Saznajemo da je Marti Ahtisari predložen za Nobelovu Nagradu za mir. Međutim iz novinarske vesti nismo doznali i ko ga je predložio. Anonimni predlagač ove perverzije valjda smatra da je njegov predlog toliko utemeljen mrtvotvoračkim doprinosima i tako stečenim autoritetom ovog mrtvotvorca da autoritet predlagača nije bitan. No, ovo je svakako jadan i bedan pokušaj da se ahtisarijev mrtvotvorački plan ovim predlogom predstavi i nama i svetu kao najveće demokratsko dostignuće i tako stvori alibi za otimačinu srpske zemlje, a da se oni koji se bore protiv njega, odnosno otcepljenja Kosova od Srbije, prokažu i prokunu kao neznalice i nazadnjaci, jer se ustvari bore protiv plana budućeg nobelovca.

Најпре то да ли је се министар Брадић, поред представника 10 националних заједница, сусрео и са представницима српске националне заједнице у Војводини, ако тако нешто тамо уопште постоји? Потом, шта значи или наговештава најављена „Стратегија развоја културе АП Војводине, у којој ће бити антиципирани правци развоја културе и културних институција у Војводини“? Шта доноси „нормалан рад Радио-телевизије Војводине, као јавног радиодифузног сервиса Војводине“, који треба да информише „становништво Војводине“, као ваљда некакве посебне државолике творевине? Каква је то „јасна ситуација“ коју треба да омогући „транзиција медија“? И да ли друштвени живот иде само у једном правцу да култура формира систем вредности у друштву или би требало да је и обратно? У том смислу, који је систем вредности за који се залаже актуелни састав Министарства културе, од чега ће директно зависити ове „нове културне иницијативе“?

Пример грузијских власти за нас мора бити интересантан јер показује колико далеко може да оде једна отуђена и вазална елита на власти, која је одавно изгубила сваку везу са народом. Да ли је природно да Грузија улази у НАТО пакт, да ратује против других народа исте вере, да Запад подржава недемократску власт у Грузији због својим империјалних амбиција, да се отворено крши територијални интегритет Србије, а на другој страни лицемерно брани територијални интегритет Грузије, само су нека од питања која се намеђу поводом најновијих дешавања на Кавказу. Да ли и ми ускоро треба да постанемо део таквих сценарија и међуправославних сукоба? У чијем је то интересу?

За њих су дупли аршини део стратегије својег немилосрдног похода из геополитичких интереса како би и у будуће несметано долазили до тудјих ресурса односно нафте и гаса. Само онај ко поседује несметан приступ нафти и гасу може опстати како као привредна тако и као војна сила. То зна и Русија па ће учинити све како би одбранили своје богатства. Америка је преко својих вазала у Грузији покушала да преиспита спремност Русије на одбрану својих интереса. Америци кренуше кола низбрдице. Русија ће као по обичају тријумфовати као што се то дешавало у свим досадашњим великим походима против Русије. Рече некад један паметан генерал; војни закон број један је, не иди у поход против Русијe.

Једним словом, руска армија обавила је сјајнно свој део посла, а руска политика изгледа има мање успеха. Што даље? Једини излаз видим у томе, да Русија остане доследна и не изгуби образ, те да призна Јужну Осетију и Абхазију и да се при томе позове на пример Запада, који је такође признао Косово, према је Косово део територија суверене државе Србије од године 1912, дакле, много дуже него што је то случај са Јужном Осетијом, која је тек од 1925 године ушла у састав Грузије као аутономна област. Ако Русија не призна Јужну Осетију и Абхазију као суверене државе и повуче се војно из Грузије, онда Русија губи војну и дипломатску иницијативу. Русији у том смислу иде на руку и јучерашњи споразум између Вашингтона и Варшаве око стационирања америчких ракета на пољској територији. Ето идеалне прилике да Москва каже свету јасно и гласно, после катастрофалне политие Горбачова и Јелцина, Русија се поново враћа на светску сцену и више се не задовољава само са млаким дипломатским протестима, због којих ионако никога у Вашингтону и Бриселу неће да заболи глава.

A bukvalno do juče, do trenutka kada su okrenuli ledja svojim pristalicama - ljudima koji su im omogućili da premaše izborni cenzus i udju u parlament, Dačić, Mrkonjić, Obradović i ostali iz redova bivših socijalista, svakodnevno su se putem izjava i programskih opredeljenja kleli kako će poštovati želje i htenja svojih birača. Ispostavilo se, medjutim, ne samo da ih nisu ispoštovali, već su, stupanjem u koaliciju sa sa Demokratskom strankom, G-17, SPO i ostalim pripepcima Demokratske stranke, jednostavno namagarčili svoje pristalice.

Еx комуниста, по потреби социјалиста, плаћени евроцентриста и по мишљењу слободоумног света један од најјачих активних прикривених фашиста на међународној политичкој сцени, Бернар Кушнер се баш и није надао да ће му се још током активне политичке каријере догодити да му се улице свом силином залети садржај из кофе пуне политички најодвратнијих помија које је сам справио још током грађанских ратова на територији бивше СФРЈ и током агресије НАТО пакта на СРЈ и то, о ужаса, баш из руских руку, а због којих су и биле вршене све непријатељске акције против Срба, као генерална проба за каснији marche en Russie.

Манастир Студеница подигнут је 1186. године, као задужбина великог жупана српског Стефана Немање, потоњег светог Симеона Мироточивог. Крај XII века представља велику прекретницу у српској историји. Србија је стекла дуго очекивану независност и међународно признање. То је пошло за руком Стефану Немањи, који је објединио све српске земље у пространу државу. Стефан Немања је показао свој светли хришћански лик многим подвизима, као што су: одлучне борбе за одбрану свог народа, побијање богумилске јереси и других секти на српским просторима, утврђивање српског народа у Православној вери и подизање многих цркава… Стефан Немања је, заиста, живео у великом хришћанском подвигу, који га је чинио и савршеним владаром.

Министар срећан, база „Цепотине“ ће бити готова, шта ће база ако КиМ више нису српски? Ако „неко“ покуша да нам отме Војводину, Рашку област (а не Санџак, како је званично зовете), Врањску долину (а не Прешевску долину како је званично зовете), да ли ћете на време изградити базе министре? Немамо војску, цивилно служење војске може сада и у ВБА, у МО.. Нема више никаквих препрека да „пријатељи из Охаја“ виде сво оружје војске, планове, ресурсе... Где је то дно-дна до кога треба доћи? Неко рече: Све ће то народ позлатити.

Не може се ићи у евроатлантске интеграције са онима који нам дезинтегришу државу и не сме се дозволити такво штетно деловање проамеричких људи Динкића и Шутановца, који чине све што могу да упропасте гасни споразум са Русијом, а са друге стране наше министарство одбране са све Шутановцем на челу извозило је оружје Грузији којим су убијани руски држављани, по налазу руских експерата. Док се Русија бори са територијални интегритет Србије, наша власт извози оружје њеним непријатељима. Да је и од Шутановца, много је.