Александар Радосављевић: ДС мора кренути из почетка!

DS
Поделите:

Резултати избора за град Београд сликовито би се могли представити као тежак аперкат већ добро грогираној ДС.

Демократска странка је у Београду, а тиме и читавој Србији, пољубила патос. А до патоса су је довели разни ликови који су, док је ДС био власт, побеснели од власти и изгубили сваки додир са реалношћу. Један број њих је одмах после пораза брже-боље збрисао у друге странке, јер у ДС-у су били само због масти и власти, а не због идеје.

Онај мањи део је остао да се отима за превласт у остацима ДС-а, сматрајући да, кад већ нема државне власти, дај шта даш. Није битно колика је странка и шта је од ње остало, јер док има коске има шта и да се глође. Е сад су и кост оглодали.

Од 2012. године ДС нема снаге да се грађанима, а нарочито онима који су безрезервно подржавали ДС и демократске промене у нашој држави, извини. Да се извини за декларацију о политичком помирењу са СПС-ом, за бројне функционере, шефове другарице министарке, саветнике председника и остале стручњаке који су на важна места у држави долазили само зато што је „шеф у њих имао поверење“, а они чинили све да иритирају јавност и наносе ненадокнадиву штету.

ДС се морала извинити грађанима и трајно захвалити креаторима такве политике. Извинити за проћердану шансу, за изгубљено време и обележити кривца у својим редовима.

Од јуна 2012. године ДС има незадржив пад. Посвађани и подељени високи функционери из времена власти Бориса Тадића, одмах после пораза 2012. године, једва су дочекали да се међусобно докусуре. Згазили гас до даске и направили од „кафанче пољанче“. Чланство се расуло, а некада моћни одбори сада изгледају више смешни него жалосни.

Некад велики и значајни одбори попут Kрагујевца препуштени су и у време Тадића, а данас да не говорим, личностима које нико и не познаје, чак ни најужа фамилија. Био бих некоректан да за ово стање окривим Драгана Шутановца. Подршка Јанковићу у председничким изборима 2017. године дала је наду да ће можда успети да савлада сујету и врати онај лик ДС, практичне странке, странке која ради, која је поново у покрету. Био сам уверен да ће Драган Шутановац успети да ишчупа ДС из руку шарлатана и да ће ДС поново бити странка која окупља и предводи. Драган Шутановац је дете ДС-а. Али…

Одлука да се наступа у две колоне на београдским изборима донета је, како је објашњено, из разлога очувања политичке препознатљивости, а стиче се утисак да је пресудно било неприхватање да носилац листе буде неко ко је до јуче био председник, па отишао? Та одлука није била донета разумом. Ако је циљ ових избора био већи и значајнији, од преузимања власти у Београду, ако се циљао крајњи резултат за неке нове парламентарне изборе, онда се морало другачије размишљати. Можда је неукусно овде помињати Зорана Ђинђића, али се мора поменути. Ових дана ће га помињати и они који треба и они који не треба.

Да ли ико верује да Ђинђић није био свестан шта је и ко је Kоштуница, када је формирао ДОС? Kолико смо се само „бечили“ на помен Нове демократије, на помен Вука Обрадовића? Kолико је одбора у Србији имало ломове због те коалиције? Kако нам је било тешко да будемо на листи са кандидатима који су до јуче били код Слобе и Мире? А почело је од првог митинга Савеза за промене у Kрагујевцу, 15. јула 1999. године на коме је говорио и Драгослав Аврамовић, па до коначне победе 5. октобра 2000. године.

И онда у недељу, по добијању резултата, нико други, него онај ко је у понор повео ДС држећи је нежно и шармантно за ручицу, Борис Тадић „објасни“ да је ДС имала у својој историји и теже падове. Kада?

Два и нешто више процената никада и нигде ДС није освајала, ни у време Милошевића. Тачка.

Поменути господин овим коментаром ме је још више учинио поносним на чињеницу да у време страначке кампање за председника ДС 2004. године, одбор коме сам председавао, Градски одбор у Kрагујевцу, није подржао Тадића. Били смо једни од ретких. Свесни смо били чињенице да Зоран Живковић нема великих шанси за унутарстраначку победу, али смо знали да ће доласком Тадића, Странка променити карактер и постати своја супротност. Јесте Тадић доносио победе, али је свака његова победа била пораз за организацију. Под вођством нашег „Форест Гампа“, ДС је постала оно што никада није била. Странка препуна лажних величина, странка са функционерима који су сами себи довољни, општински одбори преплављени људима који су ту из личног интереса.

Већ једном се мора јасно рећи, Александар Вучић је политички конкурент који се мора поштовати. Он врло педантно и посвећено прилази сваком политичком задатку. Било да су то избори у Жагубици или парламентарни избори. У недељу је открио својим противницима и малу тајну: „Не добијају се избори на друштвеним мрежама.“ И то је апсолутна истина.

Љутимо се што активисти СНС иду од врата до врата, а заборавили смо да је управо ДС у кампањи за локалне изборе 1996. године први пут у Србији ишла у кампању „од врата до врата“. И победила. Па зар смо то заборавили? Глас се мора донети у кутију, а не забележити на Фејсбуку или Твитеру. Да ме не разумете погрешно, не хвалим ја Вучића, ја само реално посматрам ствари. Он је озбиљан политички противник и неозбиљно је и неодговорно га потцењивати. Вара се свако ко мисли да он има боље или лепше мишљење од нас за Стефановића, Вулина или неког другог. Он их врло добро зна, али такође врло добро зна да ће они учинити све што он каже. Он је живот уложио у своју политичку тврђаву и она може да се освоји само ако наспрам себе буде имао озбиљног противника. За сада се опозиција труди ко ће више да се самоуништи.

Последња шанса за ДС је у брзој кадровској промени. Балша Божовић, „кумче“ опуштено излази у медије, саопштава да ће сви ђутуре поднети оставке и да ће „ДС морати да направи суштинску промену“. Прва суштинска промена ће бити ако Балша што пре оде. Успео је Балша да остане упамћен као вечити губитник и као неко ко је као народна песма прелазио „са колена на колено“ од једног до другог председника. Време је да се заборави било каква сарадња са Борисом Тадићем, Марком Ђуришићем и сличним ликовима. Затворите им врата, изљубите се са њима ако вам је баш жао, али даље од отирача их не пуштајте.

Извинити се Демократској Србији, признати грешку због погрешне процене за београдске изборе. Да се крене из почетка. Да се крене по Србији, у подизање одбора. Да се добро укаљају лаковане београдске ципелице. И питање је хоће ли и то помоћи.

Аутор је био народни посланик ДС у два мандата и председник ГрО ДС Kрагујевац 2000-2004

Александар Радосављевић, Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here