Могао бих да наведем доста имена. Не знам колико она коме значе. Џастин Рејмондо, уредник
Antiwar.com, ја написао огроман број чланака, од којих су неки антологијски. Уопште, на том сајту се окупља једна врло интересантна анти-империјалистичка екипа, међу којима има и опортуниста (происламиста, на пример) али преовладавају принципијелни људи. Доста одличних ствари о Империји, и Америци уопште, може да се прочита на
LewRockwell.com, гласилу слободарског Мизес Института. Од левичара по мени је најбољи
CounterPunch. Крис Флојд из Moscow Times-a зна да напише ремек-дело, да не заборавим...Ах, да. Један од мојих омиљених америчких аутора уопште није ”озбиљан” аналитичар, али погађа сваки пут:
Фред Рид.
Аналогија између Америке и Рима није сасвим на месту, али није ни далеко од истине. Посетиоцу у Вашингтону брзо постане јасно да је Рим био модел за америчку престоницу, и да су оци нације покушали да поново васпоставе римску републику. Цели концепт Pax Americana је римски по природи, и сигурно је да се у међународним односима примећује отклон типа ”ми смо врхунац цивилизације, за нас правила не важе.” Како рече Олбрајтова ономад, ”Ми смо неопходна земља, ми видимо дање од других,” и томе слично. А онда би, аналогијски, ”варвари” требало да буду хорде емиграната из трећег света, које преплављају ”римски” Запад и користе се законима и самоубилачким идеоогијама (мулти-култизам) да приграбе што већи део империјалног колача.
Мислим да америчка историја треба да се посматра кроз призму суштинског проблема републиканизма, а то је да он пре или касније неминовно пређе у тиранију. Од античке Грчке, преко самог Рима, револуционарне Европе 19. века, до ево садашњег света, сви примери указују на ту неминовност. Американци су покушали да свој друштвени експеримент осигурају уставом и законима, и то се показало релативно робусним. Али већ 1861. је дошло до прве диктатуре, и до драстичне промене карактера земље (од нагласка на савезне државе до преласка федерације у централну власт); онда је 1890-их почела територијална експанзија ван америчког континента, па је 1913. постављен темељ јаке централне државе (коју је онда тридесетих изградио Рузвелт), а после 1945. се може говорити само о Империји, која се 1991. намеће као једина на свету. Али све време се инсистира на облицима републике, на уставу, федерацији, итд. - мада је садржај ових појмова већ давно уклоњен. Тако и данас Американци верују да живе у ”демократији” (што нигде у Уставу не пише), да су слободни, да бирају своје представнике и да власт служи народу. Римљани су били много искренији сами са собом.
Још једна разлика између Вашингтона и Рима је врло битна. Када је пропало Римско царство, запад Европе се нашао у политичком расулу, и требало је пар векова да почне да се опоравља. Модерна политичка организација, државни систем, међународно право, итд. су постојали пре Америке, и надживеће Америку јер од ње не зависе. Савремени међународни ”поредак” се своди на страх од америчке силе; када тог страха нестане, извесно је да ће доћи до потреса на међународној сцени, свугде где су Американци силом створили њима одговарајућу ”реалност”. А то се наравно односи и на нас.