Замке нездравог егоизма

Поделите:

Како да нас буде више (4): Професор Милан Милић, психијатар и психотерапеут, о разлозима због којих савремени човек остаје без потомства

СА 200.000 парова који се суочавају са стерилитетом на једној, и све већим бројем хедониста међу младима у годинама кад би требало да заснивају породицу, на другој страни, у Србији се све ређе чује плач беба. Тежња ка задовољству, као најважнија водиља, према мишљењу професора Милана Милића, психијатра и психотерапеута, помало је неукусно исфорсирана, као да ниједан други смисао не постоји. У тој популаризацији квалитета живљења и уживања у животу, све што би могло да нас омета у томе, па и деца, чије рађање је први тест нашег егоизма, третирају се као сметња. Такав став, према мишљењу професора Милића, прво је што треба мењати да би нас било више.

Егоизам није нужно лош, јер човек мора да се бави собом, али нови тренд нездравог егоизма, који нам као и све, са закашњењем стиже са Запада, професор Милић не подржава, јер то, каже прераста у себичлук:

– Нерађање или само једно дете, поготово у западној цивилицазији, одавно је тренд. И код нас све више младих, који уместо породице желе богатство, славу, моћ и то ако је могуће све до 30. године. Тек после тога се одлучују за родитељство, и то не сви, јер, великом броју се ослади живот у којем су сами себи једина зона интересовања, и не желе да их ишта у томе ремети, поготово деца којој од почетка морате да дајете, са неизвесношћу да ли ће вам се вратити.

И кад се одлучи за потомство, просечна жена у Србији прво дете рађа у 27,7 година. Ако је запослена, и хоће какву-такву каријеру, и ако пожели друго дете већ је зашла у године кад су шансе за зачеће драстично мање. Оне које роде двоје, што је довољно тек за просту репродукцију, треће дете најчешће – не желе. Међу 15.526 жена које су се, према подацима Института за јавно здравље Србије, 2016. године одлучиле за абортус, највише је било оних које су у браку и већ имају двоје деце.

Професор Mилан Mилић

– Жене у све већем броју хоће каријеру и то је легитимно, али имамо проблем да деца и породица, оно што је некад био најважније, постају секундарни – каже професор Милић. – Ако су се прво удале и родиле, онда имају проблем да у 35. години започну каријеру. Подржавам зрелост у родитељству, поготово што се емоционална зрелост пролонгирала у односу на пре пола века. Сад готово да и немамо емоционално зрелих пре 30. године. Гледајући са тог аспекта, жене би требало да рађају између 25. и 30. године, а мушкарци су зрели за породицу тек после 30. Проблем је што кад дођу у те године живот без обавеза им се већ осладио, и теже се одлучују да се одрекну модела живота у којем су сами себи центар света.

За оне који желе децу новац није пресудан, чак и када га је мало. У случају „чекалица“ и оних који по америчком моделу све мере аршином да ли је и колико забавно, а деца то, бар у првим месецима кад захтевају бригу и пажњу нон-стоп, баш и нису, према мишљењу професора Милића, може да помогне да се ипак одлуче за потомство.

– Не можемо занемарити новац јер је сигурно један од елемената да се задовоље „и вукови, и овце“ – каже др Милић.

– Бављење децом тражи посвећеност и одрицање. Када имате новац то је лакше решиво, можете да запослите дадиљу и да не мењате много свој дотадашњи начин живота. То на Западу „штима“ јер имају новца. Можемо негирати да је узрок пада наталитета у новцу, али нисмо ми тако срећна земља као, рецимо, Норвешка, да би држава могла да пошаље поруку: само рађајте и све ће бити ОК. Кад имате овај тренд „живљења за себе“ и мањак новца, то је за наталитет врло лоша комбинација.

Професор Милић каже да је добро што држава покушава да поправи наталилтет, макар и само обраћањем младима са жељом да рађају, али уверен је да би добар потез био да жене које рађају за то имају плату, као у нордијским земљама, где се материнство сматра озбиљним послом.

ДЕЦА – СМЕТЊА „ВЕЧИТОЈ“ ДЕЦИ

– КАО људска врста реагујемо на једноставне дражи, и ако се рађање посматра као посао, ма колико то било бизарно, може генерално да оснажи жељу за мајчинством. Уверен сам да би то имало далеко већи ефекат од једнократних давања породиљама, а мислим и да би било фер ако друштво у повећању наталитета види ултимативни интерес. Сви заједно би требало добро да се замислимо шта нам деца представљају, да ли су заиста толика сметња у све прихваћенијем моделу живота да сами живимо као вечита деца, или су, а требало би да јесу, неупоредиво вреднија од путовања на удаљене дестинације, кубикаже новог аутомобила и фирмиране гардеробе, којима се све чешће мери успех у животу.

ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА

СТЕРИЛИТЕТ У ПОРАСТУ

ЗДРАВСТВЕНИ систем у Србији може више да допринесе повећању наталитета пре свега улагањем у превенцију репродуктивног здравља младих, како би се смањили фактори ризика који касније могу да доведу до неплодности: прерано ступање у полне односе, односи без заштите, полне болести, абортуси, али и нездрави стилови живота који смањују репродуктивне способности. Засад се више улаже у лечење последица, са неизвесним исходом. Стерилитет је свуда у свету у порасту, а један од начина да се победи је биомедицински потпомогнута оплодња. Из здравствене касе овај програм се финансира од 2008. године и досад је укључено око 17.000 жена. Тек код сваке четврте од њих клинички је потврђена трудноћа, али се не зна колико је беба заиста рођено из овог програма.

МИНИСТАРСТВО

НАСТАВЉАМО ПО МОДЕЛУ ДР ПЛАВКЕ

УЛАГАЊА у породилишта и одељења неонатологије, и у кадрове и у опрему су један од главних приоритета, кажу у Министарству здравља.

– После увођења бесплатног епидурала, поправљања услова за смештај трудница, породиља и беба, изградње Клинике за вантелесну оплодњу у Крагујевцу, ове године настављамо јачање педијатрије и неонатологије – кажу у ресорном министарству. – У плану је увезивање и формирање неонатолошких центара. Неонатологије у Нишу и Новом Пазару добила су два специјализована возила за превоз одојчади. Настављамо даље по програму професора Рихарда Плавке, захваљујући чијим мерама је Чешка успела да смањи смртност новорођенчади на свега 1,3 одсто.

У земљама ЕУ на 1.000 рођених умру четири бебе, а у Србији, према последњим подацима за 2013. годину 8,6.

 

novosti.rs

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here