Цена нафте зависи од пословања НИС који треба контролисати!

Поделите:

Бојковић о цени горива: Држава се понаша као добар домаћин, грађани су били заточеници политике малог броја инструисаних људи који су покушали да блокирају путеве
Цена горива је вечита тема, као једна од великих ставки сваког кућног буџета, почев од несташица 70-тих година прошлог века и чувеног система пар-непар до данашњих дана пуних геополитичких превирања, наводи економски аналитичар Бојан Бојковић.

Kако је додао, оно што разликује ова времена је, да сасвим сигурно, тада не би прошло некажњено у било ком светском правном систему и поретку, да изузетно мали број инструисаних људи може да блокира читав један главни град и државу да би изразио свој полуоправдан став, недозвољавајући да се слободно крећу чак и деца, болесни и стари и тиме, чак и они постану заточеници њихове политике.

– Да. Гориво јесте скупо. Увек је било и биће. У његовој цени учествују произвођачи и трговци, са једне, и држава са друге стране заједнички, свако са отприлике по 50% (мање или више зависи од држава). Оно што ми треба да се запитамо је, да ли се држава у свом делу рачунице понаша “као добар домаћин” и одговор би био: Да. Акцизе су део много веће и компликованије рачунице која се зове приход буџета, а видели смо да се држава Србија у последњих 4-5 година ту понаша рестриктивно према свим својим трошковима и да покушава да повећа наплату својих прихода кроз бољу организацију државних служби – навео је Бојковић.

Kако је додао, оно што се заборавља јесте да код нас држава може делимично да утиче и са друге стране кроз свој акционарски удео код јединог произвођача и највећег прерађивача нафте и нафтних деривата – НИС.

Бојковић је додао да нико не каже да НИС-у треба и може да се сугерише колика цена нафте треба да буде јер велики део тога одређује слободно тржиште, као и то какви су били услови приватизације која је урађена одавно.

– Оно на шта ми можемо постављати питања су да ли Газпром Њефт послује у оквиру НИС-а као партнер државе или само и искључиво за своје интересе? – додао је он.

Према његовим речима, држава може, и има право, као власник скоро 30 одсто акција да кроз своје представнике у органима компаније, постави питања која утичу на пословање, а самим тим и на цену прерађене нафте у оквиру предузећа као што су: да ли су урађене све обећане инвестиције, како су се финансијски искористиле старе залихе нафте, да ли је максимизована производња у рафинеријама, да ли има великих разлика у трансферним ценама набавке, колико нас коштају нове бензинске станице, да ли су оправдане цене постојећих истраживања, да ли је неопходан толики оутсоурцинг консултаната или ипак можемо користити бар део својих домаћих ресурса…

– Неминовно би се, кроз процесе већег укључивања у пословање и побољшаних система интерних контрола у оквиру НИС-а од стране државе, могло доћи и до бољих резултата у смислу снижења цене нафте и нафтних деривата, ако не значајно, оно бар једним својим делом – оценио је Бојковић.

Пинк

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here