Прича са Космета: Срушено гробље је једини сведок да су у овом селу некада живели Срби

Поделите:

Село Црни Врх, надомак Пећи, пре рата су насељавали искључиво Срби. Данас о њиховом постојању сведочи само гробље са порушеним споменицима, обрасло у коров. У Црном Врху је до 1999. године било око 50 српских кућа, живело се од пољопривреде и сточарства, а многи мештани су радили у државним фирмама у Пећи, граду на Бистрици, који је од села удаљен свега три километра. Данас нема ни једног трага да су  српске куће биле ту пре двадесетак година, јер су порушене до темеља. Порушена је и основна школа “Борис Вукмировић“ коју су ученици похађали до четвртог разреда, настављајући потом школовање у Пећи. Једини сведок да су у Црном Врху живели Срби је православно гробље: на површини од око 40 ари има око 20 породичних гробница. Сви надгробни споменици су срушени, а како каже бивши становник овог села, Милисав Живаљевић, поједини мештани су посмртне остатке својих најмилијих пренели у централну Србију, где и данас живе. Милисав Живаљевић, оскрнављено и у коров обрасло гробље на коме су му сахрањени деда, мајка, брат и седмогодишњи син, обилази два пута месечно. Он каже да се више пута обраћао Привременом органу општине Пећ, који је након ратних сукоба на Косову измештен у Гораждевац, да парцелу ограде и гробље очисте. Одговор на многобројне молбе није добио и зато данас позива своје  бивше комшије да му се јаве и да заједничким снагама покушају да пронађу решење.

“Све редом позивам, а вероватно ме сви знају, да ми се јаве, попричаћу са њима. Да поново дођем до вас и да поново дођемо овде. Волео бих да ми изађете у сусрет и да ово гробље обезбедимо. Да могу сам, не бих се обраћао никоме, већ бих сам уложио и оградио га.“, прича Живаљевић који је у Црном врху живео до 1985, најпре се преселио у Пећ, а 1999. године у Краљево где и данас живи са супругом. Каже, живота у овом селу се често присећа.

“Пре рата се живело супер. Радило се, али се имало да се једе и пије, све. Проблеми су почели 1981. године. Почела су пресретања, сачекуше. Морали смо да пратимо децу до школе, напуштали смо посао због тога.“, присећа се Милисав који упркос проблемима са којима се суочавао последњих година свог живота на Косову није одустао од идеје да се врати у свој родни крај. Та жеља му се наизглед остварила 2009.године када је Агенција за избеглице УН обећала изградњу кућа свим породицама које желе да се врате. Са још 30 комшија био је смештен у колективном центру у Белом пољу, ту су до 2011.чекали да куће буду изграђене, али из непознатог разлога завршено је само пет које су касније продате.

“Ми смо хтели да поставимо шаторе овде код школе и да ту будемо док се не направе куће. Међутим, нису хтели.“, додаје Милисав који би се радо вратио у свој родни крај кад би ситуација била мирнија, а кретање слободније.

“Вратио бих се и сам. Само кад би било примирја и да могу мирно да заспим.“, рекао је.

Радио КиМ 

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here