ЦРНИ ДАН ЗА МАКЕДОНИЈУ: Срећна Нова 1949!

Поделите:

Македонски парламент је, у веома напетој атмосфери, без амандманске расправе, са 64 гласа „за“ и без гласова „против“ и уздржаних, данас усвојио Закон о употреби језика, који албански уводи као други званичан језик у тој држави.

Изгласавању су се придружили и припадници дела мањинских заједница у Македонији, а председавајући парламента Таљат Џафери, из албанске странке ДУИ, успео је у намери да одбаци расправу о готово 36.000 амандмана које је на спорни закон поднела најутицајнија опозициона странка, ВМРО-ДПМНЕ.

То је умало довело до физичког обрачуна Џаферија с бившим лидером те странке и премијером Николом Груевским. Наиме, у тренутку када је био најављен почетак расправе о Закону о употреби језика, пишу македонски медији, Груевски је пришао Џаферијевом столу, извадио његову картицу из система за гласање и по столу полио чашу воде.

Након тога, Џафери је прогласио паузу од 15 минута, а даљи сукоб спречило је обезбеђење. Ивана Стоилковића, представника Срба у македонском парламенту, који је присуствовао заседању, питали смо шта се тачно дешавало у згради Собрања.

„Био је ово још један црни дан за Македонију, за демократију пре свега. Моје питање је — каквим ће очима следећи пут посматрати Македонију представници међународне заједнице и шта ће причати о нама и нашој правној држави, о владавини права, о демократији и о поштовању процедура? Просто се запитате где живите. Ово је истовремено веома интересантан и веома тежак случај: није испоштована ниједна процедура — ни парламентарна, ни посланичка, ни законска, ни уставна“, каже Стоилковић.

Он додаје да је „самозвани председник Собрања“ самовољно одбацио све амандмане, њих тридесет и пет хиљада, на Закон о двојезичности и једноставно ставио закон на гласање.

„То је урадио иако је претходно посланицима поделио писмо у којем стоји да, након што је председник одбио да потпише закон, након што је закон поново враћен у парламент, имамо право до одређеног датума да поднесемо амандмане. Ми смо тај законски рок искористили, поднели амандмане и очекивали да се отвори расправа о амандманима, али то се није догодило“, каже Стоилковић.

У Скопљу се, иначе, испред зграде Собрања раније током дана окупило неколико хиљада људи, који су узвикивали пароле „македонски у Македонији“. На питање каква је крајем дана била ситуација на улицама Скопља, има ли незадовољних грађана и каква је атмосфера у граду, Стоилковић за Спутњик каже да се „не догађа ништа неуобичајено“.

„У Македонији и у Скопљу као главном граду биле су заиста одржане демонстрације, али су биле доста скромне кад је у питању број присутних грађана. Треба имати у виду да су одржане баш у радно време, па то није никакав репер, али заиста може да се донесе некакав закључак да у комплетном грађанству Македоније влада једна велика потиштеност и нерасположење, зато што је на силу и на један крајње вулгаран начин донесен овај закон“, каже Стоилковић.

Он процењује да су се Албанци, пошто од њих зависи стабилност македонске владе, водили начелом да оно што је стечено, у годинама које долазе веома тешко ће се вратити у првобитни положај.

„Имаћемо Македонију у веома незгодној позицији у наредном периоду. Ја сам након седнице честитао грађанима Македоније усвајање новог Закона и све оно што се дешавало, на један саркастичан начин, поруком: ’Македонијо, срећна Нова 1949. година‘, алудирајући на добро познати култни македонски филм“, каже Стоилковић за Спутњик.

Када спорни закон ступи на снагу, Стоилковић ће материјал за рад Собрања добијати и на албанском језику, а сви грађани Македоније доживљаваће исто то кад покушају нешто да обаве у државним органима.

На питање да ли верује да ће закон заиста заживети, саговорник Спутњика каже да има утисак да је он „прилично нефункционалан“.

„То што је противуставан, то остављамо Уставном суду, али закон је фактички непримењив — да би почео да функционише, треба да промените сет закона који се доносе двотрећинском већином, што у овом тренутку, после оваквог насилног акта и доношења Закона противно свим демократским процедурама, скоро да није могуће. Да би овакав закон био примењив, треба да промените барем седам-осам закона који се доносе двотрећинском већином — тек тада би Закон могао да функционише на целој територији Македоније“, каже Стоилковић на крају разговора за Спутњик.

 

Спутник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here