СТРАХ ОД ЗМАЈА: Европа подиже зид против Кине — Србија на удару

Поделите:

Љути Немци због Кинеза у „Дајмлеру“, љути Аустријанци због Кинеза који ће градити Пељешки мост. Спрема ли се ЕУ блокада за кинеске инвестиције?

Тржишта су ових дана била изненађена тиме што је кинеска аутомобилска компанија „Џили“ преузела 9,7 одсто удела у немачком поносу аутомобилске индустрије, „Дајмлеру“, за девет милијарди долара. То је, пренели су медији, изазвало оштру реакцију владе у Берлину.

Немачка мора осигурати да не буде експлоатисана од стране других држава и њена отвореност не сме бити коришћена као капија за индустријско-политичке интересе других земаља, изјавила је немачка министарка економије Бригите Циприес. И Меркелова се дотакла „Дајмлера“, најављујући проверу транспарентности поступка.

„Дајмлер“ је, међутим, у кратком саопштењу поздравио новог акционара, са којим ће, како је саопштено, моћи да „конструктивно разговара о променама у индустрији“.

Није било право ни губитнику на тендеру за изградњу Пељешког моста у Хрватској, аустријском „Страбагу“, па је уложио жалбу на избор кинеске компаније „Чајна роуд бриџ корпорејшен“, наводно због дампиншких цена и подршке коју је имала од кинеске државе да би ушла на европско тржиште. А то, упозоравају, није у складу са правним системом ЕУ, која највећим делом финансира пројекат. Незадовољни играју на политичку карту, одговорио је на то кинески амбасадор у Хрватској.

О значају тога да земље-чланице ЕУ увек заступају заједничку политику у случају сарадње са Кином како не би било подела унутар ЕУ, Меркелова је спочитала и на заједничкој конференцији за новинаре са српским председником Вучићем, који се пожалио да сваки уговор који Србија закључи са кинеским партнерима иде на одобрење у ЕУ, иако још нисмо чланица Уније.

А има ли Србија и формално обавезу да на одобрење ЕУ шаље уговоре које склапа са кинеским фирмама? Професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић, који предаје предмете који се баве системом ЕУ, одговара потврдно.

„Основ те обавезе је Преговарачки оквир ЕУ који је наша влада прихватила почетком 2014. године, где је наведено да ће у једној фази преговора, када је реч о међународним трговинским и економским односима, Србија морати да преиспита све уговоре које има са земљама ван ЕУ зато што мора да усаглашава царинску и спољнотрговинску политику са Унијом“, каже за Спутњик Самарџић.

А кинеске инвестиције су, по речима спољнополитичког коментатора, одличног познаваоца Кине, Борислава Коркоделовића, болна тачка не ЕУ, него држава њеног старог језгра које предводи Немачка.

Ту лопту су, како напомиње, закотрљали немачки политичари, који су пре годину и више почели да указују на опасност да Европа буде подељена због све већих активности Кине.

Он истиче да је нови налет критика уследио последњих недеља, подсећајући да се Меркелова тим поводом за само десет дана огласила два пута, после разговора са Вучићем, и неколико дана раније, након што је примила македонског премијера Зорана Заева.

У присуству Заева она је новинарима рекла да се не противи трговини кинеским инвестицијама, али да све мора да буде транспарентно. Уз инвестиције не смеју да иду никаква политичка условљавања, подсетио је Коркоделовић на поруку Меркелове, која има одлучујућу реч у ЕУ.

У ту принципијелност ЕУ брзо смо се уверили који дан касније, када је Србији испоручен управо политички услов у замену за ЕУ инвестиције. Конкретно — ЕУ инвестиције ће се обити о непробојни зид ако не закључимо правно обавезујући споразум са Приштином.

За оне кинеске се, изгледа, зид већ припрема. Европски комесар Жан-Клод Јункер је крајем године најавио стварање новог европског оквира за контролу страних инвестиција, објаснивши да Европа треба да стане у одбрану стратешких интереса.

На питање да ли та најављена још строжа контрола инвестиција представља једну врсту протекционизма којим штите своју индустрију, сличан оном због кога у исто време замерају Америци, саговорник Спутњика каже: „Апсолутно. То само говори о политичком лицемерју“. И подсећа да је управо Меркелова била међу светским државницима који су највише посећивали Кину, чији је највећи трговински партнер управо ЕУ.

Прошле године је вредност робне размене била 550 милијарди долара, а кинеске инвестиције су износиле 38 милијарди долара, и притом су и трговина и инвестиције углавном ишле управо у западни део ЕУ, то њено старо језгро предвођено Немачком. Мање од десетине укупне размене ЕУ са Кином — 49 милијарди долара — односило се на земље централне и источне Европе, где је отишло само девет милијарди долара инвестиција.

Коркоделовић сматра да се разлике у ЕУ када су у питању кинеске инвестиције продубљују, што је било највидљивије на прошлом самиту групе коју чине Кина и 16 земаља централне и источне Европе, који је одржан у Будимпешти. Он је подсетио да су тада мађарски премијер Виктор Орбан и шеф дипломатије Петер Сијарто отворено рекли — врхунац привредног развоја Европе је прошао, све је већа концентрација знања, капитала, технологија на Истоку, нарочито у Кини, и то је оно чему ми тежимо.

Саговорник Спутњика сматра да ће се око кинеских инвестиција тек ломити копља и да последњи самит групе „16 плус један“ представља један од битних момената који ће утицати на политику ЕУ.

Лист „Чајна дејли“, који одражава гледишта кинеске владе, оценио је да се у односу на Кину највеће чланице ЕУ, Немачка и Француска, нису ослободиле хладноратовског менталитета и да, без обзира на то шта каже Меркелова, ЕУ није спремна на отворену сарадњу. Разлог је у томе што се читав модел кинеског привредног развоја показао ефикаснијим од преовлађујућег либералног и неолибералног на Западу. Реч је о једној успешној комбинацији функционалног управљања и ефикасног тржишта, такозване видљиве и невидљиве руке, где је тржиште све доминантније, објаснио је Коркоделовић.

Ако ЕУ не буде хтела да учествује у томе, то је, по његовом мишљењу, само на њену штету јер ће остали то прихватити, а она ће остати по страни. То је оно што увиђа Орбан, као и низ других политичара и економиста у Европи, али је у овом тренутку предоминантна улога Немачке која са Француском диктира политику ЕУ, каже дугогодишњи коментатор дешавања у Кини.

Он закључује да ће Србија бити суочена са све више условљавања, не само у погледу Косова, него по питању будуће сарадње са Кином, као и са Русијом, Турском и појединим земљама арапског света.

И Самарџић сматра да ћемо се наћи пред новим изазовима условљавања јер подсећа да Стратегија проширења коју нам је недавно предочила Европска комисија, садржи и низ јако незгодних обавеза које подразумевају синхронизовано деловање спољнотрговинских и спољнополитичких односа.

Свим политичким одлукама Уније руководи Немачка, и све то смо прихватили, каже он, истичући да ће у садашњој констелацији односа Брисела са Русијом, са растућом Кином, и уопште Запад—Исток, наше интегрисање значити да ћемо остати кратких рукава за уговоре који су повољни, како са Кином тако и са Русијом и Турском, посебно оне о слободној трговини.

Мира Канкараш Тркља

 
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here