Борислав Боровић: За идеале (слободног тржишта) гину будале!

Поделите:

Либерално тржиште је потекло од земаља западне Европе и САД и теоријски гледано, оно „не подноси“ било каква ограничења. Међутим, када се почне губити примат и конкурентност у односу на неке друге земље, пионири у стварању и заговарању либералног тржишта се не либе да антитржишним мерама искључе конкуренцију, посежући за ограничењима која забрањује чак и Светска трговинска организација, која је под контролом управо тих земаља. Зато је либерална економија, уоквирена у разне споразуме, па и Светску трговинску организацију, мртво је слово на папиру. Недавно је Председник Европске комисије Жан Клод Јункер предложио ограничење Кинеског преузимања европских компанија инфраструктуре, високо-технолошке индустрије и енергетике, уз свесрдну и јавну подршку водећих земаља ЕУ, Немачке и Француске. Све је почело нешто раније, малим трговинским ратом између Немачке и Кине, око соларних панела које су Кинези увозили у Немачку. Немачка их је оптуживала да то чини по дампинг ценама које су изпод произвођачких цена, иако су Кинези тврдили да су оне  плод примене већег степена аутоматизације и веће продуктивности кинеских произвођача од немачких. Ипак, Немачка је увела увозну таксу (друго име за царину) на кинеске панеле у висини од 40 %, штитећи тако немачке произвођаче соларних панела. То је сасвим легитимна мера једне владе, али је супротна принципима забране коју ЕУ (Немачка) ултимативно захтева од других земаља, Србије рецимо. Или што рече професор економије са  Кембриџа Ха Џун Чанг „Све што је забрањено неразвијенијим земљама, дозвољено је развијеним“. А највероватнији разлог покретања Јункеровог предлога, је сагледавање тренда раста вредности кинеских инвестиција у Европи. Кинеска улагања су само у периоду три задње године у САД готово утростручена, а у Европи удвостручена. У Европи, кинески инвеститори су се акценат инвестиција бацили на Немачку и Велику Британију, у које иде око 46 % свих инвестиција на континенту. Највећи раст кинеских инвестиција забележен је у Немачкој. Оне су у 2015. години износиле 1,3 милијарде долара, а у 2016 су већ биле готово 10 пута веће и износиле су 12,1 милијарду. Велика Британија је 2016 привукла 9 милијарди долара кинеских улагања, што је повећање од 130 % у односу на 2015. годину. Преузимање швајцарске „Сингенте“ 2017 године, од стране кинеске компаније „Чајна нешенел кемикал“ за 43 милијарде долара, је износ готово раван целокупним кинеским инвестицијама на Старом континенту у години која је претходила том преузимању, односно  94,2 милијарде долара. Она је тада била рекордна по директним кинеским инвестицијама у развијене економије Северне Америке и Европе, већа за 130 % од претходно рекордне 2015. година са улагањима од 41 милијарде долара. Невероватна експанзија, која је и натерала челнике ЕУ и САД (такса на кинеске ауто гуме од 40%) на реакцију, мерама које су до тада биле незамисливе. Разлог (овог скакања себи у уста) је, што Кинези наводно излазе са дампинг ценама, да раде испод цене производње, да им компаније имају екстремно нижу цену енергената итд. Чак им се спочитава, да за рад у фабрикама ангажују малолетнике, чак и децу, мада одлучно демантују сличне замерке у њиховим измештеним фабрикама на далеком истоку, чак и у Кини. Пре ће бити, да је то покушај да се на неекономски начин искључи велики конкурент. А суштина је, да су се либерална економија и отворено тржиште, наметали онда када су западне земље  биле економски, технолошки и индустријски супериорније у односу на друге економије. Читава концепција условљавања кандидата за у ЕУ рецимо, (као што је Србија) је била да отворе своје тржиште, иако је било ненормално да њихове компаније могу да се такмиче са супериорнијим и јачим компанијама из ЕУ. Чисте либералне економије, нити је било нити ће је бити, а форсира је онај коме у том тренутку одговара.  Чим дође до угрожавања њиховог интереса, онда се прибегава чистом административном протекционизму. Кина све више покушава да улаже у Србију, али оваква политика ЕУ ће се вероватно рефлектовати и на њихове инвестиције, тако што ћемо бити условљени да их одбијемо, а прича Србије као вентила Кине ка Европи, извесно ће бити доведена у питање.

Аутор Борислав Боровић

wordpress.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here