Милојко Будимир: Да ли се ближи крај избегличкој проблематици у Србији?

Поделите:

 

Грађански рат у СФРЈ почео је 1991. године. Прве избеглице стигле су у Србију у јесен 1990. године првенствено из градских средина у Хрватској. Први велики егзодус долази у зиму 1991. на 1992. годину са подручја Западне Славоније. Потреба је иницирала да се први штабови за прихват и збрињавање избеглица оснивају још у лето 1991. године.

Важно је рећи да је у том периоду у Републици Србији која је тада била под санкцијама Савета безбедности УН, једна четвртина укупног становништва живјела испод границе сиромаштва

На самом почетку било је 50 хиљада људи у Србији, од чега 900 из Словеније, 7.800 из БиХ и 36.000 из Хрватске, махом западна и источна Славонија и подручја Хрватске која нису била захваћена у то време разним сукобима. Почетком ратних сукоба на територији БиХ ситуација се драматично мења, и расте број избеглица, тако да крајем 1992. године на овим просторима према подацима УНХЦР борави близу 200.000 лица.

Нормално је да је од 1992. до 1998. године тај број у сталном порасту и интересантан је податак да је на попису избеглица који је проведен 1996. године, у општинама Стара Пазова, Инђија и Шид било више избеглог него домицилног становништва.

Само до прве половини 1996. године било је 537.940 лица из Хрватске, БиХ и осталих република. Године 1998. укупан број избеглица и ратом угрожених лица на територији Републике Србије кретао се око 650.000, или 10% од укупног становништва тадашње Републике Србије.

Према подацима Комесаријата за избеглице крајем 20127. у Србији је било 27.945 лица са избегличким статусом. Од тог броја 19.171 избјеглица је из Републике Хрватске, а 8.774 из Босне и Херцеговине. Подсећања ради, 618.000 људи добило је избеглички статус у Републици Србији услед ратова од 1991. до 1995. (266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске).

Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.

Осим према хиљадама избеглица и интерно расељених Република Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према више од милион миграната из Азије и Африке који су  прешли пеко територије Републике Србије, као и према око 6.000 њих који су тренутно смештени у прихватним и центрима за азил.

У протеклих 20 година, Влада Републике Србије континуирано ради на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије. И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Републике Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено. Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења. До сада је значајан број   избегличких породица остварио трајно решење, и добио помоћ у економском оснаживању.

У периоду од 2008. до 2016. године, из буџетских средстава Републике Србије, омогућено је да се у 171 јединици локалне самоуправе, укључујући и општине на Косову и Метохији, стамбено збрине више од 5.700 породица избеглица и интерно расељених лица и то доделом 4.828 пакета грађевинског материјала и 947 сеоских кућа са окућницом. Такође, овим средствима омогућено је да се економски оснажи више од 4.700 породица избеглица и интерно расељених лица.

Велики број стамбених рјешења биће обезбјеђен и захваљујући Регионалном стамбеном програму, заједничком вишегодишњем програму који се финансира донаторским средствима, а има за циљ да стамбено збрине најугроженије избегличке породице у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори.

У оквиру тог програма до сада је за Републику Србију обезбеђено више од 100 милиона евра који су намењени за решавање стамбених потреба за скоро 5.000 избегличких породица. Обезбеђеним средствима омогућена је додела четири модела стамбених решења: 1.958 станова, 1.620 пакета грађевинског материјала, 968 сеоских кућа са окућницом и 351 монтажна кућа.

Процењује се да је око 7.000 избегличких породица и даље у потреби за трајним стамбеним решењем. Решавање њихових стамбених потреба, како кроз Регионални стамбени програм, тако и средствима из буџета, планира се да буде завршено у наредне четири године.

Упоредо са стамбеним збрињавањем избјеглица тече и затварање колективних центара. На врхунцу избегличке кризе 1996. године у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима. У преосталим колективним центрима, од којих је пет на територији централне Србије и осам на КиМ, на дан 20. уна 2017 године било је смештено још 530 корисника, којима ће бити у наредном периоду обезбеђена адекватна стамбена решења.

Постојећа ситуација би била свакако повољнија да су земље порекла, а првенствено Република Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица. Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону. Упркос бројним помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње и даље су актуелна нерешена питања доспелих а неисплаћених пeнзиjа, динaрске и дeвизне штeдње, одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта. Оно што је посебно забрињавајуће је изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.

Београд, 30. март 2018. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске

Милојко Будимир, проф.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here