CIA збуњена: Русe постало тешко, безмало немогуће заврбовати

Поделите:

АМЕРИЧКИ магазин The National Interest објавио је презанимљив чланак, чија је суштина, у једној реченици, у следећем: CIA јадикује што Русија и даље остаје загонетка за Запад и што је постало практично немогуће врбовати шпијуне међу грађанима Русије како би се одгонетнула та загонетка.

Амерички Центар за националне интересе, који је повезаним са тим магазином, организовао је дискусију уз учешће бивших високо рангираних сарадника CIA „у циљу анализе стања ствари у Русији“. Чланак у The National Interest је у суштини извештај о том догађају.

С обзиром на висок ранг његових учесника, а то значи и њихово искуство у проучавању „непријатеља“, сматрам да је важно да их наведем поименично.

Први је Џорџ Биби, бивши шеф аналитичког одељења CIA које се бави Русијом и бивши специјални саветник потпредседника Дика Чејнија.

Други је Милтон Берден, бивши представник CIA у Пакистану, где је он, како истиче аутор чланка, „играо кључну улогу у обуци и наоружавању афганистанских муџахедина ради борбе против совјетских снага“.

Трећи учесник је Питер Клемент, бивши заменик шефа дирекције за аналитичке програме CIA.

Чланку претходи цитат, који се приписује Винстону Черчилу: „Русија је загонетка обавијена мистеријом унутар енигме“. То је и лајтмотив целог опуса: Русија и даље није јасна Западу.

Један од учесника дискусије, Џ. Биби, поделио је са окупљенима мисао која га је озарила. Он је истакао да у Вашингтону влада неподељено мишљење да „Русија покушава да из темеља уздрма демократску владавину у САД“. Међутим, тај његов закључак се не базира на било каквој рационалној анализи.

Али, како да Американци сазнају намере Русије?

Ту су се већ сви сложили да се до скривених намера Руса никако не може допрети осим ако се не нађе нека продана душа међу самим Русима. Поготово ако се креће у различитим високим руским круговима, па моћи –  јер је и сам део руског живота – да одгонетне тајну руске душе и све скривене намере Москве.

Исти тај Џ. Биби покушао је да скрене пажњу да би CIA „требало да прихвати нову реалност, пошто шпијунажа све више прелази у дигиталну област“. Међутим, људски фактор је још увек значајан, јер све, на крају крајева, раде људи, у корист или против људи. Тако да је живи руски доушник, сложили су се учесници скупа, ипак потребан.

И ту се CIA суочава са нерешивим проблемом. П. Клемент се пожалио да је „сада у Русији врбовати обавештајне изворе теже него у совјетско време. Тада се CIA ослањала на „добровољце“ који су се сами повезивали с америчким обавештајцима. Међутим, број Руса који су спремни да издају своју владу значајно је опао, и није сасвим јасно зашто је то тако“.

Покушавајући да некако објасни ситуацију, П. Клемент је рекао да се „представа о Сједињеним Државама у Русији толико погоршала, да чак и образовани руски либерали намргођено гледају на Вашингтон, што изузетно отежава врбовање шпијуна. Штавише, многи Руси, који су могли да издају своју владу у ранијим епохама, више не осећају неопходност да се излажу ризику да робијају или буду убијени радећи за CIA. Уместо тога, такви дисиденти могу једноставно да се преселе из Русије на Запад, што је било немогуће у совјетско време“.

Хм, па хвала на искрености! Јер, ми раније појма нисмо имали да америчке тајне службе траже издајнике управо у редовима „образованих руских либерала“. За њих, либерале, као што је познато, Русија је „наопака земља“, а и народ који у њој живи је „наопак, погрешан“.

Они заправо не разумеју ни Русију, ни њен народ. И онда своје неразумевање носе „преко гране“, где тргују тим вишим и тајним знањем. А они на Западу, којима се то „знање“ продаје или поклања (што је мало вероватно), услед тога, такође ништа не разумеју.

Већ су многи приметили – да би се схватили Русија и Руси, није довољно просто знати руски језик. Потребно је познавати и упити нашу историју, нашу културну и духовну традицију.

Све то заједно формирало је ону, није ово никаква патетика, јединствену људску наднационалну духовно-културно-историјску заједницу коју неки називају заједничким именом „Руси“, други – „Русијанцима», а трећи – „руским светом» или „руском цивилизацијом“. При чему та заједница није оивичена границама Русије.

Када говоримо  о томе, потребно је по ко зна који пут цитирати речи генијалног руског филозофа-пророка Ивана Иљина из његовог чланка „Зашто верујемо у Русију?“, који је објављен 1949. године у иностранству. Он је писао: „И када нам западни народи постављају питање због чега толико непоколебљиво верујемо у обнову и препород Русије, ми одговарамо: зато што ми знамо историју Русије, коју ви не познајете, и живимо у складу с њеним духом, који је вама туђ и недоступан“.

Проблем западних аналитичара није у томе што, како они сматрају, не копају дубоко, већ је у томе што они покушавају да нас „мере уобичајеним аршином“.

Мисао „иноземних мудраца“ заробљена је у тесном оквиру убеђења да човека покрећу само природне потребе. И онда они то екстраполирају на нас, процењују нас полазећи од те парадигме. Стога, да би схватили Русију и њене намере, сарадници једне од најмоћнијих тајних служби на свету, као и сви на Западу, требало би да науче, у најмању руку, говорећи речима И. Иљина, да „доживљавају Русију срцем, да кроз љубав спознају њену драгоцену аутентичност и њену, у целој историји васионе, непоновљиву јединственост“, да „виде Русију у Божјем светлу“ и схвате је „као једну од главних и заветних светиња сопственог живота“.

Истина, у том случају ће сваки човек, без обзира на националност, постати Рус и неће желети да ради за CIA.

Познате су ми десетине случајева када су странци, дубоко заронивши у нашу културно-духовну традицију, постајали по духу Руси и заувек се заљубљивали у Русију.

 

fakti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here