Остоја Војиновић: Дијаспора и матица – могућности и изазови, реалност

Поделите:

Људи се не одливају, они трагају за смислом егзистенције крећући се притом слободно, у простору и времену.

Иако о одласцима у свет постоји безброј романтичних прича, чињеница је да пуки авантуризам никада није био покретач већине ових одлазака.Највећи број људи из земље одлази из нужде – ‘трбухом за крухом’, немогућности да у матичној средини достојанствено живи, ради, да оснује и прехрани породицу,напредује лично и професионално.Из домовине се последњих деценија одлази по принципу ”куд који мили моји” ,свака ”туђина” замишља се као Дизниленд.

У свему томе медији проналазе своју мисију у потхрањивању шизофреније – на нивоу патетичног популистичког патриотизма, услед беле куге и катастрофалних демографских трендова чега смо сведоци, следећи логику ”шта народ иште” и понашају се буквално као агенти исељавања извештавајући у наставцима о томе где, и како може да се оде, која занимања се траже диљем Европе,па и преко океана.Пошто дописника из иностранства више и нема, представе света заснивају се на лошим преводима, полуинформацијама, маштаријама по принципу ”шта је баби мило, то јој се и снило.
И онда, упркос томе што Европа и читав свет преживљава последице кризе из 2009.године, у Србији се вера у обећане земље не доводи у питање.У стварном свету, живот је свуда ”борба непрестана”, негде бруталнија, негде лакша, али обећаности, у смислу да се негде нешто сервира на тањиру, нема нигде. Свако место на земаљској кугли има свој плус и минус, што ту математику, тј. сабирање и одузимање, чини прилично егзактном.

Само у последње две, три деценије на стотине хиљада наших људи је отишло на све стране света. За српско друштво они су углавном невидљиви. Сви они су, хтели – не хтели, морали да науче да се сналазе у другим језицима, културама, системима.Зна се да из дијаспоре сваке године у земљу уђе неколико милијарди евра.Судећи по количини новца који шаљу својима, а статистике кажу да је дијаспора највећи ”страни инвеститор”, многи и даље одржавају везе са ”матицом”. Нажалост, на слању новца својима се најчешће све и завршава.

А највећи потенцијал није само новац, већ и знање и искуство тих људи. Зато би стварање канала комуникације, размене и сарадње са њима било корисно за све, под условом да се ”опште добро” још уопште овде посматра као некаква вредност. Питање је да ли постоји бар мало преостале воље за било каквом акцијом. Свима је, ваљда, у интересу да овај простор који насељавамо и доживљавамо као домовину буде пристојно место где задовољни људи достојанствено живе.

Дијаспора као ресурс локалног развоја

Термин “одлив мозгова” подразумева миграције одређених категорија становништва у склопу којег се дешава и одлазак младих као потенцијалних носилаца будућег развоја матичног места и средине. Насупрот овом термину је термин “прилив мозгова”, односно долазак високообразованих, стручњака и научника у одређени регион или земљу, која, на тај начин стиче предност у научном и економском развоју тог региона. За земљу која се суочила, у једном периоду, са масовним миграцијама становништва, “прилив” подразумева повратак једног дела тог становништва, различитог по економском и образовном статусу.

Миграције становништва у локалним стратешким документима најчешће су схваћене као показатељ неразвијености локалне економије, осиромашеног друштвеног живота и губитка друштвеног капитала, те је стога важно да се чланови дијаспоре препознају као развојни ресурс. Потребно је да се приступи миграцијама и дијаспори као развојном потенцијалу при писању будућих локалних стратешких докумената и осмишљавању локалних политика.

Уочено је да су веома оскудни или неажурирани званични подаци локалних власти, али и других актера на локалу о дијаспори њиховог региона.Стога је потребно иницирати и подстицати заједнички рад локалних актера на системском прикупљању података о локалној дијаспори и ажурирањутих података у званичне, општинске базе података.Бољим разумевањем разноврсности дијаспоре може се помоћи идентификовању различитих ресурса чланова дијаспоре. Добар почетни корак у идентификовању пословних ресурса дијаспоре могу бити манифестације као што су дани дијаспоре у месту порекла.

Од важности је да локалне власти препознају постојеће иницијативе дијаспоре и пронађу начине да се подрже и повежу са развојним потребама региона. Због тога је потребно успоставити чвршћу сарадњу локалних органа надлежних за привреду и економију (Kанцеларија за локални економски развој и Регионалних привредних комора) како би се идентификовали чланови локалне дијаспоре, и на основу њиховох ресурса развиле политике подстицајне за укључивање локалне дијаспоре у економски развој општине.
У већини стратешких докумената, али и у пракси, миграције младог становништва из локалне заједнице се опажају као трајан одлазак који смањује конкурентност локалног тржишта рада и пријемчивост општине за привлачење нових инвестиција. Заустављање миграција младог становништва треба да буде постављено за општинске развојне приоритете. Ради заустављања овог тренда, морају се понудити алтернативе које не подразумевају само искључиво физички останак у локалној заједници, већ и предложене адекватне одговоре на питања: како унапредити радне вештине и знања младог становништва, где их запослити или како им помоћи да покрену сопстевени пословни подухват.

При доношењу стратешких докумената, акционих планова и непосредних одлука о политикама према дијаспори треба правити добар баланс: с једне стране, треба се ослањати на међународна искуства у креирању политика којима се унапређује сарадња са дијаспором, с друге стране неопходно је максимално уважити локалне специфичности и локално искуство. Посебно је важно да се представници дијаспоре ( под условом да су њихови потенцијали раније евидентирани ) консултују у фази дефинисања пожељних инвестиционих пројеката, а не да се дијаспори приступа као ресурсу за инвестиције након што су локалним стратешким документима одређени инвестициони пројекти.

Да не буде на крају поново да се прича о дијаспори компликује: Србија би желела да су ‘’они тамо’’ сви редом богати и да свој новац улажу у отаџбину, док дијаспора тражи да ‘’ми овде’’ будемо уређена, јака држава и да се ради транспарентно и по правилима.Тешко има простора да би се сарадња остварила, поверење је изгубљено, док су поделе и даље дубоке.Партитани и четници, Срби и Југословени, отимачине кроз зајмове за препород, мито и корупција…све то је стало као зид и стоји између матице И дијаспоре.

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here