброј других поука, које је Он на земљи дао људима, зашто изабра баш ову поуку, а не неку другу, да изрекне Својим божанским устима на крају, баш на самоме крају? Несумњиво зато, што је нарочито хтео, да се ова поука запамти и испуни. У незаслуженим мукама на Крсту, величанствен над сваким величанством света и узвишен над царевима и судијама земним, над мудрацима и учитељима, над богатим и сиромашним, над друштвеним реформаторима и бунxијама. Господ Исус је примером опраштања запечатио Своје Јеванђеље.

Дубоки су наши корени у Европи. Па та Европа зна да смо ми једини народ у свету који је другом народу подигао споменик - загледајте се у онај величанствени споменик на Калемегдану који је српски народ подигао француској нацији. Ових дана, обузет гневом, један добар новинар, и добар човек, и добар Србин јавно је тражио да се тај споменик сруши. Да је у том правцу ишта учињено, спремио бих слике масовних гробница у Битољу, Скопљу, Зејтинлику - у њима лежи на десетине хиљада француских војника који су гинули за слободу Европе, али су јуначки гинули и за слободу Србије. Не дирајте у тај споменик - то су наши очеви и дедови подигли очевима и дедовима данашњих Француза који можда не маре толико ни за свој народ а камоли за српску нацију... Видите ли како данас та престрашена Европа ћути пред незапамћеним злочинима Рамуша Харадинаја, команданта шиптарских крвника, кога је Хашки трибунал ослободио сваке кривице иако је својом руком описао шта је све радио - „убијао сам српске полицајце, српске цивиле, уклањао непослушне Албанце. Од малих ногу спремао сам се за обрачун са Србима“ - записао је Харадинај у својој књизи.

Какво је здравствено стање Његове светости?

- Његова светост је, као што знамо, и даље на ВМА, а његово здравствено стање је такво да он не може да обавља своју функцију. То се показало и за време Сабора.

Да ли сте можда били у прилици да посетите патријарха Павла?

- Нисам имао прилику лично да га видим, али ми је познато његово здравствено стање. Не бих ја пуно о патријарху у овој ситуацији.

У медијима се у више наврата могло чути да ће на Сабору бити донета одлука о Вашем премештају у неку другу епархију, мању по важности?

- Моје измештање није било предмет Сабора. То су дезинформације које је неко ширио. Немам ништа више о томе да вам кажем.

Зашто је по трећи пут разматрано питање служења литургије, када је и на претходном Сабору потврђена одлука да се задржи стари, традиционални начин?

- Има нас непослушних. Неки од епископа држе се новотарија, па се више пута морала потврдити претходно донета одлука да се остане при вековној пракси богослужења.

Није читање молитава, псалама, духовних текстова, верглање као што то, нажалост, бива веома често. Код нас има један израз у народу коме се мало знаде поријекло, али је врло значајан. Кад неко прича, вергла нешто неразумљиво, онда се каже: то су тантаре и мантаре. ''Остави се твојих тантара и мантара''. А откуда је то остало? Из дубина нашег индијског поријекла, јер наши преци су дошли са Истока, из далеке Индије. И данас у Индији постоје вјерске књиге паганске, тантре и мантре. Када читају ти вјерници пагани из тих књига, онда они читају ударајући у разне инструменте, говорећи тако да се од инструмената, од музике, од ријечи ништа не разумије, све је збркано и смијешано. То су тантре и мантре. Отуда у народу «тандара и мандара», «то што причаш је тандара и мандара». Нажалост, наше богослужење понекад се претвори у тантре и мантре, у тандара и мандара.

Често ћемо чути изразе патријархална породица насупрот модерној, односно постмодерној породици. Патријархално друштво и постмодерно друштво, традиционални вредносни системи и «слободни» вредносни системи. Све су ово речи којима не бисмо требали пуно да се бавимо. Зашто?-питаћете се ви. Ево због чега. Морамо знати у ком времену живимо, какви су све образци понашања на делу, морамо бити свесни чињенице да свет гура напред, а да се ми растрзавамо у њему. И то, иако тако не делује, није ништа страшно. То је само наша могућност да будемо витези.

Сваки дом који слави славу (било коју) прима свештено лице које у дане пре славе долази да освешта водицу за славски колач. Како Вам се не "омакне" па поред уобичајеног разговора са парохијанима започнете едукацију истих, о томе да се слава као сто је свети Георгије мора, наглашавам мора славити како хришћанима и православцима доликује, а то значи с поштовањем и достојанством што искључује слављење ПРОЛЕЋА И ЛЕПОГ ВРЕМЕНА. Хоћу да кажем да је велики грех који Срби чине према Св Георгију дозвољавајући да се овај светац у медијима слави као „циганска Слава“.

Више је него јасно да је у Српском народу Свети Сава лучоноша оне светлости којом је Павле умро старом свом човеку и којом је крштен и помазан у сведока и благовесника Христове Благевести, победе. Св. Саво,чији помен данас прослављамо, а прослављање угодника божијих и није друго до учешће у духовним добрима, у достигнутој и освојеној благодати, у светлости Божијој, којом је, као онда Павле, са Павлом, сада, са Светим Савом, прогледао и цео један народ, Српски народ, наслађујући се Христом “Незалазном Светлошћу”.

То је протоколарна посета римског понтифекса. Можемо да је сматрамо и државном посетом, јер је Ватикан држава. Ја сам обичан посматрач, као и сви други. Политика је световна. Ми мислимо да има аутономију јер се бави проблемима овог света. Она по дефиницији не мора да буде нерелигиозна или антицрквена. За многе је политика све, али за нас хришћане политика није све. Живот је, на срећу за све људе, па и за политичаре, много шири и богатији од политике. С друге стране и ми хришћани смо део друштва, и осећајући одговорност за време и простор у којем живимо, знамо да заједно са другима треба да изграђујемо државу за човека, и у служби човека. Треба да упозоравамо да је власт моћ служења другима, а не моћ владања другима. Треба да подсећамо на то шта реч министар изворно значи. То је латинска реч која значи слуга, онај који служи.

Zdrava logika nalaže da praznik glavnog grada, dan Beograda, bude - Spasovdan! Despot Stefan je utemeljio srpsku prestonicu koja je to ostala narednih šest vekova, bez obzira na to ko je sve vladao gradom. Despot je utemeljio grad koji je narednih vekova bio i ostao svetionik celokupnom srpskom narodu! Stoga je sramota da Beograd svetkuje godišnjice obnarodovanja poroka kasnije raspopljenog katoličkog biskupa i osmanlijskog dokumenta kojim je dugoveki tiranin srpskog naroda priznao konačni poraz u srpskoj Kneževini! Zato, zajedno poželimo Beogradu da nova gradska uprava prihvati da slavimo „Dan Beograda“ kada i gradsku slavu Spasovdan, da slavimo srpski praznik i čuvamo uspomenu na utemeljivača naše prestonice, - srpskog viteza i despota Stefana Lazarevića, tvorca srpskog Beograda.